SRBIJA NA LITIJUMU – OBEĆANJA U SENCI INTERESA

S rudom jadarit u Srbiju su, pored obećavajuće budućnosti, stigli i beskrupulozni interesi multinacionalnih kompanija, sa sumnjivim obećanjima o ekološkoj zaštiti od vrlo kompromitovane eksploatacije

Od trenutka kada se pojavila priča da se u slivu Jadra na obroncima Cera nalazi jedno od tri najveća nalazišta jadarita u svetu, uz ona u Čileu i Argentini, Srbiji se najednom nasmešila mnogo bolja budućnost u odnosu na turobnu i mukotrpnu prošlost. S euforičnim optimizmom se isticalo da su litijum-jonske baterije za električne automobile – kao obećavajuća alternativa automobilima koje još uvek pokreću fosilna goriva – budućnost, a zemlja koja poseduje rudu za njihovu proizvodnju Eldorado. Tek poneko je bojažljivo ukazivao da to i nije baš tako i da iskopavanje famoznog „kriptonita“, zbog načina eksploatacije, donosi više štete nego koristi.
Vremenom kritike su postale sve izraženije i argumentovanije i u njima nije manjkalo ni političkog angažmana i kampanje, opozicije pre svega, da u nedostatku neke jasnije politike bar u ovom pitanju nađe zajednički jezik i vlast optuži da zajedno s kompanijom „Rio Tinto“, radi ekonomske koristi, želi da uništi reke i šume jer, navodno, gde god je ova kompanija radila, za sobom je ostavila „jad i pustoš“. Čak su angažovali i poslanicu Evropskog parlamenta Violu fon Kramon, poznatu po svom lobiranju za nezavisnost lažne države Kosovo, i velikom prijateljstvu s privremenim prištinskim institucijama i Aljbinom Kurtijem, da obiđe Loznicu i Gornje Nedeljice, gde su prikupljani potpisi za povlačenje Prostornog plana kojim je predviđena izgradnja rudnika kompanije „Rio Tinto“.
Kramonova, kao Nemica, nije se obrušila na svoju zemlju i njen pokazani interes za srpski litijum (o čemu je govorila Angela Merkel prilikom posete Beogradu) iako Nemačka poseduje značajne zalihe ove rude, među najvećima u Evropi. Očigledno bi da sebe liše mogućih ekoloških problema, ali ne i nas.

