Проверене вредности у борби против новог (не)нормалног

ТВ забава у време пандемије

Људи затворени у својим кућама на „непредвидиво ограничено” време, стишњени тескобом стресне и суморне свакодневице која им је домове претворила у простор за тешко робијање, као и страхом од свега што се дешава напољу, прибегли су давно опробаним програмима за „убијање” времена и тескобе – старим ситкомима који су током протеклих пандемијских годину дана постали најкомерцијалнија телевизијска понуда широм света

Претходних годину дана милиони људи широм света провели су у страху од болести и углавном принудно или чак и добровољно изоловани у својим кућама. Закључани у страху. И углавном су време заточеништва провели пред малим екранима. За многе је ионако код куће време проведено у доколици други назив за време проведено пред телевизорима. И шта су сви ти људи најрадије гледали? Запањујуће је сазнање да су током пандемијске изолације људи најчешће забаву проналазили у старим серијама иако је појава нових производа на свим могућим каналима и стриминг платформама у овом периоду била богатија него иначе. Додуше, треба бити поштен па рећи да овај неочекивани тренд окретања већег дела гледалаца серијама које су већ приказиване није производ пандемије јер се појавио као реалност неколико година пре ковид закључавања. Замашан део гледалаца се и пре прошле године много радије и много масовније окретао чувеним серијалима него новим. И у том избору су отишли жанровски још даље пошто су се, изузев једне серије, готово искључиво опредељивали за ситкоме. Дакле, стари-добри хумор коме су се смејали некада, у бољим временима и условима, не да није изгубио своју духовитост, привлачност или шарм већ је у новим поремећеним временима „новог нормалног“ тај стари добри хумор за многе имао благотворно и спасоносно дејство. [restrict]

„Пријатељи”, „Офис”, „Породица Сопрано”…  Није отуда чудно да су баш овај мај аутори и продуценти чувеног ситкома „Пријатељи“ изабрали за емитовање специјалне епизоде, о чему смо недавно писали. Овај чувени и један од најкомерцијалнијих ситкома у историји америчке телевизије и даље је, седамнаест година после његовог трајног скидања с програма, популаран као да се сада снима. Иако је у међувремену стасало неколико нових генерација телевизијске публике са својим звездама и можда битно другачијим укусом, „Пријатељи“ не да нису заборављени или потиснути било којим новим конкурентом већ им је популарност нарасла до култног статуса. Па тако нимало не чуди то што је свих десет сезона овог серијала током претходних дванаестак месеци било у врху гледаности путем преузимања с одговарајућих платформи, као и ударни хит „Нетфликса“, који је, занимљиво, ипак одлучио да уступи каталог „Пријатеља“ љутој конкуренцији „Ворнер медији”, који је за своју платформу „ХБО макс“ откупио од „Нетфликса“ за 425 милиона долара право да његове епизоде нуди својим муштеријама током наредних пет година. Скоро пола милијарде долара за само петогодишња права на нешто што је током постојања, а и више од деценије и по касније, безброј пута гледано, репризирано, лиферовано на ДВД носачима или било у понуди видео-клубова кабловских провајдера? Ипак, рачуница је јасна. Током наредних пет година ХБО ће вратити бар дупло више од уложеног новца за права на „Пријатеље“, који ни изблиза нису једини поново (или је тачније рећи и даље) суперпопуларни стари ситком.

