ИЗЛОГ КЊИГЕ

Арчибалд Рајс
ЗВЕРСТВА БУГАРА И АУСТРО-НЕМАЦА
Прометеј (Нови Сад), РТС издаваштво (Београд)

Данас, кад нас већ више од једног века дели од завршетка Великог рата и прекрајања мапа у Европи, које је у великој мери одредило нашу данашњу судбину, имамо прилику за зрело, потпуније сагледавање прошлих догађаја. Већ на први поглед може се рећи да усвојена решења нису била добра јер су послужила као извор нових недаћа и раздора, а већ пре Другог светског рата показало се доста тих заблуда, посебно на Балкану где је брзо нестајала слога и распршивале се заблуде о могућностима заједничког живота. Зато нам је дужност да што боље схватимо наше претке, њихове намере и заблуде, њихово право лице, али и право лице наших тадашњих непријатеља. Дело Арчибалда Рајса веома упечатљиво говори баш то – какви смо били ми и наши непријатељи. Позив који је Рајсу, као већ светски афирмисаном научнику, стигао 1914. године из Србије, поклопио се са његовим незадовољством понашањем Германа у укупним европским оквирима и фактички га усмерио да се људски и научно посвети изучавању ратних злочина. Његовом хуманом бићу било је важно да искаже став према злочинима почињеним од стране Аустроугарске и Немачке, а касније и Бугарске, над цивилима у рату. Све веће суочавање са ратном стварношћу у Србији утицало је на Рајса да наша земља постане његов коначни животни избор, а српски сељак-војник његов брат. Определили смо се да ова књига буде зборник Рајсових званичних извештаја и да кроз његове исказе непосредно сазнамо како је видео наше непријатеље. То је толико важно да нисмо изоставили ништа од његових ратних извештаја тадашњој српској влади. Ти извештаји најчешће су нeпријатни за читање, али су нужни и дужност нам је да им се повремено враћамо.

Никос Казанцакис
ПОСЛЕДЊЕ ИСКУШЕЊЕ
Дерета, Београд

Последње искушење сматра се једним од Казанцакисових најзначајнијих романа. Књигу је тадашња критика и добар део читалачке публике означио као бласфемичну, те је увршћена у „Списак забрањених књига“ Католичке цркве и остала је ту све до његовог укидања 1966, а данас спада међу канонска дела XX века. По њему је 1988. снимљен подједнако контроверзан филм у режији Мартина Скорсезеа „Последње Христово искушење“. Пратећи јеванђеља ред по ред, Казанцакис у овом роману прича најпознатију причу западне цивилизације, али из угла који тешко оставља равнодушним не само хришћане већ и читаоце свих религија и уверења, док борба духа и тела поприма епске размере.

Чарлс Киндлбергер
СВЕТ У ДЕПРЕСИЈИ ОД 1929. ДО 1939.
Лагуна, Београд

У свом чувеном делу о Великој депресији економиста Чалрс Киндлбергер наглашава три фактора која непрекидно обликују глобална финансијска тржишта: панику, моћ заразе и важност хегемоније. Поново објављено на четрдесетогодишњицу од првог издања, уз нови предговор који су написали Бари Ајкенгрин и Џ. Брадфорд Делонг, ово ремек-дело економске историје откриће нам због чега се министар финансија САД Лоренс Самерс у најмрачнијим тренуцима глобалне финансијске кризе 2008. обратио за помоћ Киндлбергеру и његовим колегама. Киндлбергер је написао можда најфинији аналитички приказ захуктавања Велике депресије и испратио делимично опорављање од кризе и приближавање Другог светског рата. Ово је опомена водећим главама светске економије да размисле о свакој појединости онога што тренутно намеравају да ураде.

Дражен Павлица
Самочежња хришћанства – Екуменизам с ове стране хришћанства
Академска књига, Нови Сад

У овој студији екуменизам се настоји целовито сагледати, и то из угла социологије друштвених покрета, историје идеја, феноменологије, критике идеологије, теолошке антропологије. Вишестајалишност, дијалогике, херменеутичка имагинација, међудисциплинарност, раскривање идеолошких наноса, идеалтипске кристализације, то су сазнајни поступци на којима се уздиже „Самочежња хришћанства“. Без било каквог списатељског и/или симболичког предумишљаја показаће се да је ова књига суштински тројака. Од повести екуменизма (палеоекуменизам, протоекуменизам, модерни екуменизам), преко аксиологије екуменизма (дијалогичност, миротворство, љубав) и вероисповедног атласа (протестантизам, римокатоличанство, православље), па све до теоријског уоквирења (посветовљење, глобализација, постмодерна), свуда наилазимо на број три. Трагање за жуђеним и прихватљивим границама хришћанског зближавања одвело је ово истраживање и с оне стране хришћанства. Пропитивало се да ли екуменизам поседује сверелигијске и општечовечанске капацитете. Мимо конфигурација и дискурса (анти)екуменизма, велика пажња је посвећена и знатном броју припадајућих посленика.