Црна Гора и кокаин – Пасија банана републике

У Србији су деведесетих година биле опасне коре од банане. У Црној Гори су од тада до данас присутне „кокаинске банане“, тј. шверц ове „краљевске дроге“ преко увоза егзотичног воћа, махом банана. За ово је својевремено још покојни Момир Булатовић често „прозивао“ Ђукановића, а шта се може извући као закључак из чињенице да овај проблем још увек није решен, нити му се крај назире у скорије време?

Постоје одређени термини које многи користе, изреке које сви цитирају, књиге и филмови на које се позивају како би ојачали своју аргументацију, а да их никада нису читали, гледали нити им знају право значење. Један од таквих феномена је и термин „банана републике“ који се користи обилато и нашироко у јавном дискурсу, па пре него што наставимо даље с текстом, да укратко упознамо читаоце с овим феноменом и његовом комплементарношћу с актуелном црногорском државом.
Дакле, стриктно терминолошки гледано, један од најеминентнијих светских речника Меријам-Вебстер банана републике дефинише као „мале зависне државе углавном у тропским крајевима“ ослоњене махом на извоз примитивних производа (већином пољопривредних монокултура) и нарочито оне „којима се управља деспотски“ и примитивно, у складу с начином привређивања и степеном развоја. Термин је први пут искоришћен у причама писца Оливијеа Хенрија с почетка 20. века, како би на метафоричан начин описао своја искуства живота у „банана републици Костарагви“, где је јасна игра речи и комбинација имена држава Костарике и Никарагве. Иако је реч о фикцији, није много одступљено од стварности политичког живота деветнаестовековне Никарагве, која је за 46 година променила чак 30 председника и била трусно и нестабилно подручје Латинске Америке. У роману (а историја даје прегршт сличних примера) стране компаније контролишу извоз банана, основу економије ове државе, и нови председник уводи велики порез на извоз те воћке да би био збачен у пучу који су организовали представници корпорације.
Свако коме ово делује превише нестварно нека подробније испита деловање Англо-иранске нафтне компаније, председника Ирана Мохамеда Мосадега и његово свргавање с власти 1953. године. Иако америчке компаније, попут Јунајтед фрут компани (или код нас доста познатија Јунајтед медија компани), не играју тако велику улогу у политичком животу и економијама централноамеричких држава, феномен „банана република“ је опстао до данас и постао синоним на светском нивоу за корумпиране државе, неразвијеност, нестабилност, елементарни изостанак институција система и владавину права, те не чуди што се некритички користи и кад треба и кад не треба. Међутим, у случају актуелне државе Црне Горе његово коришћење је у великој мери оправдано.

НА ПРИМОРЈУ НИШТА НОВО Црну Гору је прошле недеље потресао својеврсни скандал, али онај из домена ништа ново, већ понављање и потврђивање раније праксе. Све је почело, како се тренутно чини, када је посланик владајуће већине Марко Милачић окачио на својим профилима на друштвеним мрежама слику из једног магацина трговинског ланца „Воли“ у власништву Драгана Бокана, председникa Кошаркашког клуба „Будућност“, човека који је близак председнику Црне Горе Милу Ђукановићу и Демократској партији социјалиста. У његовој компанији акционарски удео има и реномирани кредитор Европска банка за обнову и развој (ЕBRD).