POSTOJI LI OPRAVDANOST ZA PROJEKAT? Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodljivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Međutim, zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja.
Po definiciji, ekstrakcija litijuma je skup hemijskih procesa u kojima je litijum izolovan iz uzorka i pretvoren u oblik za dobijanje litijuma, generalno stabilnog, ali lako konvertibilnog jedinjenja, poput litijumovog karbonata. Većina postupaka ekstrakcije litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva da bi se došlo do podzemnih ležišta minerala ili slanih voda bogatih litijumom.
Ekstrakcija litijuma je prljava tehnologija koja generiše zagađenje i uništavanje životne sredine, ostavljajući teške posledice po prirodu, što ekologe zabrinjava da se Srbija ne pretvori u industrijsku deponiju Evrope.
Ruda nađena u našim krajevima specifičnog je sastava, tehnologija izdvajanja litijuma iz jadarita još nije poznata i ispituje se u Tehnološko razvojnom centru „Bundora“ – Melburn u Australiji. Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji „Rio Tinta“, standardna tehnološka šema prerade pokazala je da može da proizvede visokokvalitetne proizvode uz predviđeni stepen iskorišćenja korisnih komponenti, dok su u okviru druge kampanje uvedena dva inovativna procesa koja su dala rezultate iznad očekivanja. Ali nije pojašnjeno koja su to dva procesa i šta oni tehnološki podrazumevaju.
Zbog takvih nejasnoća i moguće ekološke štete, posle skupa na ovu temu, oglasila su se tri akademika (biolog Vladimir Stevanović, hemičar Bogdan Šolaja i tehnolog Velimir Radmilović) i uputila pismo potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović kako bi apelovali da Vlada „bolje sagleda“ sve aspekte aranžmana sa „Rio Tintom“ pre odlučivanja o projektu. Ovi članovi SANU uputili su pismo i predsednici Vlade Srbije u kome su sugerisali, na osnovu detaljnih stručnih obrazloženja, preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti projekta „Rio Tinto“, koja je najavila da će u ovaj projekat samo u 2021. godini uložiti pola milijarde evra.
[restrict] Vlast je pak više puta ponavljala da ne postoji ugovor sa „Rio Tintom“, niti sa bilo kojom drugom kompanijom o eksploataciji jadarita u Srbiji, ističući da je to „neistina koju šire deo opozicionih političara i razni aktivisti koji preko ove teme žele da uđu u politiku“. Da postoji samo Memorandum o razumevanju iz 2017. godine, kao i odobrenja za geološka istraživanja koja su izdavala različita ministarstva. Da bi se, na kraju, obećao lokalni referendum o eksploataciji rude jadarita i njegovoj ekstrakciji do litijuma.
Bio bi to jasan redosled postupaka koji predupređuju i obezbeđuju zaštitu od moguće ekološke štete, da se nisu pojavile i neke činjenice koje ova obećanja dovode u pitanje.
Pre svega, pojavila se informacija da se već sada prednost daje natrijum-jonskim i grafenskim baterijama, kada je u pitanju pogon električnih automobila. Naime, poslednja generacija natrijum-jonskih baterija pokazuje sve potrebne performanse, uz manje troškove proizvodnje, zbog čega je najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile CATL, inače snabdevač korporacije „Tesla“, najavio prelazak na njihovu masovnu proizvodnju, umesto litijum-jonskih baterija, počevši od 2023. godine. Drugi veliki proizvođač baterija (GAC) najavio je promociju električnog automobila s baterijama od grafena, koje punjenjem od osam minuta omogućuju autonomiju kretanja do 800 kilometara.
Dakle, pored značajnih rezervi litijuma u Nemačkoj, Finskoj, Austriji, Francuskoj i Portugaliji, Evropa bi da od Srbije napravi jeftinu resursku bazu i tako smanji strateški disbalans s Kinom u proizvodnji baterija za električne automobile.
Projektom izgradnje najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećeg rudnika litijuma na svetu, u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, iznad planina Cer i Gučevo, u koji je „Rio Tinto“ najavio ulaganje od 2,4 milijarde dolara bavio se i britanski „Gardijan“, koji u svom tekstu navodi da meštani doline Jadra strahuju od ekološke katastrofe, a da se istovremeno na televiziji prikazuje reklamni spot koji „Rio Tinto“ predstavlja kao ekološkog spasioca i bastion transparentnosti (spot se vrti na RTS-u, koji nije dopustio emitovanje i kontraspota koji predstavlja odgovor na reklamu kompanije „Rio Tinto“).
Ukazujući na problematičnu prošlost ove firme, vezanu za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava (čiji su poslovi nedavno isplivali i u Pandora papirima), „Gardijan“ navodi da se „Rio Tinto“ može „pohvaliti“ da će ga rudnik u Srbiji učiniti jednim od deset najvećih proizvođača litijuma na svetu. Mogao bi da proizvede dovoljno za više od milion električnih automobila godišnje jer očekuje da će godišnja prodaja automobila skočiti sa 1,2 miliona vozila u 2017. godini na najmanje 23 miliona 2030. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
EU, sa kojom Srbija ima sporazum o pridruživanju koji olakašava trgovinu i regionalno finansiranje, uvozi sav svoj litijum za baterije od država izvan Evrope, a prema „Gardijanu“ već su počeli pregovori sa „Rio Tintom“ o snabdevanju vodećih nemačkih proizvođača automobila jer kompanija očekuje da dobije potrebne dozvole posle izbora u martu 2022. godine.
Otkuda takva sigurnost kod ove kompanije kada je odluka o dozvoli još uvek na „dugom štapu“ a protesti građana i stručne akademske zajednice sve izraženiji.
Prema prostornom planu Vlade Srbije zona opasnosti od sleganja prostiraće se na 850 hektara, veličine veće od 1.000 fudbalskih terena. Rudnik će se nalaziti na površini od nešto više od 200 hektara na obali reke Korenita, pritoke Jadra, a više stotina hektara biće izdvojeno sa deponija otpada i novu saobraćajnu infrastrukturu.
Godine 2014. poplava Korenite je dovela do prelivanja brane u zatvoren rudnik uglja, izlivajući otrovni materijal preko poljoprivrednog zemljišta. U „Rio Tintu“ kažu kako planiraju da pretvore tečni otpad iz rudnika u suve „kolače“ kako bi bio bezbedniji za skladištenje.
Kroz realizaciju projekta „Jadar“, koji, bar javno, još nije odobren, kompanija „Rio Sava“, inače ćerka kompanije „Rio Tinto Grup“, već sprovodi Akcioni plan raseljavanja stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i srpskih institucija. To podrazumeva preseljenje 81 domaćinstva, dobrovoljno ili na drugi način, i kupovinu njiva od 293 zemljoposednika. Kompanija je već kupila 80 odsto zemljišta i imovine za „nečuvene sume“, koje u nekim slučajevima iznose stotine hiljada evra, na osnovu isplata od 470 evra po kvadratnom metru.
Kompanija je donirala sredstva lokalnim zajednicama, bolnicama, školama i kulturnim centrima. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ ovlastilo je kompaniju „Rio Sava“ da prikuplja neophodnu dokumentaciju za izgradnju pristupnih puteva prema planiranom rudniku a grad Loznica je usvojio izmene i dopune prostornog plana kojima su označene površine za planirani rudnik.

OBEĆAVANJE PROFITA Pobornici najtraženijeg pogonskog goriva ili zlata 21. veka sve više su zauzimali odbranaški stav koji se oslanjao na brojeve, procente i obećavajuću ekonomsku dobit a vlast naglašava da svi projekti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehnološke standarde, obećavajući da će država strogo voditi računa o primeni najstriktnijih ekoloških mera.
Projekat „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i bora u blizini Loznice, trebalo bi da u Srbiji doprinese bruto dodatoj vrednosti sa 1,5 milijardi dolara godišnje, što je jednako 1,2 odsto aktuelnog BDP-a zemlje, rečeno je na predstavljanju Procene ekonomskog uticaja tog projekta u studije „Peterhof konsalting“. Kako je precizirano, suština studije je bila da proceni moguće ekonomske efekte projekta „Jadar“ na BDP, zaposlenost, izvoz, investicije, poreske prihode i prihode domaćih dobavljača.
Srbija će imati koristi od otvaranja 2.100 radnih mesta tokom građevinskih radova, dok će u fazi rada rudnika i prerade mineralne sirovine biti zaposleno 1.000 ljudi, navode u kompaniji. Multinacionalna korporacija planira da investira više od 100 miliona dolara u zaštitu životne sredine i blizu 40 miliona dolara u postrojenje za preradu voda.
Zanimljivo je i da se u proceni uticaja na životnu sredinu istog prostornog plana za projekat „Rio Tinta“, koje je izradilo Ministarstvo građevinarstva, navode značajni rizici po životnu sredinu, uključujući potencijalno zagađenja vode, trajno oštećenje zemljišta i narušavanje biodiverziteta.
Prema spekulacijama koje kolaju u javnosti, zvanični Beograd, navodno, ne isključuje ni mogućnost da odustane od tog projekta zbog zabrinutosti građana da će tako biti zagađena životna sredina i ugroženo zdravlje ljudi, ili da umesto „Rio Tinta“ bude uključen neki drugi partner „koji nije toliko kompromitovan na unutrašnjem ali i međunarodnom planu“. Sve to se vezuje za predstojeće izbore u kojima „Rio Tinto“ nije dobitna kombinacija.
To ne znači da su „okapanja“ i nadmudrivanja oko ovog projekta prestala, osim ako se ubrzo ne javi još neki „zdrav“ energent koji ne bi zahtevao narušavanje i degradaciju prirode a za „boljitak“ života, ma koliko to paradoksalno zvučalo.
[/restrict]

VIŠE O TEMI

„Rio Tinto“ perspektive i zamke

Srbiji se smeši svetla budućnost. Pod uslovom da osetljiva eksploatacija izuzetno perspektivne rude, jadarita, zadovolji sve ekološke standarde i bude pod budnim okom države zbog njene strateške važnosti

Marica Živanović Poljo – Srbiju „buše“ do temelja?

Svima poručujemo da ćemo iskoristiti sve pravne i legalne načine da dođemo do rešenja koje je za nas jedino prihvatljivo – da svi oblici istraživanja litijuma prestanu, a stranci nestanu s naše zemlje.