Ништа нас не сме изненадити

Оперативно-тактичка вежба „Систем 2021“

Србија стиче снагу ефикасног и брзог деловања током елементарних непогода, природних катастрофа и ратних разарања у условима добре опремљености, увежбаности и организованости специјализованих и јединица опште намене Цивилне заштите, других институција државе и невладиних удружења. Вежба је на свој начин приказала степен припреме МУП-а, локалних самоуправа и штабова за наменске задатке

Вежба Цивилне одбране Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и организација што по програмским задацима припадају спасавању и заштити становништва, која је реализована 5. новембра у 24 града и 26 општина Србије на 50 локација и уз учешће око 8.000 људи, највећа је у последњих неколико деценија. Била је то прилика да се прикажу остварени домети у припреми становништва и специјализованих састава за сложене задатке у случају елементарних непогода, па и у ратним недаћама. Вежба је још имала задатак и да представи савремену опрему којом располаже цивилни сектор, посебно да тестира новонабављена средства за којима су вапиле јединице цивилне заштите и све оне државне институције које су укључене у систем спасавања и заштите становништва.

У анализи вежбе треба поћи свакако од њеног назива. „Систем 2021“ представља својеврстан државни одговор на могуће изазове и претње у часу лансирања симулиране опасности. У јавности је познато да су цивилна одбрана и цивилна заштита у нас годинама биле запостављене. Процес дерогирања веома разуђеног система одбране и заштите поклапа се с периодом растакања СФРЈ. Врхунац је настао после 2000. године, када су нове власти лансирале тезу да ратова више неће бити. У време чудне приватизације привреде, која је потом уследила, паралелно су разарани и подсистеми цивилне заштите. У ту област више није улагано, а постојећа опрема је распродата будзашто. Између осталог продато је 700 алуминијумских чамаца за којима је Србија 2014. године, приликом катастрофалних поплава, вапила.
Вежба је наглашено показала да је све део јединственог система на нивоу државе, а да се задаци цивилне заштите извршавају у оквиру подсистема, у локалним оквирима, уз ангажовање одговарајућих снага и средстава, затим на делу територије Србије и на целокупној територији.

РЕАЛНИ СЦЕНАРИО „Извори угрожавања људи, материјалних добара и животне средине све се више по­већавају. Многи извори угрожавања не могу се отклонити (спречити), али се правовременим проценама могу предвидети. Благовремене процене омогућавају да се планирају и предузимају одговарајуће превентивне мере које могу да спрече или ублаже последице деловања извора угрожавања. Иако су активности на предузимању мера често оптерећене дневнополитичким потребама, све више се схвата да заштита, одбрана и спасавање људи, материјалних добара и животне средине нису идеолошке категорије. Нема подручја да није, у ближој или даљој прошлости, доживело последице ратних или мирнодопских катастрофа. Поред ратних разарања, свет се готово свакодневно сусреће са земљотресима, поплавом, рушењем брана, снежним лавинама, великим хладноћама, пожарима, експлозијама, клизиштима, затрпавањем у рудницима, рушењем грађевина, масовним тровањима и епидемијама, саобраћајним несрећама, хаваријама, еколошким загађењима и слично. У технолошком процесу свакодневно су у употреби нови, лакозапаљиви и експлозивни енергенти, радиоактивне и отровне материје које у континуитету повећавају угроженост здравља и живота људи, као и материјалних и културних добара и животне средине у целини“, каже генерал-мајор у пензији др Лука Кастратовић, који је пре извесног времена био на дужности помоћника министра одбране за цивилни сектор.

