Човек од ружичастог челика и мушкарци у хаљинама

Један од вероватно најпопуларнијих стриповских јунака свих времена – Супермен у новим издањима „Ди–Си комикса“ биће приказан као бисексуалац. Ова вест изазвала је лавину бесних реакција и огорчених коментара конзервативних читалаца по друштвеним мрежама, многи тврдокорни обожаваоци прете да ће престати да читају стрип и да ће убудуће бојкотовати сва „Ди-Си комикс“ издања

Постепени процес планског и систематског уништавања традиционалне мушкости на Западу убрзано се приводи успешном крају. Један од последњих ударених ексера у том ковчегу демаскулинизације била је скорашња најава да ће вероватно најпопуларнији стриповски јунак Супермен у новим издањима „Ди-Си комикса“ бити приказан као бисексуалац. Заправо, како је појаснио писац серијала Том Тејлор, не ради се о старом Супермену, односно Кларку Кенту, већ о његовом сину Џону Кенту, који је од оца преузео костим и породичну дужност спасавања света. Према Тејлоровим речима, Џон Кент ће у новим епизодама стрипа открити да је заљубљен у свог пријатеља, новинара Џеја Накамуру, који има наглашено исфеминизирану појаву и косу обојену у розе. Ако је за неку утеху фановима, делује да ће у том сексуалном односу Супермен бити активан а не пасиван, али то тек остаје да се види. Није потребно напомињати да је ова вест изазвала лавину бесних реакција и огорчених коментара конзервативних читалаца по друштвеним мрежама, многи тврдокорни обожаваоци прете да ће престати да читају стрип и да ће убудуће бојкотовати сва „Ди-Си комикс“ издања, а промена се изгледа није допала ни Дину Кејну, познатом глумцу и прононсираном холивудском либералу који је играо Супермена на телевизији током 90-их. Он је изјавио да, иако аутори стрипа представљају ову промену као неки храбар и значајан искорак, он сматра да је у питању само слепо и неискрено подилажење трендовима политичке коректности. Тај маркетиншки потез, како сматра Кејн, био би можда храбар и револуционаран пре 20 година, али да би данас било далеко корисније учинити да се Супермен бори за права дискриминисаних жена и хомосексуалаца у Ирану или Авганистану.

[restrict]

ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНИ ПАЈАЦ С друге стране Атлантика, британски политичар и познати евроскептик Најџел Фараж се огласио овим поводом и изразио жаљење што је на овај начин уништена „велика, мужевна алфа фигура Супермена“ и што је претворена у политички коректног пајаца. Има додуше и оних који поздрављају овај заокрет, истичући да је Супермен увек био на страни маргинализованих и оних који су доживљавани као „другачији“, јер је и сам, на неки начин, илегални имигрант (додуше с друге планете, а не из Мексика или Авганистана), који је усвојен и одрастао код сиромашних родитеља на фарми и који се превасходно бори против корпоративног зла, оличеног у његовом главном непријатељу Лексу Лутеру.
Да би се у потпуности разумели симболичка димензија ове трансформације и значај Супермена у митологији америчке популарне културе, потребно је присетити се да је Супермен, који је настао 1938, пред Други светски рат, од самог почетка био и политичко огледало у коме се рефлектовао амерички послератни тријумфализам и новостечена глобална моћ и преузета улога тзв. заштитника слободног света. За разлику од мрачног и депресивног елитисте Бетмена, Супермен је одувек био прави узор за омладину и оличење свих највиших идеала западног човека. Сасвим природно, то је тада укључивало и хетеросексуалну оријентацију која се манифестовала кроз Кентове симпатије према колегиници новинарки Лоис Лејн. У време настанка и највеће популарности Супермена, Америчко удружење психијатара и СЗО сматрале су хомосексуализам за психолошки поремећај и облик девијантног испољавања сексуалног нагона. Данас, у битно измењеним друштвеним околностима, када је хомосексуалност не само широко прихваћена већ малтене и пожељна, и када са свих страна од помахниталих феминисткиња и me too активисткиња слушамо само о „токсичној мужевности“, мушкарцима као силоватељима и хиљадугодишњим гресима патријархата, сасвим је логично да и сироти и поводљиви Џон Кент, потомак ванземаљца и жртва промењене културне парадигме, пређе на безбедну, содомитску страну улице. Отварање и постепено ширење Овертоновог прозора што се тиче квир идеологије и естетике у америчкој (читај глобалној) индустрији забаве почело је с комичарком Елен Деџенерис и њеним ситкомом у коме је 1997. први пут један главни лик званично „изашао из ормара“ да би се наставило са серијама „Секс и град“ и „Вил и Грејс“, које су обиловале хомосексуалном тематиком, жаргоном и ликовима, а кулминација тог ружичастог таласа вероватно је било снимање филма „Планина Броубек“ 2005. где су главни јунаци љубавне мелодраме били геј каубоји, што је додатно субверзивно деловало на устаљене представе о митској мужевности америчког Дивљег запада.

„МОМЦИ У СВОЈИМ ЛЕТЊИМ ХАЉИНАМА“ Од тог тренутка готово да нема америчког филма или серије у којој ЛГБТ ликови нису наметљиво присутни, често представљени као најпозитивнији и најморалнији. Потреба бесрамног и сталног удварања геј популацији, и преко ње јавном мњењу које диктирају сиве еминенције глобалистичке ултралибералне елите, достигло је тај степен да је и британски глумац Данијел Крејг, који тумачи лик озлоглашеног мачо тајног агента Џејмса Бонда, осетио потребу да се, у склопу промоције најновијег филма из серијала Нема времена за умирање, исповеди како често воли да одлази у геј барове, јер је у њима опуштенија атмосфера и нема агресивног мушког шепурења и „махања споловилима“. Као да је тим иступом желео да се дистанцира од лика кога игра и да унапред купи благонаклоност прогресивне публике за филмски серијал који је, по многима, сама есенција појма „токсична мужевност“. Продуценти филмова о Џејмсу Бонду одавно говоре о потреби да се агент 007, као преживели диносаур из доба Хладног рата, прилагоди савременим токовима и друштвеним нормама, па је тако у новом филму максимално обуздан његов нехајни промискуитет, провучено је, између редова, да је његов сарадник за технолошке иновације, чувени Кју хомосексуалац, а на крају филма је најављено да ће Џејмса Бонда на месту агента са кодним именом 007 наследити тамнопута жена.
Белим стрејт мушкарцима очигледно више није дозвољено да спасавају свет, то је сада препуштено женама, обојенима и хомосексуалцима. И Грети Тунберг, наравно. Њима се сугерише да би, уместо тога, требало да науче да носе хаљине и да уживају у томе, што је не баш скривена порука скорашњег чланка у Њујорк тајмсу „Момци у својим летњим хаљинама“ у коме се преносе искуства, уз пригодне фотографије брадатих и длакавих мужјака у лепршавим хаљинама на бретеле, хетеросексуалних мушкараца који воле да носе женску одећу и да на тај начин ступају у контакт са својом женском страном. Ако већ не воле да носе хаљине, онда могу и голишави да се сликају за насловну страницу Плејбоја, што је недавно учинио филипински геј инфлуенсер Бретман Рок када је обукао корсет и ставио препознатљиве Плејбојеве зечје уши и на тај начин огадио живот и оскрнавио либидо генерацијама мушкараца који су своје еротске фантазије деценијама обликовали према несташним дуплерицама Хефнеровог часописа. Поставља се питање зашто промотори политичке коректности и насилне инклузије толико инсистирају на преправљању постојећих, добро познатих брендова и поп-културних садржаја, какви су и стрипови и филмови о Супермену, Џејмс Бонд франшиза или Плејбој секси дуплерица, уместо да се посвете стварању својих, алтернативних јунака и симбола. Одговор се вероватно крије у чињеници да је далеко лакше упропастити нешто туђе, него створити сопствену, подједнако успешну апроксимацију.

КВИРИЗАЦИЈА ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ Дакле, с таквим компромитованим и обесмишљеним симболима – Суперменом бисексуалцем, кастрираним woke Џејмсом Бондом који је остао без посла и депилираним мушкарцима у корсетима на дуплерицама Плејбоја, тим групним портретом угрожене мушкости која се повлачи и изопачује – нема никакве сумње да присуствујемо спровођењу идеолошког и политичког пројекта девирилизације и квиризације западне културе. Иако су наизглед мета традиционални и одважни мушкарци, који се не стиде свог тестостерона и патријархалног светоназора, права жртва заправо су породица и отаџбина, односно способност њихове заштите у случају физичке угрожености споља. Они који помно проучавају историју могу да повуку очигледне паралеле са Римским царством и другим некада моћним цивилизацијама које су, у позним, декадентним фазама свог развоја, испољавале сличну перверзну склоност ка травестији мушког елемента у женски и дезертирању из ратничких, одбрамбених улога. Такво понашање обично је непосредно претходило њиховом коначном паду и историјском ишчезнућу. Ако бацимо на тренутак поглед ка другој страни геополитичке клацкалице, шта можемо да видимо? Комунистичка партија Кине недавно је забранила емитовање различитих садржаја, попут врло популарне корејске К поп музике и одређених холивудских блокбастера, јер промовишу исфеминизираност код мушкараца, а од пре годину дана спроводи програме контролисане употребе медицинских суплемената ради повећавања нивоа тестостерона својих војника. Русија, такође, најстроже цензурише и кажњава било какве покушаје пласирања ЛГБТ пропаганде и све своје државне и друштвене напоре, кроз законодавну делатност и медијску сферу, усмерава у правцу заштите и очувања традиционалне породице и поправљања демографске слике. Подразумева се да и исламска друштва и заједнице, све присутније на Западу у виду масовне и неконтролисане миграције, остају непоколебљиво привржени култу породице и свом шеријатском виђењу традиционалних и врло круто постављених улога мушкараца и жена, као и изразито негативном односу према хомосексуалности. У неком будућем војном сукобу, који неминовно ускоро долази у овом или оном облику, насупрот таквих непријатеља, како нас учи историја, западни мушкарци у хаљинама и корсетима, без обзира на технолошку супериорност, тешко да имају било какву шансу.

[/restrict]