Sva čuda Pandorine kutije

Zapadni mediji i finansije

Pandorini papiri su najveći paket tajnih finansijskih dokumenata koji je do sada procurio. Panamski su procurili 2016, a 2017. i rajski papiri koji su skrenuli pažnju svetske javnosti na neobičnu i potpuno iznenađujuću pojavu da bogataši pokušavaju, pa često i uspevaju, da ne plate porez i da pare investiraju u sumnjive poslove. Dva prethodna curenja dokumenata su nam ukazala na Britanska Devičanska ostrva i Panamu kao pogodne lokacije za ofšor-špekulacije. Pandora nam sada ukazuje i na neke američke države koje su našle svoje mesto na ovom spisku

Grčki pesnik Hesiod (savremenik Homera) u poemi Poslovi i dani pisao je o daru koji je božanstvo Zevs poklonio ljudima. Bila je to kutija. Nikada ne primaj darove od božanstava, lepo je govorio Prometej, jer su u toj kutiji bila sva zla ovog sveta. I to bi još nekako bilo u redu da nije došla prva žena, radoznala Pandora da kutiju otvori i tako u svet pusti zavist, pohlepu, bol, bolest, glad, siromaštvo, rat i smrt. Pandora se uplašila i brzo zatvorila poklopac zarobivši u kutiji jedino – nadu.
U Pandorinom curenju papira se sada radi o ukupno 12 miliona dokumenata koji pružaju uvid u tajne finansijske transakcije nekih bogatih i moćnih ljudi sveta. Papire je u javnost pustio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (International Consortium of Investigative Journalists – ICIJ) koji je predvodio tim sastavljen od više od 600 novinara iz više od 150 svetskih medijskih kuća kojima je trebalo dve godine da nađu i analiziraju ove materijale, navodi se na sajtu ovog konzorcijuma.
S istog sajta saznajemo i da se radi o tajnim poslovima 35 sadašnjih i bivših svetskih lidera, 330 političara i javnih ličnosti iz 91 zemlje, kao i jedne lepe i sasvim međunarodne kolekcije begunaca, prevaranata i ubica. Nalaze se tu i detalji finansijskih transakcija više od 130 milijardera iz Rusije, Sjedinjenih Država, Turske i drugih zemalja. Piše baš tim redosledom, te moramo da pretpostavimo da je redosled uslovljen brojem milijardera koji su se našli na listi. Koji bi drugi kriterijum mogao da bude primenjen? S obzirom na to da u Rusiji ima 99 milijardera, u Americi 614, a u Kini, na primer, 388, lako je, čisto statistički, doći do zaključka da su ruski milijarderi najzastupljeniji u Pandorinim papirima, te stoga i daleko najnepošteniji ili barem najnaivniji i najneoprezniji. Da podsetimo, Svetska organizacija za saradnju i razvoj, sa sedištem u Parizu, 2020. procenila je da na ofšor-računima u svetu ima oko 11 biliona dolara (11.000 milijardi). Radi poređenja, budžet Sjedinjenih Američkih Država za 2022. godinu je šest biliona dolara. Dosta se toga krije od očiju javnosti, reklo bi se.

[restrict]

