ГЛОБАЛНИ ПРОЛАЗ ИЛИ ПРОЦЕП ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ?

10

До 2027. године Брисел намерава да мобилише и уложи триста милијарди евра у различите пројекте широм света, истичући сопствене високе стандарде као своју главну компаративну предност

Након неколико парцијалних и пре свега неуспелих покушаја, Запад је ове године одлучио да свеобухватно дефинише своје визије одговора на глобалну иницијативу кинеског председника Си Ђинпинга (Појас и пут), обнародовану у Казахстану 2013. године, која је привукла многобројне земље. У једном од прошлих бројева „Печата“, тим поводом констатовали смо да су иницијативе које су уследиле пуних осам година након поменуте кинеске посредан али јасан доказ да је кинеска економија, најмање исто толико година, водећа покретачка сила светске приреде и да се спољнополитички израз америчке политике нашао између досадашње политике разарања и најављене политике изградње инфраструктуре по свету.
Подсетимо, амерички председник Џозеф Бајден представио је своју глобалну визију улагања у инфраструктуру земаља у развоју до 2035. године на Самиту Г7 у Великој Британији. Циљ иницијативе је, како су пренели амерички државни медији, стварања вредносног и транспарентног инфраструктурног партнерства високог стандарда за помоћ у финансирању пројеката у земљама у развоју.
План B3W треба да обезбеди финансијска средства за улагање у инфраструктуру у земљама у развоју чија је вредност процењена на 40 билиона долара. План је структурно повезан с ранијом америчко-јапанско-аустралијском иницијативом „Блу дот нетворк“ вредном 60 милијарди долара.

ШТА ПЛАНИРА БРИСЕЛ? Европска унија представила је свој план улагања у светску инфраструктуру, назван „Глобал гејтвеј“, 1. децембра ове године. „Европска комисија и високи представник задужен за спољне послове и безбедносну политику данас покрећу ’Глобал гејтвеј’, нову европску стратегију за јачање паметних, чистих и сигурних веза у дигиталном, енергетском и транспортном сектору и јачање здравствених, образовних и истраживачких система широм света. Залажемо се за одрживе и поуздане везе које користе људима и планети, како бисмо се ухватили укоштац с најхитнијим глобалним изазовима, од климатских промена и заштите животне средине, до побољшања здравствене безбедности и јачања конкурентности и глобалних ланаца снабдевања. ’Глобал гејтвеј’ има за циљ да мобилише до 300 милијарди евра инвестиција између 2021. и 2027. како би подржао трајни глобални опоравак, узимајући у обзир потребе наших партнера и сопствене интересе ЕУ“, наведено је у саопштењу Европске уније.
У саопштењу је даље наведено да се поменута иницијатива Брисела односи на повећање инвестиција које промовишу демократске вредности и високе стандарде, добро управљање и транспарентност, једнака партнерства, зелену и чисту, сигурну инфраструктуру и које катализују улагања приватног сектора.
Док се у САД води полемика у вези с изворима финансирања Бајденовог плана, у материјалу достављеном медијима наведено је да се иницијатива „Глобал гејтвеј“ ослања на нове финансијске инструменте.

[restrict]

Наведен је Инструмент за суседство, развој и међународну сарадњу (НДИЦИ) – Глобална Европа, Инструмент за претприступну помоћ (ИПА), као и програми Интерег, ИнвестЕУ и Програм ЕУ за истраживање и иновације „Хорајзон Јуроп“.
„Све то омогућава ЕУ да искористи јавна и приватна улагања у приоритетне области, укључујући повезаност. Конкретно, Европски фонд за одрживи развој (ЕФСД), финансијски огранак НДИЦИ – Глобална Европа, ставиће на располагање до 135 милијарди евра за гарантована улагања у инфраструктурне пројекте између 2021. и 2027. године. До 18 милијарди евра расположиво је као грант финансирање из буџета ЕУ, а европске финансијске и развојне финансијске институције имају (удео) до 145 милијарди евра планираног обима инвестиција“, наведено је у званичном допису Европске уније.
У документима Европске уније наглашено је да се иницијатива „Глобал гејтвеј“ наслања на достигнућа Стратегије повезивања ЕУ–Азија из 2018. године, затим недавно склопљених партнерстава за повезивање с Јапаном и Индијом, као и Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, што ову иницијативу чини посебно важном за Србију и околне земље, пре свих Републику Српску и Црну Гору, чије су привреде наслоњене на нашу, те Источно партнерство и Јужно суседство.
Осим тога, наведено је даље, иницијатива је потпуно усклађена с Агендом УН до 2030. године и њеним циљевима одрживог развоја, као и с Париским споразумом.