Иако тако делује због истинског обожавања звезда овог ситкома од стране публике широм света, „Пријатељи”, занимљиво, нису били ударни амерички ситком који је током пандемијских месеци забављао публику у Сједињеним Државама. На светском тржишту су они можда били хит број један, али на домаћем, америчком, ипак нису. Ту титулу је неочекивано понео ситком „Офис“ и то амерички римејк чувене британске серије истог назива која је, узгред речено, значајно забавнија и квалитетнија од ове своје америчке верзије. Како год, амерички „Офис“ (оригинално је емитован пуних девет сезона све до 2013. године) током претходних годину дана био је у „Нетфликсовом“ каталогу, одакле је од стране само америчких гледалаца преузето педесет седам милијарди минута његовог програма! Још је бизарније да је одмах за њим за америчку публику било неодољиво „бинџовање“ епизодама такође пре више година (тачно десет у оба случаја) окончаних серија „Вампирски дневници“ и „Нова девојка“. Једина серија која не припада чак ни посредно хумористичком жанру је чувена крими-драма из продукције ХБО-а „Породица Сопрано“, чија је популарност, стабилно присутна све време од када је окончано њено снимање, драстично порасла током пандемијске 2020. године. ХБО је управо захваљујући „Сопрановима“ окончао прошлу годину (а тренд се наставио и ове) са чак двоструким повећањем гледаности њиховог старог каталога. Разумљиво је да су зато, као да је реч о скупоценим фудбалским звездама, почели трансфери старих серија између кабловских и стриминг сервиса. Поменусмо пазар „Пријатеља“ од стране „Ворнер медије“, али сличну куповину је обавио и „НБЦ–Јуниверзал“, који се за суму од пола милијарде долара домогао поменутог хита године америчког „Офиса“ – такође ће током наредних пет година бити ударна понуда њиховог недавно покренутог стриминг сервиса „Пикок“. Обе серије су до сада Американцима биле доступне преко „Нетфликса“. Зашто су их уступили конкуренцији само они знају, али су добијени новац одмах утрошили за набавку, погађате, такође старих добрих серија. Још један класик америчког телевизијског хумора, чувени ситком „Сајнфелд“ је тако постао део њихове понуде, мада тек од краја ове године и исто током наредних пет година. За тај трансфер су платили пола милијарде долара. За исту суму „ХБО макс“ је набавио комплетан каталог култне анимиране серије „Саут парк“, а за ситком серијал „Штребери“ (Big Beng Theory) дали су чак шестсто милиона долара. И тако редом, до мање или више скоро заборављених серија. Већина њих је постала поново занимљива за све бројније и квалитетније понуде гладне стриминг сервисе. Појавили су се и подкасти који се баве фанатицима појединих серија, па чак и они које воде неке од бивших звезда популарних серијала које у вишесатним обраћањима публици нуде евоцирање успомена са снимања, што се показало изузетно комерцијалним током изолације и кућних притвора милиона људи широм света.

 Масовна терапија старим хумором  Та изолација је, иначе, главни аргумент у објашњавању стручњака, публике и психолога ове нове помаме за старим серијама. Људи затворени у својим кућама на „непредвидиво ограничено“ време, стишњени тескобом стресне и суморне свакодневице која им је домове претворила у простор за тешко робијање и страха од свега што се дешава напољу, прибегли су давно опробаним програмима за „убијање“ времена и тескобе. А то што су превасходно спас од анксиозне стварности пронашли у комедијама није ни потребно објашњавати, зар не? Хумором се лече сви страхови и лакше се савлађује непријатни текући живот. А има више објашњења што су се окренули старим серијама. Прво, актуелна конкуренција је далеко слабија од свега што је снимано раније, посебно од најбољег из прошлости. Онда, у овако тешким кризним моментима публика се приклонила провереним стварима које су нудиле сигуран „фикс“ против текуће тескобе, а и које су их вратиле у неко друго, боље време. Осим тог сентименталног елемента, масовно окретање публике старим серијама неки од гледалаца објашњавају и, занимљиво, тиме да су их оне привукле јер им је помисао на било шта ново у оваквим околностима било превише стресно!? Старо је проверено, сентиментално прихватљиво, познато и безбедно опуштајуће. Права терапија! И отуд милијарде и милијарде преузиманих минута чувених ситкома. И када фанатични обожаваоци у специјалној емисији о серији „Пријатељи“ са сузама у очима евоцирају време када су први пут гледали ову серију, и када су многи од њих тврдили да су им ови ТВ јунаци били не само као пријатељи већ и дражи од правих, ако су их уопште имали, па и од чланова породице (!), чак и да су своје животе управљали према њиховим, према ономе што су гледали на малим екранима, онда уопште није чудно што су у изолационом периоду који је наметнуло закључавање због пандемије сви они потражили помоћ старих „пријатеља” из серија које су некада обожавали. А што су то имагинарни ликови у свету који је постао све само не реалан не само да није било важно већ је управо зато окретање њима многима било лековито! И после реците да не живимо у свету потпуног лудила.   [/restrict]