На слици се виде паковања с бананама и поред њих она у којима је наводно упакован кокаин. Милачић је написао да му је слику анонимно послао један од запослених како би се за ово прочуло и како би се овај случај обелоданио, а кривци казнили. Потом су се 12. јануара огласили, али без прецизних података о заплени, министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и потпредседник Владе Дритан Абазовић, који су честитали путем твитера припадницима полиције, царине и тужилаштва на овој акцији. Из Демократског фронта су им одговорили рекавши да су за акцију сазнали на исти начин на који су о њој и обавестили јавност – преко медија. У саопштењу објављеном поводом овог случаја Демократски фронт је објавио да је нова пошиљка дроге која је стигла у Црну Гору „поново изненадила полицију, царину, безбједносне службе и њиховог главног координатора (потпредсједника Владе Дритана Абазовића)“, те додали: „Пошто ниједну већу пошиљку посљедњих година нису открили полиција и АНБ, предлажемо да се одликују радници у магацинима ’Волија’ и да неко од њих пређе у безбједносне структуре јер су очигледно способнији од оних које плаћамо за тај посао.“
У конкретном случају заплењено је 500 килограма кокаина (по неким извештајима 400 кг) који је стигао у пакетима банана у магацин компаније „Воли“ из Еквадора. За сада је ухапшена једна особа, шпедитер из Бара Ђ. Д., за кога се сумња да је део међународне криминалне организације. „У току 2021. године на територији Словеније, Еквадора и других држава створена је криминална организација која је вршила кривична дјела стављања у промет опојних дрога. Подаци указују да су организацију формирала два неидентификована лица, а постоје сумње да је шпедитер Ђ. Д. имао задатак да врши манипулацију контејнерима у којима су биле банане, у циљу изузимања кокаина испод мјера надзора“, саопштио је специјални тужилац Мирослав Турковић. Брод из Еквадора „Spirit of Chennai“ с 70 контејнера банана је упловио у Луку Бар 2. јануара, а царински службеник је открио да један од контејнера садржи сумњив товар о чему је обавештена полиција. Сумњајући да се у контејнеру поред банана налази кокаин, Управа царина је у договору с полицијом одлучила да прати сумњиви товар до крајњег одредишта. „На основу стратегије Специјалног државног тужилаштва, пошиљка је пропуштена, праћена и контролисана до складишта купца банана“, навела је директор Управе царина Милена Петричевић. Додала је да је од 109 контејнера који су контролисани у Бару – 70 садржало банане.
Комплетан товар банана који је стигао у Црну Гору поручила је фирма „Растодер“ из Словеније. Након што је пронађен кокаин, компанија „Растодер“ је саопштила да ће напустити Луку Бар као дестинацију због чињенице да нема безбедносне контроле. Пошто је сумњиви терет 11. јануара стигао у магацине „Волија“, радници који су приметили сумњиве пакете обавестили су управу компаније која је позвала полицију. Затим је полиција запленила пакете за које је утврђено да је у њима кокаин.
Ово је друга велика заплена кокаина у Црној Гори у последњих пола године. У августу 2021. у Подгорици су ухапшени Будимир и Марина Крстовић због сумње да су учествовали у шверцу 1.400 килограма кокаина такође заплењеног у контингенту с бананама, у насељу Мојановићи у Зети код Подгорице. Иако је дрога пронађена у магацину који је њихово власништво, Крстовићи су током истраге тврдили да немају никакве везе с пронађеним наркотицима. Тужилаштво је у децембру подигло оптужницу против Крстовића, због шверца, како је наведено, 1.200 килограма кокаина. Овој заплени је претходило потписивање меморандума о разумевању између Граничних снага Велике Британије и Црне Горе (у јуну 2021), у циљу спречавања шверца дроге и друге недозвољене робе на граници и у транзиту ка Европи и Великој Британији.
Поводом овог конкретног случаја главни специјални тужилац Миливоје Катнић је рекао да је разбијен још један ланац кријумчарења наркотицима и позвао јавност да не доводи у везу компанију „Воли“ с овим контроверзним случајем, те изјавио је да са сигурношћу може да тврди да заплењени кокаин није био намењен компанији „Воли“ већ да је требало да буде узет на путу од Бара до „Волија“. Казао је како сумњају да су 2. јуна, 2. августа и 14. октобра прошле године чланови криминалне групе успели да однесу око три тоне кокаина из Слободне зоне. „Приметили су да фали на другом и трећем низу одређена количина робе, што су они констатовали и обавештавали продавца робе – фирму из Словеније. На основу те робе која је фалила, утврђена је ова количина“, рекао је он и додао да је „Воли“ у протеклих шест месеци више пута тражио да се проверавају контејнери којима стиже роба за тај трговински ланац, а да је то учинио и за овај контејнер, али да нису увек наилазили на позитивну реакцију и одзив органа власти. То, узето уз чињеницу о блискости власника „Волија“ с председником Црне Горе и Ђукановићеву рафинираност за „међународну трговину“, ако ништа друго, онда макар тера на размишљање. Катнић је закључио рекавши да се десио озбиљан пропуст у обавештајној заједници Црне Горе, што је зачуђујуће ако се има у виду то ко је на позицији министра унутрашњих послова и координатора свих служби безбедности.
Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта, каже да је „ДПС компанија ’Воли’“ само континуитет оснивања „приватних фирми“ за посебне државне програме шверца које су од АНБ осниване од 1993, а то су: „МТТ“, „Јањине“, „МиА“, „БЕМАкс“, „Воли“. Према његовим речима, влада, АНБ, полиција, царина и Тужилаштво су саставни део логистике шверца кокаина и цигарета. „Шверц ће трајати све док неко у врху власти прима новац од шверцера“, казао је Медојевић. Народски речено, ко „Воли“, нека изволи да се овим позабави.

КОМБИНАТОРИКА ЕКСПЕРТСКЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ И у недељи коју је највише обележила спорна пошиљка кокаинских банана, одређени владајући и опозициони (те међународни) чиниоци су се највише бавили – реконструкцијом владе. Али не на онај начин који би био неопходан спрам изборне воље грађана, већ на онај који би више одговарао неизабраним господарима судбине грађана Црне Горе. Као што смо напоменули на почетку текста, да би нека држава могла бити окарактерисана као „банана република“, потребно је да поред великог присуства корупције, организованог криминала, слабе економије и спољашње зависности у сваком смислу, она буде и изнутра веома политички нестабилна, што се може видети у честим сменама влада и њиховим нестабилним држањем и ороченим роком трајања. И тако док је у случају Црне Горе јасно да је, како каже један афоризам, њен БДП проблематичан јер се може запленити, ситуација ни с политичком стабилношћу није много боља.
Пре два месеца смо у тексту под насловом „Ескобар у балканској Колумбији“ писали управо о овој спрези и повезаности криминалних и међународних инстанци у Црној Гори као главном фактору кочења њеног развоја и просперитета и главном кривцу за њен положај „банана републике“ у ком се принудно држи, а ево тачно два месеца касније поново се оглашава (по злу) чувени Габријел Ескобар. Он је рекао у интервјуу за „Глас Америке“: „Није на Сједињеним Државама да решавају тензије и проблеме владајуће коалиције унутар једне чланице НАТО-а. Међутим, јасно смо ставили до знања шта очекујемо, да се надамо да ће Црна Гора остати западно оријентисана земља, чврста чланица НАТО-а и да ће наставити да напредује на путу ка чланству у Европској унији. Јасно смо ставили до знања да не сматрамо да све странке у политичком спектру испуњавају те критеријуме.“ Како би отклонио сумње које су то „неподобне“ странке, рекао је у наставку: „На црногорским лидерима је да донесу одлуку о томе да ли ће бити мањинске владе. А што се тиче Демократског фронта, он се показао као неко ко изазива поделе, подстиче етничке тензије, стално блокира реформе у парламенту и тиме блокира пут ка Европи. Такође је у прошлости био веома против НАТО-а и није био од помоћи својим изјавама о Косову. Тако да не верујем да се то промијенило и не сматрамо их одговарајућим партнером.“
Зачуђујуће је (или не) што ова изјава долази исти дан (17. јануара) кад и изјава (најава) Дритана Абазовића да је могуће да се формира нова извршна власт у којој не би било места за ДПС и ДФ. Позивајући се на своја сазнања, подгорички лист „Побједа“ пише да је реч о моделу изласка из дуготрајне политичке кризе у којој се Црна Гора нашла након што је влада Здравка Кривокапића изгубила подршку парламентарне већине, а и Абазовић је ово приметио изјавивши неколико дана раније да тренутна влада више нема подршку већине посланика, што се може узети за суптилно припремање терена за ову „реконструкцију“, али не по изборној него по западној вољи. Стога се велика заплена кокаина може посматрати као априори делегитимизација ДПС-а од било каквог будућег учешћа у овој новој влади (због њихових недовољно истражених, али свакако присутних „прстију“ у том случају), а зарад потребе лажне дихотомије и „изједначавања“ унапред се одбацује и могућност учешћа ДФ-а због њихове идеолошке неподобности и недовољне верности у евроатлантски пут Црне Горе.
Чини се да ће се у Црној Гори доста тога променити, али да ће две појаве остати константа; трговина наркотицима уз велико учешће државе и тек ситна, повремена ометања са стране, те систематска дискриминација Срба и њихова немогућност да капитализују своје изборне резултате кроз конкретне позиције у апарату моћи. Дакле, као и у време „бивше власти“, business as usual, све по старом.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.