JEDNOSTAVNI VODIČI Vest o Pandori i dobar deo sadržaja su prenele perjanice svetske medijske scene poput Njujork tajmsa i Vašington posta u Americi, britanskih Gardijana i Telegrafa, te najveće televizijske mreže kao što su Bi-Bi-Si, Si-En-En i sve najznačajnije svetske informativne agencije poput Asošijeted presa, Rojtersa i Frans presa.
Evo samo nekih naslova na ovu temu: Pandorini dokumenti: najveća provala ofšor-podataka u istoriji razotkrila finansijske tajne bogatih i moćnih (Gardijan), Pandorini dokumenti su finansijska bomba s političkim reperkusijama (Njujork tajms), Pandorini dokumenti: Toni i Šeri Bler uštedeli 312.000 funti poreza kupovinom imovine preko ofšor-firme (Telegraf).
Perjanica Bi-Bi-Sijeve novinarske istraživačke produkcije, program Panorama „otkriva finansijske tajne nekih od najmoćnijih ljudi na planeti“. Novinar Ričard Bilton razotkriva tajne ofšor-manipulacije predsednika i kraljeva. Bib ide još i dalje u maniru koji je usvojio u poslednje vreme, tretira čitaoce kao malu decu: „Pandorini papiri: jednostavni vodič kroz dokumentaciju“. Znači, nema dublje analize i smislenih pitanja, implikacija i slično. Jednostavni vodič je sasvim dovoljan, publika ionako čita samo naslove.
Zanimljiv je taj novi manir novinara i političara. Australijska ministarka zdravlja Keri Čant se pre nekoliko nedelja proslavila apelom (pretnjom?) stanovništvu da uopšte ne razgovaraju sa susedima i u samoposluzi nikako sa slučajnim prolaznicima. Sve u sklopu zaštite od korone, naravno. Novozelandska premijerka Džasinda Ardern je toj problematici pristupila na kreativniji način, pa je obavestila raju da sve informacije koje su im potrebne mogu naći na sajtu vlade i da je to jedina moguća istina. Jedina moguća i jedina poželjna s njenog gledišta. Ni Staljin ni Mao Cedung, pa čak ni Pol Pot se toga nisu setili.
No da se vratimo na Pandorinu kutiju. Si-En-En je, na primer, napravio lepu reportažu o dotičnim dokumentima. Naslov je jasan i upućuje da se radi o najzanimljivijim podacima koji se mogu naći u tim papirima: „Evo pet najvećih zanimljivosti iz Pandorine dokumentacije“. Pa onda imenuju sledećih pet uglednih pojedinaca čija se imena pojavljuju: premijer Pakistana Imran Kan, jordanski kralj Abdulah Drugi, predsednik Kenije Uhuru Kenijata, češki premijer Andrej Babiš, bivši britanski premijer Toni Bler.
Britanska štampa je u toj gomili zapazila i bivšeg ministra Džonatana Ejtkena, koji je, navodi se, primio 166.000 funti da napiše biografiju predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva. Pominju se uzgred i imena bogataša i političara iz Čilea, Brazila, Indije, Ekvadora, Azerbejdžana, Obale Slonovače… Pominje se i srpski ministar Siniša Mali u vezi sa 24 stana u Bugarskoj. Očigledno sve sam vrh vrha međunarodnog džet-seta i globalnih finansijskih hohštaplera.
No hajde da se sad vratimo, prisetimo da su nam u podnaslovu obećali podatke o finansijskim malverzacijama najbogatijih i najmoćnijih ljudi na planeti, te predsednika i kraljeva. Dobro, nekoliko premijera na ovoj listi ima. Ima i bar jedan kralj. Poneki bivši političar… A mi smo svi taman pomislili da će najveća provala tajnih podataka u istoriji da nam potvrdi barem neku od velikih teorija zavere. Ako ne baš ko je ubio Džona Kenedija, a ono gde su i šta rade pare Bila Gejtsa, Džefa Bezosa, Ilona Maska, Vorena Bafeta, dinastija Rokfeler, Rotšild, Vindzora iz Bakingemske i drugih palata, američkih porodica Buš ili Klinton… No. Ništa od svega toga. Toni Bler utajio 300.000 funti. To nikoga ne zanima. Bivši ministar primio 166.000, tek to nikoga ne zanima. Kralj Abdulah, Imran Kan i Babiš… simpatično. Tu su i kolumbijska pevačica Šakira, nemački supermodel Klaudija Šifer, kao i italijanski mafijoza (napuljska Kamora, da budemo precizni) Rafaele Amato!

ISKOPAVANJE PUTINA Vrlo je simptomatično i simpatično kako je čuveni Luk Harding, Gardijanov stručnjak za pitanja Rusije i postsovjetskog prostora (od baleta do hipersoničnih raketa), uspeo da krajnjim naporima iščeprka podatke kako bi nam ponudio na uvid članak s Putinovim imenom u naslovu. Vladimir Vladimirovič mu ne da mira i mora da se ova „novinarska“ aktivnost lepo i plaća. Vispreni Luk se tako iz dalekog nam Monaka javlja ovim naslovom: „Pandorini papiri nam otkrivaju skriveno blago Putinovih bliskih saradnika“. Da vidimo šta kaže.
Veli da je 2003. godine u Monaku nepoznato lice kupilo stan na četvrtom spratu s pripadajuća dva parking mesta, ostavom, i pristupom bazenu u Monte Karlo Star kompleksu. Cena tri miliona funti. Zahvaljujući Pandori, saopštava nam Luk, mi smo sada saznali ime tog kupca. To je, naime, Ruskinja Svetlana Krivonogih. Postoje indicije, dalje piše istraživački novinar Gardijana, da je krajem 1990-ih godina Svetlana poznavala Putina. Izgleda da su jednom bili na istom letu aviona, neko je primetio. Izgleda, možda, moguće je, čini se… istražuje čovek.
Sam sajt istraživačkih novinara (ICIJ) donosi vrlo obiman članak na temu procurelih podataka o finansijskom malverzacijama izvesnog Konstantina Ernsta – čoveka koji je stvorio Putinov imidž, ništa manje. I ovde se spominje Monako, stanovi, Svetlana i tako dalje. Direktnih veza s Putinom nema. Spekulacija ima sasvim dovoljno da se napune novinski stupci i stave provokativni naslovi – „Uloga tvorca Putinovog imidža u filmskom poslu vrednom milijarde“!
No ko je u stvari pustio ove dokumente u opticaj? Onih 600 s početka priče su udruženim naporima to uradili? Teško je u to poverovati. Količina dokumentacije se čini ogromnom, a kompromitujućih dokumenata po zaista važne svetske igrače na terenima finansija i politike – nema.
Možda nam pomogne saznanje da je ICIJ u stvari specijalni projekat Centra za javni integritet (The Center for Public Integrity), neprofitne organizacije koju je osnovala grupa sasvim dobroćudnih i nesebičnih milijardera. Smisao delovanja ove organizacije je, navodi se na njihovom sajtu, da kroz istraživačko izveštavanje inspiriše promene koje će voditi ka društvu s više jednakosti. Džordž Soroš, jedan od sponzora, i njegove kolege milijarderi se bore za ravnopravnost. Naravno. Oni se isto tako nikada nisu, niti bi, niti će se baviti finansijskim malverzacijama. Pa da se bave i njihova bi se imena našla u dokumentima iz Pandore, zar ne? Svakako. Tajne službe poput CIA ili MI6 koje sve to prisluškuju, nadgledaju pa pomalo i koordiniraju svakako bi se postarale da pravda pobedi i malverzacije, bilo čije, budu obelodanjene. Pa zar nije naše vrhunsko načelo da niko nije iznad zakona?
To sve podseća na onu iskonsku istinu da se ovce plaše vuka samo da bi ih na kraju pastir pojeo.
Pandorini papiri su politička igračka određenih struktura i interesa koji se kroz svoje medije obračunavaju s geopolitički i finansijski manje važnim pojedincima, vršeći pritisak na neke druge kako bi od trećih izvukli određene ustupke. Šanse da nam dotični istraživački novinari obelodane taj nivo operacija su gotovo nepostojeće. Ne zaboravimo da je najveći pravi istraživački novinar Džulijan Asanž još u zatvoru i da ni jedan jedini od tih medija koji se sada utrkuju u objavljivanju detalja iz Pandorine kutije nije stao u njegovu odbranu. Ni jednim jedinim tekstom. Nikada.

