Čovek od ružičastog čelika i muškarci u haljinama

Jedan od verovatno najpopularnijih stripovskih junaka svih vremena – Supermen u novim izdanjima „Di–Si komiksa“ biće prikazan kao biseksualac. Ova vest izazvala je lavinu besnih reakcija i ogorčenih komentara konzervativnih čitalaca po društvenim mrežama, mnogi tvrdokorni obožavaoci prete da će prestati da čitaju strip i da će ubuduće bojkotovati sva „Di-Si komiks“ izdanja

Postepeni proces planskog i sistematskog uništavanja tradicionalne muškosti na Zapadu ubrzano se privodi uspešnom kraju. Jedan od poslednjih udarenih eksera u tom kovčegu demaskulinizacije bila je skorašnja najava da će verovatno najpopularniji stripovski junak Supermen u novim izdanjima „Di-Si komiksa“ biti prikazan kao biseksualac. Zapravo, kako je pojasnio pisac serijala Tom Tejlor, ne radi se o starom Supermenu, odnosno Klarku Kentu, već o njegovom sinu Džonu Kentu, koji je od oca preuzeo kostim i porodičnu dužnost spasavanja sveta. Prema Tejlorovim rečima, Džon Kent će u novim epizodama stripa otkriti da je zaljubljen u svog prijatelja, novinara Džeja Nakamuru, koji ima naglašeno isfeminiziranu pojavu i kosu obojenu u roze. Ako je za neku utehu fanovima, deluje da će u tom seksualnom odnosu Supermen biti aktivan a ne pasivan, ali to tek ostaje da se vidi. Nije potrebno napominjati da je ova vest izazvala lavinu besnih reakcija i ogorčenih komentara konzervativnih čitalaca po društvenim mrežama, mnogi tvrdokorni obožavaoci prete da će prestati da čitaju strip i da će ubuduće bojkotovati sva „Di-Si komiks“ izdanja, a promena se izgleda nije dopala ni Dinu Kejnu, poznatom glumcu i prononsiranom holivudskom liberalu koji je igrao Supermena na televiziji tokom 90-ih. On je izjavio da, iako autori stripa predstavljaju ovu promenu kao neki hrabar i značajan iskorak, on smatra da je u pitanju samo slepo i neiskreno podilaženje trendovima političke korektnosti. Taj marketinški potez, kako smatra Kejn, bio bi možda hrabar i revolucionaran pre 20 godina, ali da bi danas bilo daleko korisnije učiniti da se Supermen bori za prava diskriminisanih žena i homoseksualaca u Iranu ili Avganistanu. [restrict]

