СРБИЈА НА ЛИТИЈУМУ – ОБЕЋАЊА У СЕНЦИ ИНТЕРЕСА

С рудом јадарит у Србију су, поред обећавајуће будућности, стигли и бескрупулозни интереси мултинационалних компанија, са сумњивим обећањима о еколошкој заштити од врло компромитоване експлоатације

Од тренутка када се појавила прича да се у сливу Јадра на обронцима Цера налази једно од три највећа налазишта јадарита у свету, уз она у Чилеу и Аргентини, Србији се наједном насмешила много боља будућност у односу на туробну и мукотрпну прошлост. С еуфоричним оптимизмом се истицало да су литијум-јонске батерије за електричне аутомобиле – као обећавајућа алтернатива аутомобилима које још увек покрећу фосилна горива – будућност, а земља која поседује руду за њихову производњу Елдорадо. Тек понеко је бојажљиво указивао да то и није баш тако и да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, доноси више штете него користи.
Временом критике су постале све израженије и аргументованије и у њима није мањкало ни политичког ангажмана и кампање, опозиције пре свега, да у недостатку неке јасније политике бар у овом питању нађе заједнички језик и власт оптужи да заједно с компанијом „Рио Тинто“, ради економске користи, жели да уништи реке и шуме јер, наводно, где год је ова компанија радила, за собом је оставила „јад и пустош“. Чак су ангажовали и посланицу Европског парламента Виолу фон Крамон, познату по свом лобирању за независност лажне државе Косово, и великом пријатељству с привременим приштинским институцијама и Аљбином Куртијем, да обиђе Лозницу и Горње Недељице, где су прикупљани потписи за повлачење Просторног плана којим је предвиђена изградња рудника компаније „Рио Тинто“.
Крамонова, као Немица, није се обрушила на своју земљу и њен показани интерес за српски литијум (о чему је говорила Ангела Меркел приликом посете Београду) иако Немачка поседује значајне залихе ове руде, међу највећима у Европи. Очигледно би да себе лише могућих еколошких проблема, али не и нас.