FEJSBUK UZBUNJIVANJE Dok pratimo dramu oko ovih papira, pažnju nam privlači i slučaj uzbunjivačice iz Fejsbuka Frensis Haugen, koja se pojavila pred američkim senatom da svedoči o tome kako je menadžmentu te globalne kompanije više stalo do zarade i para nego do zdravlja i bezbednosti korisnika ove društvene mreže. Još jedan potpuno neverovatan i šokantan nalaz! Ko bi se tome samo nadao? Mark Zakerberg – zelenaš kome je samo stalo do para. Potpuno porazno i strašno. Nismo ga tako zamišljali. Sva sreća što se pojavila Frensis da senatu i nama ukaže na ovu opasni pojavu. Sve se to naravno događa na dan kada je Fejsbuk, između ostalih, nestao s interneta na nekoliko sati. Totalna drama.
Na svu (našu, valjda) sreću, ova hrabra i promućurna gospođa je ponudila i neka rešenja za dotične probleme. Na primer, država Amerika bi trebalo da promeni zakone i da zaštiti građane od pedofilije, droge, rasne i polne diskriminacije, uvreda, maltretiranja, kao i domaćeg i stranog terorizma. Domaćeg terorizma, reče? A šta li nam je sad to? To su, na primer, u Americi oni što su se 6. januara ove godine šetali Kapitolom. Jedan je bio obučen u bizona i ogrnut zastavom. Drugi bi mogli, recimo, da budu građani koji ne želi da prime vakcine. Oni se samim tim suprotstavljaju odlukama vlade, donetim u najboljem interesu po njihovo zdravlje. Takve odluke nemaju nikakve veze s lobiranjem farmaceutske industrije, kao što svi znamo, i svako ko se njima protivi je, sasvim jasno, terorista. Domaći. A prema teroristima, to smo naučili iz Bušovog rata s terorom, treba se obračunati upotrebom vojne sile. Pa, rat je to. Povukli smo vojsku iz Avganistana, uskoro ćemo i iz Iraka, na primer, kako bismo je poređali po ulicama Čikaga, Los Anđelesa i Vašingtona. Evo ovde u Britaniji vojska već pomaže oko distribucije benzina. Sutra će možda pomagati oko distribucije hrane. Mogli bi malo da pomognu i policiji, zar ne? A mogli bi pomoći i oko distribucije vakcina?
Frensis se, dakle, javila da obelodani pohlepu velike kompanije i odmah je primljena u senat i data joj je mogućnost da kaže sve što ima da kaže i da čak predloži neke vrlo korisne i očigledno nužne zakonske promene. Uzbunjivač iznosi podatke o jednoj od najbogatijih svetskih kompanija i odmah dobija priliku da priča šta i koliko hoće pred senatom. Kao i Greta Tunberg u Ujedinjenim nacijama ili u Davosu. Predlog za holivudski film s takvim scenarijem nikada ne bi dobio pare za snimanje. Previše neverovatno zvuči. No mi to sve gledamo na televiziji, live, uživo. Sasvim ozbiljno.
Jasno je kuda ovo vodi – ka zakonskom ograničavanju slobode govora u javnom prostoru. Setimo se samo da je to počelo s predsednikom Trampom koji je skinut s Tvitera i TV ekrana kako ne bi širio lažne vesti. Postavilo se i pitanje o čemu li je on to govorio s Putinom bez prisustva „službe“? Onda su doveli Džoa Bajdena, koji nije u stanju da govori ni sa samim sobom. Američki predsednik, dakle, uopšte ne mora da govori bilo šta niti bilo kome. To sve u njegovo ime mogu da obave „službe“ preko prijateljski nastrojenih (gorepomenutih) novinskih agencija, novina i televizije, te društvenih mreža.
U međuvremenu je procurila još jedna dramatična vest. CIA je u nekom trenutku nameravala da otme/ubije novinara i urednika Vikiliksa Džulijana Asanža. Šokantno otkriće. Prosto neverovatno! Tadašnji direktor CIA Majk Pompeo je 2017. Vikiliks okarakterisao kao „nedržavnu neprijateljsku informativnu agenciju“. Tako da je Asanž dobio status Osame bin Ladena ili iranskog generala Kasema Sulejmanija koga su ubili raketom u Iraku. Ne zaboravimo da se Vikiliks prvenstveno bavi upravo curenjem informacija i uzbunjivanjem.
Kako se svet samo promenio. Mora biti nabolje. Do juče su Asanža hteli da ubiju a danas već slobodni istraživači novinari iz još slobodnijeg sveta razotkrivaju najprljavije detalje finansijskih transakcija najmoćnijih ljudi sveta. Divota!
Obratimo samo pažnju na ove mađioničarske trikove, dimne zavese, efekte postignute zakrivljenim ogledalima, poređanim rečima i slikama, dokumentima, novinskim naslovima, video-zapisima i izvrtanjem medijskog i mentalnog prostora – Džulijana Asanža UBIJAJU! Nisu oni odustali ni od čega, možda su samo promenili taktiku, odabir oružja i metode, ali je strategija ostala ista. Rade to upravo sad, dok ovo pišemo i čitamo, u Belmarš zatvoru, tiho, daleko od očiju javnosti. Iz te kafkijanske tvrđave neće ništa procuriti niti će neko o tome prozviždati. Niti bi to bilo objavljeno. Zavesa je spuštena u Belmaršu. Spušta se i na ostatak sveta.

[/restrict]