IZLOG KNJIGE

Arčibald Rajs
ZVERSTVA BUGARA I AUSTRO-NEMACA
Prometej (Novi Sad), RTS izdavaštvo (Beograd)

Danas, kad nas već više od jednog veka deli od završetka Velikog rata i prekrajanja mapa u Evropi, koje je u velikoj meri odredilo našu današnju sudbinu, imamo priliku za zrelo, potpunije sagledavanje prošlih događaja. Već na prvi pogled može se reći da usvojena rešenja nisu bila dobra jer su poslužila kao izvor novih nedaća i razdora, a već pre Drugog svetskog rata pokazalo se dosta tih zabluda, posebno na Balkanu gde je brzo nestajala sloga i raspršivale se zablude o mogućnostima zajedničkog života. Zato nam je dužnost da što bolje shvatimo naše pretke, njihove namere i zablude, njihovo pravo lice, ali i pravo lice naših tadašnjih neprijatelja. Delo Arčibalda Rajsa veoma upečatljivo govori baš to – kakvi smo bili mi i naši neprijatelji. Poziv koji je Rajsu, kao već svetski afirmisanom naučniku, stigao 1914. godine iz Srbije, poklopio se sa njegovim nezadovoljstvom ponašanjem Germana u ukupnim evropskim okvirima i faktički ga usmerio da se ljudski i naučno posveti izučavanju ratnih zločina. Njegovom humanom biću bilo je važno da iskaže stav prema zločinima počinjenim od strane Austrougarske i Nemačke, a kasnije i Bugarske, nad civilima u ratu. Sve veće suočavanje sa ratnom stvarnošću u Srbiji uticalo je na Rajsa da naša zemlja postane njegov konačni životni izbor, a srpski seljak-vojnik njegov brat. Opredelili smo se da ova knjiga bude zbornik Rajsovih zvaničnih izveštaja i da kroz njegove iskaze neposredno saznamo kako je video naše neprijatelje. To je toliko važno da nismo izostavili ništa od njegovih ratnih izveštaja tadašnjoj srpskoj vladi. Ti izveštaji najčešće su neprijatni za čitanje, ali su nužni i dužnost nam je da im se povremeno vraćamo.

Nikos Kazancakis
POSLEDNJE ISKUŠENJE
Dereta, Beograd

Poslednje iskušenje smatra se jednim od Kazancakisovih najznačajnijih romana. Knjigu je tadašnja kritika i dobar deo čitalačke publike označio kao blasfemičnu, te je uvršćena u „Spisak zabranjenih knjiga“ Katoličke crkve i ostala je tu sve do njegovog ukidanja 1966, a danas spada među kanonska dela XX veka. Po njemu je 1988. snimljen podjednako kontroverzan film u režiji Martina Skorsezea „Poslednje Hristovo iskušenje“. Prateći jevanđelja red po red, Kazancakis u ovom romanu priča najpoznatiju priču zapadne civilizacije, ali iz ugla koji teško ostavlja ravnodušnim ne samo hrišćane već i čitaoce svih religija i uverenja, dok borba duha i tela poprima epske razmere.

Čarls Kindlberger
SVET U DEPRESIJI OD 1929. DO 1939.
Laguna, Beograd

U svom čuvenom delu o Velikoj depresiji ekonomista Čalrs Kindlberger naglašava tri faktora koja neprekidno oblikuju globalna finansijska tržišta: paniku, moć zaraze i važnost hegemonije. Ponovo objavljeno na četrdesetogodišnjicu od prvog izdanja, uz novi predgovor koji su napisali Bari Ajkengrin i DŽ. Bradford Delong, ovo remek-delo ekonomske istorije otkriće nam zbog čega se ministar finansija SAD Lorens Samers u najmračnijim trenucima globalne finansijske krize 2008. obratio za pomoć Kindlbergeru i njegovim kolegama. Kindlberger je napisao možda najfiniji analitički prikaz zahuktavanja Velike depresije i ispratio delimično oporavljanje od krize i približavanje Drugog svetskog rata. Ovo je opomena vodećim glavama svetske ekonomije da razmisle o svakoj pojedinosti onoga što trenutno nameravaju da urade.

Dražen Pavlica
Samočežnja hrišćanstva – Ekumenizam s ove strane hrišćanstva
Akademska knjiga, Novi Sad

U ovoj studiji ekumenizam se nastoji celovito sagledati, i to iz ugla sociologije društvenih pokreta, istorije ideja, fenomenologije, kritike ideologije, teološke antropologije. Višestajališnost, dijalogike, hermeneutička imaginacija, međudisciplinarnost, raskrivanje ideoloških nanosa, idealtipske kristalizacije, to su saznajni postupci na kojima se uzdiže „Samočežnja hrišćanstva“. Bez bilo kakvog spisateljskog i/ili simboličkog predumišljaja pokazaće se da je ova knjiga suštinski trojaka. Od povesti ekumenizma (paleoekumenizam, protoekumenizam, moderni ekumenizam), preko aksiologije ekumenizma (dijalogičnost, mirotvorstvo, ljubav) i veroispovednog atlasa (protestantizam, rimokatoličanstvo, pravoslavlje), pa sve do teorijskog uokvirenja (posvetovljenje, globalizacija, postmoderna), svuda nailazimo na broj tri. Traganje za žuđenim i prihvatljivim granicama hrišćanskog zbližavanja odvelo je ovo istraživanje i s one strane hrišćanstva. Propitivalo se da li ekumenizam poseduje svereligijske i opštečovečanske kapacitete. Mimo konfiguracija i diskursa (anti)ekumenizma, velika pažnja je posvećena i znatnom broju pripadajućih poslenika.