ПОСТОЈИ ЛИ ОПРАВДАНОСТ ЗА ПРОЈЕКАТ? Литијум је високо реактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводљивост. Ова својства чине га посебно корисним за производњу стакла, мазива високе температуре, хемикалија, лекова и литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле и електронику широке потрошње. Међутим, због своје високе реактивности, чисти елементарни литијум се не налази у природи, већ је присутан као састојак соли или других једињења.
По дефиницији, екстракција литијума је скуп хемијских процеса у којима је литијум изолован из узорка и претворен у облик за добијање литијума, генерално стабилног, али лако конвертибилног једињења, попут литијумовог карбоната. Већина поступака екстракције литијума подразумева неки облик рударства да би се дошло до подземних лежишта минерала или сланих вода богатих литијумом.
Екстракција литијума је прљава технологија која генерише загађење и уништавање животне средине, остављајући тешке последице по природу, што екологе забрињава да се Србија не претвори у индустријску депонију Европе.
Руда нађена у нашим крајевима специфичног је састава, технологија издвајања литијума из јадарита још није позната и испитује се у Технолошко развојном центру „Бундора“ – Мелбурн у Аустралији. Како се наводи на званичној презентацији „Рио Тинта“, стандардна технолошка шема прераде показала је да може да произведе висококвалитетне производе уз предвиђени степен искоришћења корисних компоненти, док су у оквиру друге кампање уведена два иновативна процеса која су дала резултате изнад очекивања. Али није појашњено која су то два процеса и шта они технолошки подразумевају.
Због таквих нејасноћа и могуће еколошке штете, после скупа на ову тему, огласила су се три академика (биолог Владимир Стевановић, хемичар Богдан Шолаја и технолог Велимир Радмиловић) и упутила писмо потпредседници Владе Србије Зорани Михајловић како би апеловали да Влада „боље сагледа“ све аспекте аранжмана са „Рио Тинтом“ пре одлучивања о пројекту. Ови чланови САНУ упутили су писмо и председници Владе Србије у коме су сугерисали, на основу детаљних стручних образложења, преиспитивање економске и еколошке оправданости пројекта „Рио Тинто“, која је најавила да ће у овај пројекат само у 2021. години уложити пола милијарде евра.
[restrict] Власт је пак више пута понављала да не постоји уговор са „Рио Тинтом“, нити са било којом другом компанијом о експлоатацији јадарита у Србији, истичући да је то „неистина коју шире део опозиционих политичара и разни активисти који преко ове теме желе да уђу у политику“. Да постоји само Меморандум о разумевању из 2017. године, као и одобрења за геолошка истраживања која су издавала различита министарства. Да би се, на крају, обећао локални референдум о експлоатацији руде јадарита и његовој екстракцији до литијума.
Био би то јасан редослед поступака који предупређују и обезбеђују заштиту од могуће еколошке штете, да се нису појавиле и неке чињенице које ова обећања доводе у питање.
Пре свега, појавила се информација да се већ сада предност даје натријум-јонским и графенским батеријама, када је у питању погон електричних аутомобила. Наиме, последња генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе, уз мање трошкове производње, због чега је највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле CATL, иначе снабдевач корпорације „Тесла“, најавио прелазак на њихову масовну производњу, уместо литијум-јонских батерија, почевши од 2023. године. Други велики произвођач батерија (ГАЦ) најавио је промоцију електричног аутомобила с батеријама од графена, које пуњењем од осам минута омогућују аутономију кретања до 800 километара.
Дакле, поред значајних резерви литијума у Немачкој, Финској, Аустрији, Француској и Португалији, Европа би да од Србије направи јефтину ресурску базу и тако смањи стратешки дисбаланс с Кином у производњи батерија за електричне аутомобиле.
Пројектом изградње највећег рудника литијума у Европи и једног од највећег рудника литијума на свету, у долини Јадра у западној Србији, изнад планина Цер и Гучево, у који је „Рио Тинто“ најавио улагање од 2,4 милијарде долара бавио се и британски „Гардијан“, који у свом тексту наводи да мештани долине Јадра страхују од еколошке катастрофе, а да се истовремено на телевизији приказује рекламни спот који „Рио Тинто“ представља као еколошког спасиоца и бастион транспарентности (спот се врти на РТС-у, који није допустио емитовање и контраспота који представља одговор на рекламу компаније „Рио Тинто“).
Указујући на проблематичну прошлост ове фирме, везану за корупцију, деградацију животне средине и кршење људских права (чији су послови недавно испливали и у Пандора папирима), „Гардијан“ наводи да се „Рио Тинто“ може „похвалити“ да ће га рудник у Србији учинити једним од десет највећих произвођача литијума на свету. Могао би да произведе довољно за више од милион електричних аутомобила годишње јер очекује да ће годишња продаја аутомобила скочити са 1,2 милиона возила у 2017. години на најмање 23 милиона 2030. године, према Међународној агенцији за енергију.
ЕУ, са којом Србија има споразум о придруживању који олакашава трговину и регионално финансирање, увози сав свој литијум за батерије од држава изван Европе, а према „Гардијану“ већ су почели преговори са „Рио Тинтом“ о снабдевању водећих немачких произвођача аутомобила јер компанија очекује да добије потребне дозволе после избора у марту 2022. године.
Откуда таква сигурност код ове компаније када је одлука о дозволи још увек на „дугом штапу“ а протести грађана и стручне академске заједнице све израженији.
Према просторном плану Владе Србије зона опасности од слегања простираће се на 850 хектара, величине веће од 1.000 фудбалских терена. Рудник ће се налазити на површини од нешто више од 200 хектара на обали реке Коренита, притоке Јадра, а више стотина хектара биће издвојено са депонија отпада и нову саобраћајну инфраструктуру.
Године 2014. поплава Корените је довела до преливања бране у затворен рудник угља, изливајући отровни материјал преко пољопривредног земљишта. У „Рио Тинту“ кажу како планирају да претворе течни отпад из рудника у суве „колаче“ како би био безбеднији за складиштење.
Кроз реализацију пројекта „Јадар“, који, бар јавно, још није одобрен, компанија „Рио Сава“, иначе ћерка компаније „Рио Тинто Груп“, већ спроводи Акциони план расељавања становништва, уз прећутну сагласност града Лознице и српских институција. То подразумева пресељење 81 домаћинства, добровољно или на други начин, и куповину њива од 293 земљопоседника. Компанија је већ купила 80 одсто земљишта и имовине за „нечувене суме“, које у неким случајевима износе стотине хиљада евра, на основу исплата од 470 евра по квадратном метру.
Компанија је донирала средства локалним заједницама, болницама, школама и културним центрима. Јавно предузеће „Путеви Србије“ овластило је компанију „Рио Сава“ да прикупља неопходну документацију за изградњу приступних путева према планираном руднику а град Лозница је усвојио измене и допуне просторног плана којима су означене површине за планирани рудник.

