Подметање геноцида

О безочним притисцима на Грајфа поводом Сребренице, Куртијевим књигама о три (измишљена) српска геноцида над Албанцима од 1878. до 1999, и „денацификацији Србије“

Медији су и у земљама с демократском традицијом арена безочног геополитичког обрачунавања. То смо видели и по томе како су, очито по команди, многи наводно независни западни медији преко ноћи почели да пласирају мноштво текстова чија је носећа порука да је Гидеон Грајф „признао“ грешку и прихватио ону верзију о догађањима у Сребреници током јула 1995. коју намећу западни центри моћи.

ЛОГИКА ЗЛА Убрзо је за њих уследио хладан туш. „Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године“ – на чијем челу се налази поменути светски признати израелски научник – демантовала је да је одустала од раније изнетих, на аргументима утемељених ставова. Никада изјава у прилог промене њених закључака није дата израелским медијима већ је фабрикована и пласирана у средства масовног информисања. При чему већина њих до данас није објавила деманти.
Истина је за њих небитна. Битно је обављање (гео)политичког задатка. Ради тога је Грајф већ неко време изложен хистеричној кампањи оних западних фактора и њихових пратећих медијских, научних, НВО и сличних оркестара, који по сваку цену желе да одрже лаж о српском геноциду у Сребреници. Њихово понашање је неморално, али је политички разумљиво. Шта друго и да раде када кулу своје глобалне моћи граде на гробовима непокорних, док причају о хуманом свету за који се наводно залажу? Доминација налаже да се представе као спасиоци недужних док се њихови непријатељи набеђују да су злотвори, макар у стварности бранили своје земље од окупатора.
Као што су нацисти са циљем да оправдају агресију на Пољску измислили пољске нападе на територију Немачке, који су се као догодили у августу 1939, тако и САД са својим НАТО клијентима пласирају лажи којима прикривају освајачку политику коју воде. Данас то најинтензивније раде на штету Руса у контексту украјинске кризе, а у вези с нама почели су тако да поступају крајем 1980-их година. Од тога не одустају. Коначно, када једном дух гебелсовских лажи пусте из боце, више не могу да га у њу врате и да хоће. У противном би признали да нису никакви борци за демократију, већ да су крвави агресори. Значи, морају да наставе да окрећу точак недела и лажи.

[restrict]

ПРОПАГАНДА И АГРЕСИЈА Да би у нашем случају била стављена тачка на истину, односно на пиједестал дефинитивно постављена измишљена верзија дешавања током тзв. ратова за југословенско наслеђе, покренута је још пре октобарског преврата акција, од стране НАТО пропагандиста названа, „денацификације Србије“. Од краја 2000. она је драстично појачана и у значајној мери уграђена у наше системске оквире. Циљ те свеобухватне кампање је био и остао да се Срби суоче с прошлошћу коју су им измислили други, те да као резултат тога буду присиљени да прихвате кривицу за оно за шта примарно нису одговорни. Тиме би прави кривци потпуно опрали руке умазане крвљу.
То што су наумили ипак не иде глатко. Јесте Србија на постмодеран начин напола окупирана, чињеница је да недобронамерни странци господаре великим делом нашег медијског и НВО простора, стоји да су се на разне начине инфилтрирали у наше националне институције и да им свесрдно помаже овдашња антисрбија – али српско друштво и део државних структура пружају отпор. Услед тога до сада лаж нису успели да код нас преобразе у „истину“. У њихову верзију већина Срба не верује.
Другачије стоје ствари у региону. Наши локални опоненти штанцују лажи о српским злочинима и подижу им својеврсне „споменике“. Они се навелико појављују од Косова и Метохије, преко муслиманског дела БиХ, до Хрватске. Нема везе што је њихово тло натопљено српском крвљу. Напротив. То баш погодује расту антисрпског корова. Он најбоље скрива праве злочине чије жртве су доминантно били Срби. А сва та грађа саткана од лажи, планирано је да пре или касније буде пренета на терен Србије. Не делимично као што се увелико ради већ у целини, кроз све поре наше државе, тако да Србија прихвати бесмислицу да је била мала балканска нацистичка Немачка.

КУРТИЈЕВЕ ОПТУЖБЕ У том духу је и на просторима наше сепаратистичке јужне покрајине развијена свеобухватна акција. Она треба да засени истину да се Албанци од 18. века масовно насељавају на српској земљи (где их пре тога скоро и није било) и с многих њених делова елиминишу Србе (протеривањем, убијањем, асимилацијом). Уместо тога износе се небулозе (противне свим релевантним историјским изворима, укључујући и турске пописе становништва) да су Албанци одувек живели у крајевима које су заправо тек уз помоћ Османлија касније окупирали. Измишља се и да су Срби, а не они, вековима спроводили геноцидну политику.
Ради тога води се опсежна „истраживачка“ активност (измишљање), односно замашна издавачка делатност (публиковање лажи). Неколико плодова тога је Аљбин Курти дрско поклонио Александру Вучићу током њиховог летњег бриселског сусрета 2021. године. Човек који се лажно представља као премијер тзв. Републике Косово уручио је председнику Србије три књиге о његовом виђењу српско-алабанских односа, а заузврат је, како је рекао, „добио само увреде“.
Како би другачије и могло да буде, с обзиром на то да је прва књига посвећена наводно систематском убијању албанске деце од стране наших снага 1998–1999. године, друга се бави „планским“ силовањем албанских жена у том периоду, док је у фокусу треће – што је за нашу тему посебно битно – наводно српско истребљивање Албанаца пошто је наша војска ослободила југ Србије 1878. Тим питањем се додуше није бавила Наташа Кандић, која је дала значајан допринос „истраживању“ претходно наведених тема, али нашли су се и за то одговарајући „стручњаци“. На основу њихових (не)дела Курти је пре око пола године изјавио да је први геноцид над Албанцима почињен „1878. године у Куршумлији, Лесковцу, Прокупљу, Топлици, Врању и Нишу“.

ВРАЊСКИ ТЕРОР НАД СРБИМА У Србији нико не спори да је било злочина и са српске стране над Албанцима. Али прво они нису били ни приближно масовни као што се лажно представља, друго нису одраз некакве наше геноцидне политике. Ње није било ни у теорији ни у пракси. Како је у вези с накарадним наклапањима Куртија о три таласа српског геноцида од 1878. до 1999. године, рекао историчар Небојша Дамјановић: „Да су Срби починили геноцид над Албанцима, не би 1941. или 2000. године на Косову и Метохији било више Албанаца него Срба.“ Узгред буди речено, они који су желели да остану да живе на просторима централне Србије, то су учинили и 1878. године. (О томе је у вези са Саид-пашом и Медвеђом било говора у претпрошлом броју „Печата“.)
С друге (албанске) стране тешко је рећи да се није систематски поступало са циљем да Срби буду елиминисани из крајева у којим су од 18. века живели измешани с Албанцима. У прилог томе непобитно говори чињеница да је наш народ готово у потпуности очишћен с простора на којима је вековима живео а који данас чини око пола (етнички чисте) свеукупне територије на којој су настањени Албанци. Укратко, много више је злочина било на албанској него на српској страни, како на Косову и Метохији, тако и на југу централне Србије.
И за тај део наше земље – који Албанци такође желе да окупирају а ради тога сада шире неистине да су ту некада били већина – вековима је важило оно што је јасно исказао историчар Божидар Кљајевић: „Албанци су протеривали Србе.“ То аргументовано поткрепљује и Стојан Стојчић, режисер и аутор сценарија за филм „Нечиста крв“ из 1996. и серије „Тајна нечисте крви“ (исто снимљене деведесетих година али емитоване тек 2012). Он је током четворогодишњег снимања у Врању дошао до сазнања о принудном исељавању Срба из тог града, али и из Прешева и Бујановца, како би била створена „заштитна зона“ према Кнежевини Србији, чије међе су се пре 1878. налазиле северније. „Арбанаси су насељавани на српским огњиштима која су Срби морали да напусте принудом и убиствима.“

НЕЧИСТА ПОСЛА Само ту, на југу и југозападу централне Србије, по нас срећним сплетом историјских околности Албанци и Турци нису били у прилици да посао обаве до краја. Но Курти и његови саборци очито настоје да то „исправе“ тако што би Прешево, Бујановац, Медвеђу, али изгледа и Врање, припојили лажној косовској држави. Због тога, а не само ради историјске истине, српска држава је дужна да се систематски бори против ширења албанских лажи (као што је њена обавеза да слично поступа и с другим бројним неистинама усмереним против наших националних интереса).
Ради се о јужном фронту дезинформативне офанзиве против Србије. Стога, није довољно да наши политичари повремено искажу љутњу због пласирања бројних лажи. Морају много више да раде како бисмо им се супротставили, а не да допуштају да се у прилог онога што чине Албанци некажњено ради у самој Србији, и то уз помоћ средстава које издвајају наши порески обвезници. О томе сам детаљно писао у већ поменутом претпрошлом броју „Печата“ у тексту „Гнусне новогодишње лажи“, а сада да се у неколико речи тога подсетимо у светлу приче о Куртију и Грајфу.
На почетку 9. епизоде нове серије „Нечиста крв“, емитоване 31. јануара на РТС-у, представник српске власти у Врању после ослобођења 1878. каже: „Арнаути више нису са нама. Шта је могло побегло је с турским живљем а остали … знаш већ и сам.“ То „знаш већ и сам“ несумњиво значи – побијени су. Шта би друго и могло да се под тиме подразумева ако нису побегли а нема их више? Дијалог је смештен у 1880, те да су се којим случајем негде сакрили на територији Србије, већ би се увелико вратили у своје куће којима, тврди се у серији, српски политичари и пословни људи тргују. Пусте су пошто су Албанци „волшебно нестали“. Тако је кроз српску серију провучена ужасна неистина да су Срби крајем 19. века у Врању спровели некакав „општински геноцид“ какав нам се сада подмеће у вези с дешавањима у Сребреници 1995. године. Очито треба да се истакне да српска геноцидна политика над муслиманима има континуитет.

БОРБА ЗА НЕТФЛИКС Хашки трибунал, Курти, Загреб и Сарајево – због тога могу да буду пресрећни. Али не и јавност Србије. Она је била запањена због гнусних лажи емитованих на Јавном сервису Србије. Ниједан српски или страни историјски извор не говори о покољу Албанаца у Врању. Оно што је покренуто у „Печату“, прихватили су многи медији у Србији и Српској. Поготово су се том темом на озбиљан истраживачки начин бавиле дневне новине „Српски телеграф“. То је резултирало тиме да су – не знам да ли из искрених побуда или како би било прекинуто извештавање које сматрају штетним за своје интересе – „продукција и аутори поручили да ће из девете епизоде серије избацити део у коме се наводи да су Срби етнички очистили Албанце с југа Србије“.
Нажалост, из те епизоде произлази нешто што је много горе од етничког чишћења, али да сада не цепидлачим у вези с изјавом. Најважније је да страховите лажи буду одстрањене. Јер, као је пре неки дан за РТС рекао Милутин Петровић, режисер нове серије коју су у копродукцији снимили Јавни сервис Србије и „This and That Production“, велика је ствар што је филм „Нечиста крв: Грех предака“ увршћен у понуду најпопуларније стриминг платформе, али „био би још већи успех ако би се и серија нашла на Нетфликсу“.
Да ли је уистину тако са становишта наше културе (а не било чијих пословних интереса понаособ) нисам компетентан да оценим. Остављам то филмским критичарима и осталима који се примарно баве културним стваралаштвом. Али као историчар и политички аналитичар могу да кажем да када би се поменута серија у садашњем виду нашла на у глобалним размерама изузетно популарној наведеној платформи, то би за нас био велики пораз а за Кутрија велика победа. Испало би да се сценарији у Србији пишу на начин који оправдава његове лажи (а можда и уз консултовање „релевантних“ дела каква је сепаратистички лидер косовских Албанаца даровао шефу српске државе, изазвавши његов бес).

КУРТИЈЕВ ДУХ У БЕОГРАДУ Лажи које Курти проповеда заједно с другим лидерима албанског шовинистичког и сепаратистичког покрета добиле би, на начин изузетно видљив целом свету, потпору из саме Србије, и то из сфере посредно повезане с њеним државним структурама. То би за нас било једнако штетно као када би евроатлантски моћници и њихови експоненти успели да својим бруталним методама присиле Грајфа да се одрекне истине и подржи њихове неистине о дешавањима у Сребреници.
За сада то нису успели, а надам се да ће и продукција и аутори серије „Нечиста крв“ испунити своје обећање, те им неће помоћи да реализују своје планове. Уверен сам да већина из тог круга није имала малициозну намеру у вези с протурањем накарадних наговештаја да су Срби извршили погром Албанаца у Врању, па и да није приметила о каквој се подметачини ради, али неко од укључених у пројекат јесте деловао у корист интереса Куртија и њему сличних. Ипак, како год било и колико год да то звучи бизарно, с обзиром на то да живимо у земљи изложеној специјалном рату и у складу с тим препарирању свести многих, прихватам признање продуцената и аутора да се у Врању није догодило оно што тврде аутори треће књиге коју је Курти безобразно поклонио Вучићу, а што се – гле чуда – нашло у нашој серији. Али ништа не значи тек рећи: „потпуно се слажемо да геноцида није било“, и наставити по старом.
Девета епизода серије „Нечиста крв“ стварно мора да буде измењена. Зато молим све национално одговорне грађане, медије и институције, да будно прате шта се догађа с том серијом и да инсистирају на макар накнадном национално пристојном понашању ако већ благовремено није било истинске националне одговорности. Молим све и да, пошто смо видели каква змијска јаја могу да нам буду подметнута, наставе да посвећено прате пројекте са бар делимичним историјским и политичким садржајем иза којих стоји ма која наша продуцентска фирма или телевизија, а тим пре национална медијска кућа. И, на крају крајева, да буду спремни енергично да се боре за истину, али и одговорност оних који нам пласирају национално погубне лажи. Једном можемо и да се направимо да верујемо да се догодила грешка, али ту мора да буде крај попустљивости.

[/restrict]