У ШТА ЋЕ СЕ УЛАГАТИ? У документима који прате званичну најаву нове иницијативе ЕУ наведено је да ће „Глобал гејтвеј“ обухватити улагања у дигитални сектор, пројекте у области климе и енергетике, транспорта, здравства, образовања и истраживања.
Према тумачењу Брисела, „Глобал гејтвеј“ понудиће партнерским земљама опцију засновану на добро познатим „европским вредностима“. То, како је наведено, подразумева придржавање правила и закона, подршку високим стандардима људских, социјалних и радничких права и поштовање норми међународних правила и стандарда, све до интелектуалне својине.
То у интерпретацији Брисела значи одабир инвестиција које су одрживе – за локално становништво, локалну средину и локалне економије.
Нарочиту пажњу Брисел поклања транспарентности и такозваном добром управљању, доживљавајући овај принцип очигледно као своју компаративну предност у односу на улагања која у Европу, али и друге делове света, долазе с Истока.
У својеврсном водичу кроз иницијативу „Глобал гејтвеј“ пише да ће остварење пројеката захтевати транспарентност, одговорност и финансијску одрживост.
Преостали принципи нове европске глобалне иницијативе су: равноправна партнерства, зелена и чиста привреда, усредсређеност на безбедност и привлачење приватних улагања.
У плану су, као безбедносни изазови, посебно наглашене физичке, сајбер и хибридне претње, као и економска принуда зарад геополитичких циљева, а грађани би, како је наведено, били заштићени од неоправданог надзора од стране јавних органа или приватних компанија.
Када је подстицање привредног сектора и његова могућа укљученост у иницијативу „Глобал гејтвеј“ посреди, Брисел истиче да је знање водећа европска индустрија, те да знање приватног сектора и инвестициони капацитети Европској унији дају јединствену конкурентску предност широм света, те да је „Глобал гејтвеј“ у потпуности мора искористи како би иницијатива била одржива и атрактивна алтернатива за земље партнере.
„Глобал гејтвеј“ комбиноваће и користити ресурсе Европске уније, њених држава чланица, финансијских институција, као и мултилатералне јавне финансије и користити ове јавне ресурсе за привлачење приватног капитала.

НА ШТА СЕ РАЧУНА? Када је у питању тзв. Западни Балкан с Турском, ЕУ је званично најавила да ће ЕУ обезбедити додатних 4,6 милијарди евра за унапређење одрживих транспортних веза, у складу са зеленом и дигиталном трансформацијом, након што је, како сама наводи, успешно проширила Трансевропску транспортну мрежу ЕУ (ТЕН-Т) на Западни Балкан, Турску и регион Источног партнерства.
Европска унија ће, најављено је, наставити да ради на завршетку заједнички договорене приоритетне инфраструктуре и активно ће се ангажовати с партнерима на усвајању Трансмедитеранске транспортне мреже (ТМН-Т) у Јужном суседству, али ће промовисати и јачање веза са суседним стратешким коридорима у подсахарској Африци и централној Азији, унапредити регулаторно окружење и промовисати ЕУ и међународне стандарде.
Поред ових најављених улагања, у пратећим документима посвећеним иницијативи „Глобал гејтвеј“ помињу се улагања у Латинску Америку, Африку (1,08 милијарди евра у северну и 2,4 милијарде у подсахарску Африку), као и 2,2 милијарде евра које би до 2027. године требало да буду уложене у програме развоја и размене знања.
Предочене намере Европске уније, али и иницијатива коју је представио Џозеф Бајден, потврђују да Запад, након опуштања у тријумфу Хладног рата, сада касни за иницијативама с Истока. Земље као што је Србија, у којима се глобалне иницијативе преплићу на посебно осетљив начин, наћи ће се у врло деликатном положају покушавајући да за себе изборе што више улагања, а да при томе не изазову нежељене геополитичке потресе.

[/restrict]