ОБЕЋАВАЊЕ ПРОФИТА Поборници најтраженијег погонског горива или злата 21. века све више су заузимали одбранашки став који се ослањао на бројеве, проценте и обећавајућу економску добит а власт наглашава да сви пројекти морају да задовоље највише еколошке и технолошке стандарде, обећавајући да ће држава строго водити рачуна о примени најстриктнијих еколошких мера.
Пројекат „Јадар“ компаније „Рио Тинто“, који подразумева отварање рудника литијума и бора у близини Лознице, требало би да у Србији допринесе бруто додатој вредности са 1,5 милијарди долара годишње, што је једнако 1,2 одсто актуелног БДП-а земље, речено је на представљању Процене економског утицаја тог пројекта у студије „Петерхоф консалтинг“. Како је прецизирано, суштина студије је била да процени могуће економске ефекте пројекта „Јадар“ на БДП, запосленост, извоз, инвестиције, пореске приходе и приходе домаћих добављача.
Србија ће имати користи од отварања 2.100 радних места током грађевинских радова, док ће у фази рада рудника и прераде минералне сировине бити запослено 1.000 људи, наводе у компанији. Мултинационална корпорација планира да инвестира више од 100 милиона долара у заштиту животне средине и близу 40 милиона долара у постројење за прераду вода.
Занимљиво је и да се у процени утицаја на животну средину истог просторног плана за пројекат „Рио Тинта“, које је израдило Министарство грађевинарства, наводе значајни ризици по животну средину, укључујући потенцијално загађења воде, трајно оштећење земљишта и нарушавање биодиверзитета.
Према спекулацијама које колају у јавности, званични Београд, наводно, не искључује ни могућност да одустане од тог пројекта због забринутости грађана да ће тако бити загађена животна средина и угрожено здравље људи, или да уместо „Рио Тинта“ буде укључен неки други партнер „који није толико компромитован на унутрашњем али и међународном плану“. Све то се везује за предстојеће изборе у којима „Рио Тинто“ није добитна комбинација.
То не значи да су „окапања“ и надмудривања око овог пројекта престала, осим ако се убрзо не јави још неки „здрав“ енергент који не би захтевао нарушавање и деградацију природе а за „бољитак“ живота, ма колико то парадоксално звучало.
[/restrict]

ВИШЕ О ТЕМИ

„Рио Тинто“ перспективе и замке

Србији се смеши светла будућност. Под условом да осетљива експлоатација изузетно перспективне руде, јадарита, задовољи све еколошке стандарде и буде под будним оком државе због њене стратешке важности

Марица Живановић Пољо – Србију „буше“ до темеља?

Свима поручујемо да ћемо искористити све правне и легалне начине да дођемо до решења које је за нас једино прихватљиво – да сви облици истраживања литијума престану, а странци нестану с наше земље.