У новије време криминал и тероризам се јављају као глобална претња човечанству. Тиме мирнодопске катастрофе попримају глобални значај и поста­ју општедруштвени проблем са свим економским, социјалним, здравственим, психолошким и, уопште, безбедносним консеквенцама.
Како је изјавио министар унутрашњих послова Александар Вулин, јединице Цивилне заштите (опште намене и специјализоване) увежбавале су оно што би могло да нам се деси. „Ми старији се сећамо да су у времену Југославије рађене велике вежбе цивилне заштите како би се проверило како функционише читав систем. Хоћемо да покажемо да смо велика, снажна и организована држава која је у стању да се носи са проблемима на читавој својој територији, не на једној општини – шта год да нам се деси морамо да будемо у стању да заштитимо грађане и имовну“, казао је министар Вулин.
На трусним подручјима увежбавано је спасавање људи из рушевина, у индустријским зонама деловало се под претпоставком хемијских акцидената, док су у зонама где постоји опасност од избијања пожара (у природи и у насељима) увежбавани избављење људи из пожара и гашење ватрене стихије. Ни поплаве нису заобиђене. Вођени искуством стеченим 2014. године када су Србијом текле стогодишње воде, организоване су провере спремности јединица цивилне заштите у спасавању људи, и материјалних добара.
Уз запослене у Сектору за ванредне ситуације, у вежби су учествовали припадници Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања, локалних јединица. У наредном периоду ће, вероватно, бити укључени алпинисти, планинари, извиђачи, радио-аматери и чланови неких других организација, које би могле да дају допринос у отклањању последица стихија, било оних изазваних ратним разарањима или природним стихијама.

ВАЖНЕ НОВИНЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СПАСАВАЊА Вежба је показала и одређене недоречености и слабости када је реч о организацији спасавања и заштите, примени одређених средстава и технологија. Стечена су драгоцена искуства која ће у наредном периоду послужити да се грешке исправе и поступци усаврше.
Много новина је примењено на вежби. Тако, на пример, дроном се угроженим људима у воденој стихији допрема крај ужета, да би их са обале спасиоци привукли на сигурно, не излажући се опасности. Први пут су демонстриране специјалне платформе од плутајућег материјала којима се стиже до унесрећеног у води.

Потапајуће пумпе су новост у гашењу пожара на обали прилазом с воде чамцем. У проналажењу утопљеника употребљаване су термовизијске камере.
У отклањању последица различитих стихија ангажоване су моћне машине којима располажу комунална предузећа. Било је видљиво да је набављена и нова техника које до сада није било у Србији.
За потребе вежбе у Лозници је, после готово 70 година, формирана јединица Цивилне заштите. Обука људи свакако је највећи изазов за све оне који би учествовали у отклањању последица природних катастрофа или ратних разарања. Негдашњи центри за обуку су расформирани, па се поставља питање поновног успостављања система школовања и усавршавања кадрова. Биће потребно обезбедити просторе, успоставити систем и определити новац за ту намену. При томе ваља разграничити потребне нивое школовања и обучавања. Нагласак је свакако на руководећем кадру који носи главни терет. Рад у штабовима Цивилне заштите ваљало би обогатити и специфичним вежбама, то јест да руководећи људи, с времена на време, увежбавају решавање сложених задатака како се то каже – на папиру.
За брзо реаговање неопходно је успоставити брзу мобилизацију људи и средстава. Стручњаци наводе да би добро било да се формира и једна професионална јединица Цивилне заштите која би могла готово у часу када се догоди несрећа да буде употребљена на било ком делу територије Србије.
Како елементарне непогоде не познају границе, веома је важно установити механизме сарадње с државама у окружењу. На вежби „Систем 2021“ показано је пребацивање унесрећених с једне на другу обалу Дрине уз помоћ мобилне жичаре. Тиме је вежба добила и регионални карактер. До сада су наше ватрогасно-спасилачки састави упућивани као помоћ угроженим подручјима у Грчкој и Албанији.

Иако је на вежби врвело од многобројних средстава у виду машина, возила, уређаја и других новотарија, чиме је приказан значајан напредак у опремању састава за спасавање и заштиту, држава ће по свему судећи наставити да улаже средства у набавке свега што је потребно за Цивилну заштиту. Само тако моћи ће да се остваре планови засновани на реалним проценама угрожености грађана Србије и материјалних средстава.
Некада, у време „владавине“ општенародне одбране и друштвене самозаштите повремено су организоване вежбе Цивилне заштите типа „Ништа нас не сме изненадити“. У једном сеоцу је на плакату који је позивао обвезнике и грађане на вежбу било дописано „Вежба се одлаже због кише“. Да ли је реч о духовитој досетки или о стварном одлагању вежбе, у овом часу није важно.
По свему судећи убудуће ће се Цивилна заштита у Србији разматрати на период пре и после тактичко-оперативне вежбе „Систем 2021“. Та вежба представља основицу на којој ће држава градити систем Цивилне заштите.