ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Шејтанова посла

Како је Алија Изетбеговић протјерао Деда Мраза из Босне, под оптужбом да шурује с нечастивим?

Када је 1990. године у сарајевском хотелу „Холидеј ин“ Алија Изетбеговић свој говор на оснивачкој скупштини СДА започео Бисмиллом, речима „У име Бога, милостивог, самилосног“, било је јасно да долази вријеме у којем ће се вјера мерити политиком, а политика вјером.
Они који су ову појаву, и друге јој сличне, у босанском вилајету антиципирали с готово непогрешивом тачношћу, нису претпоставили феномен западног разумјевања исламског фундаментализма. Испоставило се да затворско сведочење Исламске декларације, везе које је Алија неговао с Муслиманским братством и режимом у Техерану, на Западу имају „тежину“ препоруке и одличне референце. Али шта је с Босном, запитаћете се, три деценије после завјетног говора Алије Изетбеговића; преферира ли она западне препоруке или, напротив, у њима слути безубог шејтана спремног да их лиши свих сласти обећаног Џенета?

БОЖИЋ КАО ЧИСТА ПРОВОКАЦИЈА Када је у претпразничним данима у општини Бужим освануо билборд са натписом „Сретан Божић и Нова година“, услиједила је бурна реакција. Налогодавци, премијер и председавајући Унско-санском кантону Мустафа Ружнић и Разим Халкић, оптужени су за тешку провокацију и то у „општини гдје муслимани чине више од 99 одсто становништва“.
Мерсудин Нанић, начелник општине Бужим, није оклевао. Билборд ће, изјавио је, бити уклоњен јер врјеђа вјерска осећања становника и, представља, како је објаснио, „чисту провокацију“.
Ни Зеница није остала нијема. Већ сутрадан је у овом граду освануо плакат с поруком „Јелка, Деда Мраз и Нова година нису дио ислама и традиције Бошњака“. Иако преко ноћи префарбан, фарба је успешно скинута.
Билборди су изазвали подјељене реакције. Надлежнима у Зеници стигао је допис да нико неће забрањивати празнична славља и да на овај начин муслимани стварају раздор међу народима. Можда би власт у Зеници и показала разумјевање за ове суграђане, да иза уклањања билборда с божићном и новогодишњом честитком није стајао директно Алија Изетбеговић.

ОМРАЖЕНИ ДЕДА МРАЗ Да бисмо разумјели оволику количину омразе према Деда Мразу, морамо се вратити коју деценију раније када је вишестраначки живот у БиХ подразумјевао вјерско политичарење и сукобе. Иако су СФРЈ и комунистичка власт још увјек показивали знакове живота, било је упадљиво њихово дефанзивно повлачење пред концептом насилне политичке религиозности – Бошњацима је предочено да је Бог управо Алији повјерио задатак како и шта даље са муслиманским свјетом. Ове „непобитне истине“ нису се могле ни са чим оспорити. Смјернице пристигле директно од Бога слиједио је свако ко се хтио представити истинским вјерником – до последњег слова, па и до практичног тероризма.
Како год, програм Алије Изетбеговића представљен те деведесете године најавио је оно што ће уследити – вјерски рат и страдање. По његовом окончању ваљало је смислити како то бошњачко племе сачувати од лутања и погубне идентификације са непријатељском Европом.
Прва жртва такве политике био је „Дјед Мраз“ за кога ће Изетбеговић 1996. године рећи да је наметнут муслиманима и њиховој дјеци у вријеме једноумља и неслободе, те да га муслимани, као симбол стран исламском учењу и традицији, „требају игнорирати“.

О ГРАЂАНСКИМ НАТРУХАМА У отвореном писму јавном сервису у БиХ – БХРТ Алија Изетбеговић пише: „Мислим да је већина наших људи, посебно бораца, осјећала исту врсту потиштености након те емисије. Питали су гдје то они заправо живе. Јер то што ви приказујете као народни дочек Нове године, у ствари је дочек који је себи приредила мањина, у сваком случају не више од једног промила људи у нашој средини (…) Угледаћемо се на европску пословност, тачност, радиност, смисао за организацију, али нећемо слиједити Европу и Америку у свим њиховим адетима без критерија и мјере. Такођер вас молим да нам не намећете никакве ’Деда Мразове’ и друге симболе стране нашем народу. Нека их свако задржи за себе, код својих кућа, ако баш жели.“
Од тада је прошло 26 година, а горућа расправа о идентитету босанских муслимана и Деда Мразу, у којој се – осим добродошлих историјских, филозофских, религијских аргумената – потежу и административне одлуке и талибански критеријуми „врлина и гријеха“, не јењава.
Тако је и ова Нова година прошла у знаку надгорњавања треба ли прихватити или одбацити „западне и грађанске натрухе“, те јесу ли Бошњаци ближе или даље од оне 1996.
Изнад ових расправа лебдео је дух Алијин, а где је Алија – ту нема здравог расуђивања. У оваквим надмудривањима „истинским“ вјерницима морао се причинити онај шејтан с почетка текста што другује с Дјед Мразом. Онима који не вјерују у шејтане и казне предочена је судбина билборда у Зеници. Ако Бог не уреди ствари, уредиће их Бакир, син Алијин. Тај аргумент су најпосле сви разумјели.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *