СРБИЈА НА ЛИТИЈУМУ – ОБЕЋАЊА У СЕНЦИ ИНТЕРЕСА

С рудом јадарит у Србију су, поред обећавајуће будућности, стигли и бескрупулозни интереси мултинационалних компанија, са сумњивим обећањима о еколошкој заштити од врло компромитоване експлоатације

Од тренутка када се појавила прича да се у сливу Јадра на обронцима Цера налази једно од три највећа налазишта јадарита у свету, уз она у Чилеу и Аргентини, Србији се наједном насмешила много боља будућност у односу на туробну и мукотрпну прошлост. С еуфоричним оптимизмом се истицало да су литијум-јонске батерије за електричне аутомобиле – као обећавајућа алтернатива аутомобилима које још увек покрећу фосилна горива – будућност, а земља која поседује руду за њихову производњу Елдорадо. Тек понеко је бојажљиво указивао да то и није баш тако и да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, доноси више штете него користи.
Временом критике су постале све израженије и аргументованије и у њима није мањкало ни политичког ангажмана и кампање, опозиције пре свега, да у недостатку неке јасније политике бар у овом питању нађе заједнички језик и власт оптужи да заједно с компанијом „Рио Тинто“, ради економске користи, жели да уништи реке и шуме јер, наводно, где год је ова компанија радила, за собом је оставила „јад и пустош“. Чак су ангажовали и посланицу Европског парламента Виолу фон Крамон, познату по свом лобирању за независност лажне државе Косово, и великом пријатељству с привременим приштинским институцијама и Аљбином Куртијем, да обиђе Лозницу и Горње Недељице, где су прикупљани потписи за повлачење Просторног плана којим је предвиђена изградња рудника компаније „Рио Тинто“.
Крамонова, као Немица, није се обрушила на своју земљу и њен показани интерес за српски литијум (о чему је говорила Ангела Меркел приликом посете Београду) иако Немачка поседује значајне залихе ове руде, међу највећима у Европи. Очигледно би да себе лише могућих еколошких проблема, али не и нас.

ПОСТОЈИ ЛИ ОПРАВДАНОСТ ЗА ПРОЈЕКАТ? Литијум је високо реактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводљивост. Ова својства чине га посебно корисним за производњу стакла, мазива високе температуре, хемикалија, лекова и литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле и електронику широке потрошње. Међутим, због своје високе реактивности, чисти елементарни литијум се не налази у природи, већ је присутан као састојак соли или других једињења.
По дефиницији, екстракција литијума је скуп хемијских процеса у којима је литијум изолован из узорка и претворен у облик за добијање литијума, генерално стабилног, али лако конвертибилног једињења, попут литијумовог карбоната. Већина поступака екстракције литијума подразумева неки облик рударства да би се дошло до подземних лежишта минерала или сланих вода богатих литијумом.
Екстракција литијума је прљава технологија која генерише загађење и уништавање животне средине, остављајући тешке последице по природу, што екологе забрињава да се Србија не претвори у индустријску депонију Европе.
Руда нађена у нашим крајевима специфичног је састава, технологија издвајања литијума из јадарита још није позната и испитује се у Технолошко развојном центру „Бундора“ – Мелбурн у Аустралији. Како се наводи на званичној презентацији „Рио Тинта“, стандардна технолошка шема прераде показала је да може да произведе висококвалитетне производе уз предвиђени степен искоришћења корисних компоненти, док су у оквиру друге кампање уведена два иновативна процеса која су дала резултате изнад очекивања. Али није појашњено која су то два процеса и шта они технолошки подразумевају.
Због таквих нејасноћа и могуће еколошке штете, после скупа на ову тему, огласила су се три академика (биолог Владимир Стевановић, хемичар Богдан Шолаја и технолог Велимир Радмиловић) и упутила писмо потпредседници Владе Србије Зорани Михајловић како би апеловали да Влада „боље сагледа“ све аспекте аранжмана са „Рио Тинтом“ пре одлучивања о пројекту. Ови чланови САНУ упутили су писмо и председници Владе Србије у коме су сугерисали, на основу детаљних стручних образложења, преиспитивање економске и еколошке оправданости пројекта „Рио Тинто“, која је најавила да ће у овај пројекат само у 2021. години уложити пола милијарде евра.
- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ВИШЕ О ТЕМИ

„Рио Тинто“ перспективе и замке

Србији се смеши светла будућност. Под условом да осетљива експлоатација изузетно перспективне руде, јадарита, задовољи све еколошке стандарде и буде под будним оком државе због њене стратешке важности

Марица Живановић Пољо – Србију „буше“ до темеља?

Свима поручујемо да ћемо искористити све правне и легалне начине да дођемо до решења које је за нас једино прихватљиво – да сви облици истраживања литијума престану, а странци нестану с наше земље.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *