Ništa nas ne sme iznenaditi

Operativno-taktička vežba „Sistem 2021“

Srbija stiče snagu efikasnog i brzog delovanja tokom elementarnih nepogoda, prirodnih katastrofa i ratnih razaranja u uslovima dobre opremljenosti, uvežbanosti i organizovanosti specijalizovanih i jedinica opšte namene Civilne zaštite, drugih institucija države i nevladinih udruženja. Vežba je na svoj način prikazala stepen pripreme MUP-a, lokalnih samouprava i štabova za namenske zadatke

Vežba Civilne odbrane Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i organizacija što po programskim zadacima pripadaju spasavanju i zaštiti stanovništva, koja je realizovana 5. novembra u 24 grada i 26 opština Srbije na 50 lokacija i uz učešće oko 8.000 ljudi, najveća je u poslednjih nekoliko decenija. Bila je to prilika da se prikažu ostvareni dometi u pripremi stanovništva i specijalizovanih sastava za složene zadatke u slučaju elementarnih nepogoda, pa i u ratnim nedaćama. Vežba je još imala zadatak i da predstavi savremenu opremu kojom raspolaže civilni sektor, posebno da testira novonabavljena sredstva za kojima su vapile jedinice civilne zaštite i sve one državne institucije koje su uključene u sistem spasavanja i zaštite stanovništva.

U analizi vežbe treba poći svakako od njenog naziva. „Sistem 2021“ predstavlja svojevrstan državni odgovor na moguće izazove i pretnje u času lansiranja simulirane opasnosti. U javnosti je poznato da su civilna odbrana i civilna zaštita u nas godinama bile zapostavljene. Proces derogiranja veoma razuđenog sistema odbrane i zaštite poklapa se s periodom rastakanja SFRJ. Vrhunac je nastao posle 2000. godine, kada su nove vlasti lansirale tezu da ratova više neće biti. U vreme čudne privatizacije privrede, koja je potom usledila, paralelno su razarani i podsistemi civilne zaštite. U tu oblast više nije ulagano, a postojeća oprema je rasprodata budzašto. Između ostalog prodato je 700 aluminijumskih čamaca za kojima je Srbija 2014. godine, prilikom katastrofalnih poplava, vapila.
Vežba je naglašeno pokazala da je sve deo jedinstvenog sistema na nivou države, a da se zadaci civilne zaštite izvršavaju u okviru podsistema, u lokalnim okvirima, uz angažovanje odgovarajućih snaga i sredstava, zatim na delu teritorije Srbije i na celokupnoj teritoriji.

REALNI SCENARIO „Izvori ugrožavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine sve se više po­većavaju. Mnogi izvori ugrožavanja ne mogu se otkloniti (sprečiti), ali se pravovremenim procenama mogu predvideti. Blagovremene procene omogućavaju da se planiraju i preduzimaju odgovarajuće preventivne mere koje mogu da spreče ili ublaže posledice delovanja izvora ugrožavanja. Iako su aktivnosti na preduzimanju mera često opterećene dnevnopolitičkim potrebama, sve više se shvata da zaštita, odbrana i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine nisu ideološke kategorije. Nema područja da nije, u bližoj ili daljoj prošlosti, doživelo posledice ratnih ili mirnodopskih katastrofa. Pored ratnih razaranja, svet se gotovo svakodnevno susreće sa zemljotresima, poplavom, rušenjem brana, snežnim lavinama, velikim hladnoćama, požarima, eksplozijama, klizištima, zatrpavanjem u rudnicima, rušenjem građevina, masovnim trovanjima i epidemijama, saobraćajnim nesrećama, havarijama, ekološkim zagađenjima i slično. U tehnološkom procesu svakodnevno su u upotrebi novi, lakozapaljivi i eksplozivni energenti, radioaktivne i otrovne materije koje u kontinuitetu povećavaju ugroženost zdravlja i života ljudi, kao i materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine u celini“, kaže general-major u penziji dr Luka Kastratović, koji je pre izvesnog vremena bio na dužnosti pomoćnika ministra odbrane za civilni sektor.

U novije vreme kriminal i terorizam se javljaju kao globalna pretnja čovečanstvu. Time mirnodopske katastrofe poprimaju globalni značaj i posta­ju opštedruštveni problem sa svim ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim, psihološkim i, uopšte, bezbednosnim konsekvencama.
Kako je izjavio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, jedinice Civilne zaštite (opšte namene i specijalizovane) uvežbavale su ono što bi moglo da nam se desi. „Mi stariji se sećamo da su u vremenu Jugoslavije rađene velike vežbe civilne zaštite kako bi se proverilo kako funkcioniše čitav sistem. Hoćemo da pokažemo da smo velika, snažna i organizovana država koja je u stanju da se nosi sa problemima na čitavoj svojoj teritoriji, ne na jednoj opštini – šta god da nam se desi moramo da budemo u stanju da zaštitimo građane i imovnu“, kazao je ministar Vulin.
Na trusnim područjima uvežbavano je spasavanje ljudi iz ruševina, u industrijskim zonama delovalo se pod pretpostavkom hemijskih akcidenata, dok su u zonama gde postoji opasnost od izbijanja požara (u prirodi i u naseljima) uvežbavani izbavljenje ljudi iz požara i gašenje vatrene stihije. Ni poplave nisu zaobiđene. Vođeni iskustvom stečenim 2014. godine kada su Srbijom tekle stogodišnje vode, organizovane su provere spremnosti jedinica civilne zaštite u spasavanju ljudi, i materijalnih dobara.
Uz zaposlene u Sektoru za vanredne situacije, u vežbi su učestvovali pripadnici Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja, lokalnih jedinica. U narednom periodu će, verovatno, biti uključeni alpinisti, planinari, izviđači, radio-amateri i članovi nekih drugih organizacija, koje bi mogle da daju doprinos u otklanjanju posledica stihija, bilo onih izazvanih ratnim razaranjima ili prirodnim stihijama.

VAŽNE NOVINE U ORGANIZACIJI SPASAVANJA Vežba je pokazala i određene nedorečenosti i slabosti kada je reč o organizaciji spasavanja i zaštite, primeni određenih sredstava i tehnologija. Stečena su dragocena iskustva koja će u narednom periodu poslužiti da se greške isprave i postupci usavrše.
Mnogo novina je primenjeno na vežbi. Tako, na primer, dronom se ugroženim ljudima u vodenoj stihiji doprema kraj užeta, da bi ih sa obale spasioci privukli na sigurno, ne izlažući se opasnosti. Prvi put su demonstrirane specijalne platforme od plutajućeg materijala kojima se stiže do unesrećenog u vodi.

Potapajuće pumpe su novost u gašenju požara na obali prilazom s vode čamcem. U pronalaženju utopljenika upotrebljavane su termovizijske kamere.
U otklanjanju posledica različitih stihija angažovane su moćne mašine kojima raspolažu komunalna preduzeća. Bilo je vidljivo da je nabavljena i nova tehnika koje do sada nije bilo u Srbiji.
Za potrebe vežbe u Loznici je, posle gotovo 70 godina, formirana jedinica Civilne zaštite. Obuka ljudi svakako je najveći izazov za sve one koji bi učestvovali u otklanjanju posledica prirodnih katastrofa ili ratnih razaranja. Negdašnji centri za obuku su rasformirani, pa se postavlja pitanje ponovnog uspostavljanja sistema školovanja i usavršavanja kadrova. Biće potrebno obezbediti prostore, uspostaviti sistem i opredeliti novac za tu namenu. Pri tome valja razgraničiti potrebne nivoe školovanja i obučavanja. Naglasak je svakako na rukovodećem kadru koji nosi glavni teret. Rad u štabovima Civilne zaštite valjalo bi obogatiti i specifičnim vežbama, to jest da rukovodeći ljudi, s vremena na vreme, uvežbavaju rešavanje složenih zadataka kako se to kaže – na papiru.
Za brzo reagovanje neophodno je uspostaviti brzu mobilizaciju ljudi i sredstava. Stručnjaci navode da bi dobro bilo da se formira i jedna profesionalna jedinica Civilne zaštite koja bi mogla gotovo u času kada se dogodi nesreća da bude upotrebljena na bilo kom delu teritorije Srbije.
Kako elementarne nepogode ne poznaju granice, veoma je važno ustanoviti mehanizme saradnje s državama u okruženju. Na vežbi „Sistem 2021“ pokazano je prebacivanje unesrećenih s jedne na drugu obalu Drine uz pomoć mobilne žičare. Time je vežba dobila i regionalni karakter. Do sada su naše vatrogasno-spasilački sastavi upućivani kao pomoć ugroženim područjima u Grčkoj i Albaniji.

Iako je na vežbi vrvelo od mnogobrojnih sredstava u vidu mašina, vozila, uređaja i drugih novotarija, čime je prikazan značajan napredak u opremanju sastava za spasavanje i zaštitu, država će po svemu sudeći nastaviti da ulaže sredstva u nabavke svega što je potrebno za Civilnu zaštitu. Samo tako moći će da se ostvare planovi zasnovani na realnim procenama ugroženosti građana Srbije i materijalnih sredstava.
Nekada, u vreme „vladavine“ opštenarodne odbrane i društvene samozaštite povremeno su organizovane vežbe Civilne zaštite tipa „Ništa nas ne sme iznenaditi“. U jednom seocu je na plakatu koji je pozivao obveznike i građane na vežbu bilo dopisano „Vežba se odlaže zbog kiše“. Da li je reč o duhovitoj dosetki ili o stvarnom odlaganju vežbe, u ovom času nije važno.
Po svemu sudeći ubuduće će se Civilna zaštita u Srbiji razmatrati na period pre i posle taktičko-operativne vežbe „Sistem 2021“. Ta vežba predstavlja osnovicu na kojoj će država graditi sistem Civilne zaštite.