POLITIČKI KOREKTNI PAJAC S druge strane Atlantika, britanski političar i poznati evroskeptik Najdžel Faraž se oglasio ovim povodom i izrazio žaljenje što je na ovaj način uništena „velika, muževna alfa figura Supermena“ i što je pretvorena u politički korektnog pajaca. Ima doduše i onih koji pozdravljaju ovaj zaokret, ističući da je Supermen uvek bio na strani marginalizovanih i onih koji su doživljavani kao „drugačiji“, jer je i sam, na neki način, ilegalni imigrant (doduše s druge planete, a ne iz Meksika ili Avganistana), koji je usvojen i odrastao kod siromašnih roditelja na farmi i koji se prevashodno bori protiv korporativnog zla, oličenog u njegovom glavnom neprijatelju Leksu Luteru.
Da bi se u potpunosti razumeli simbolička dimenzija ove transformacije i značaj Supermena u mitologiji američke popularne kulture, potrebno je prisetiti se da je Supermen, koji je nastao 1938, pred Drugi svetski rat, od samog početka bio i političko ogledalo u kome se reflektovao američki posleratni trijumfalizam i novostečena globalna moć i preuzeta uloga tzv. zaštitnika slobodnog sveta. Za razliku od mračnog i depresivnog elitiste Betmena, Supermen je oduvek bio pravi uzor za omladinu i oličenje svih najviših ideala zapadnog čoveka. Sasvim prirodno, to je tada uključivalo i heteroseksualnu orijentaciju koja se manifestovala kroz Kentove simpatije prema koleginici novinarki Lois Lejn. U vreme nastanka i najveće popularnosti Supermena, Američko udruženje psihijatara i SZO smatrale su homoseksualizam za psihološki poremećaj i oblik devijantnog ispoljavanja seksualnog nagona. Danas, u bitno izmenjenim društvenim okolnostima, kada je homoseksualnost ne samo široko prihvaćena već maltene i poželjna, i kada sa svih strana od pomahnitalih feministkinja i me too aktivistkinja slušamo samo o „toksičnoj muževnosti“, muškarcima kao silovateljima i hiljadugodišnjim gresima patrijarhata, sasvim je logično da i siroti i povodljivi Džon Kent, potomak vanzemaljca i žrtva promenjene kulturne paradigme, pređe na bezbednu, sodomitsku stranu ulice. Otvaranje i postepeno širenje Overtonovog prozora što se tiče kvir ideologije i estetike u američkoj (čitaj globalnoj) industriji zabave počelo je s komičarkom Elen Dedženeris i njenim sitkomom u kome je 1997. prvi put jedan glavni lik zvanično „izašao iz ormara“ da bi se nastavilo sa serijama „Seks i grad“ i „Vil i Grejs“, koje su obilovale homoseksualnom tematikom, žargonom i likovima, a kulminacija tog ružičastog talasa verovatno je bilo snimanje filma „Planina Broubek“ 2005. gde su glavni junaci ljubavne melodrame bili gej kauboji, što je dodatno subverzivno delovalo na ustaljene predstave o mitskoj muževnosti američkog Divljeg zapada.

„MOMCI U SVOJIM LETNJIM HALJINAMA“ Od tog trenutka gotovo da nema američkog filma ili serije u kojoj LGBT likovi nisu nametljivo prisutni, često predstavljeni kao najpozitivniji i najmoralniji. Potreba besramnog i stalnog udvaranja gej populaciji, i preko nje javnom mnjenju koje diktiraju sive eminencije globalističke ultraliberalne elite, dostiglo je taj stepen da je i britanski glumac Danijel Krejg, koji tumači lik ozloglašenog mačo tajnog agenta Džejmsa Bonda, osetio potrebu da se, u sklopu promocije najnovijeg filma iz serijala Nema vremena za umiranje, ispovedi kako često voli da odlazi u gej barove, jer je u njima opuštenija atmosfera i nema agresivnog muškog šepurenja i „mahanja spolovilima“. Kao da je tim istupom želeo da se distancira od lika koga igra i da unapred kupi blagonaklonost progresivne publike za filmski serijal koji je, po mnogima, sama esencija pojma „toksična muževnost“. Producenti filmova o Džejmsu Bondu odavno govore o potrebi da se agent 007, kao preživeli dinosaur iz doba Hladnog rata, prilagodi savremenim tokovima i društvenim normama, pa je tako u novom filmu maksimalno obuzdan njegov nehajni promiskuitet, provučeno je, između redova, da je njegov saradnik za tehnološke inovacije, čuveni Kju homoseksualac, a na kraju filma je najavljeno da će Džejmsa Bonda na mestu agenta sa kodnim imenom 007 naslediti tamnoputa žena.
Belim strejt muškarcima očigledno više nije dozvoljeno da spasavaju svet, to je sada prepušteno ženama, obojenima i homoseksualcima. I Greti Tunberg, naravno. Njima se sugeriše da bi, umesto toga, trebalo da nauče da nose haljine i da uživaju u tome, što je ne baš skrivena poruka skorašnjeg članka u Njujork tajmsu „Momci u svojim letnjim haljinama“ u kome se prenose iskustva, uz prigodne fotografije bradatih i dlakavih mužjaka u lepršavim haljinama na bretele, heteroseksualnih muškaraca koji vole da nose žensku odeću i da na taj način stupaju u kontakt sa svojom ženskom stranom. Ako već ne vole da nose haljine, onda mogu i golišavi da se slikaju za naslovnu stranicu Plejboja, što je nedavno učinio filipinski gej influenser Bretman Rok kada je obukao korset i stavio prepoznatljive Plejbojeve zečje uši i na taj način ogadio život i oskrnavio libido generacijama muškaraca koji su svoje erotske fantazije decenijama oblikovali prema nestašnim duplericama Hefnerovog časopisa. Postavlja se pitanje zašto promotori političke korektnosti i nasilne inkluzije toliko insistiraju na prepravljanju postojećih, dobro poznatih brendova i pop-kulturnih sadržaja, kakvi su i stripovi i filmovi o Supermenu, Džejms Bond franšiza ili Plejboj seksi duplerica, umesto da se posvete stvaranju svojih, alternativnih junaka i simbola. Odgovor se verovatno krije u činjenici da je daleko lakše upropastiti nešto tuđe, nego stvoriti sopstvenu, podjednako uspešnu aproksimaciju.

KVIRIZACIJA ZAPADNE KULTURE Dakle, s takvim kompromitovanim i obesmišljenim simbolima – Supermenom biseksualcem, kastriranim woke Džejmsom Bondom koji je ostao bez posla i depiliranim muškarcima u korsetima na duplericama Plejboja, tim grupnim portretom ugrožene muškosti koja se povlači i izopačuje – nema nikakve sumnje da prisustvujemo sprovođenju ideološkog i političkog projekta devirilizacije i kvirizacije zapadne kulture. Iako su naizgled meta tradicionalni i odvažni muškarci, koji se ne stide svog testosterona i patrijarhalnog svetonazora, prava žrtva zapravo su porodica i otadžbina, odnosno sposobnost njihove zaštite u slučaju fizičke ugroženosti spolja. Oni koji pomno proučavaju istoriju mogu da povuku očigledne paralele sa Rimskim carstvom i drugim nekada moćnim civilizacijama koje su, u poznim, dekadentnim fazama svog razvoja, ispoljavale sličnu perverznu sklonost ka travestiji muškog elementa u ženski i dezertiranju iz ratničkih, odbrambenih uloga. Takvo ponašanje obično je neposredno prethodilo njihovom konačnom padu i istorijskom iščeznuću. Ako bacimo na trenutak pogled ka drugoj strani geopolitičke klackalice, šta možemo da vidimo? Komunistička partija Kine nedavno je zabranila emitovanje različitih sadržaja, poput vrlo popularne korejske K pop muzike i određenih holivudskih blokbastera, jer promovišu isfeminiziranost kod muškaraca, a od pre godinu dana sprovodi programe kontrolisane upotrebe medicinskih suplemenata radi povećavanja nivoa testosterona svojih vojnika. Rusija, takođe, najstrože cenzuriše i kažnjava bilo kakve pokušaje plasiranja LGBT propagande i sve svoje državne i društvene napore, kroz zakonodavnu delatnost i medijsku sferu, usmerava u pravcu zaštite i očuvanja tradicionalne porodice i popravljanja demografske slike. Podrazumeva se da i islamska društva i zajednice, sve prisutnije na Zapadu u vidu masovne i nekontrolisane migracije, ostaju nepokolebljivo privrženi kultu porodice i svom šerijatskom viđenju tradicionalnih i vrlo kruto postavljenih uloga muškaraca i žena, kao i izrazito negativnom odnosu prema homoseksualnosti. U nekom budućem vojnom sukobu, koji neminovno uskoro dolazi u ovom ili onom obliku, nasuprot takvih neprijatelja, kako nas uči istorija, zapadni muškarci u haljinama i korsetima, bez obzira na tehnološku superiornost, teško da imaju bilo kakvu šansu.

[/restrict]