Пред (не)историјски сусрет Путина и Бајдена

РУСИЈА И САД

Које су главне најављене теме сусрета Путина и Бајдена? Зашто обе стране унапред изјављују да не гаје претерано велика очекивања од преговора у Женеви?

За Печат из Москве Александар Ђокић

Након турбулентне смене режима у Вашингтону почетком ове године углед Сједињених Америчких Држава срозан је до крајњих граница. Сједињене Државе од Другог светског рата нису национална држава, оне су трансцендирале тај статус и узеле на себе улогу империје западног света, оног дела европске цивилизације и њених изданака који није био под контролом Совјетске империје. Америчка империја је од самог почетка функционисала на бази мреже савезништава, одређеног процеса једначења америчких империјалних интереса и државних интереса њених клијентских држава. Тај систем односа морао је бити веома сложен, јер су западне земље биле принуђене да очувају макар привид демократске смене власти, партијске конкуренције и слободних избора. Иако је од самог почетка било јасно да Сједињене Државе, као империја која обједињава западни свет, имају јасне геополитичке црвене линије које не могу бити пређене, сама чињеница да је Америчка империја представљала себе као заштитницу демократије наспрам совјетске ауторитарности означавала је велика слободарска очекивања на нивоу грађана са западне стране гвоздене завесе. Игра штапа и шаргарепе, притисака и подстицаја Америчке империје са ослабљеним западноевропским елитама морала је остати скривена иза кулиса, док се грађанима преносила слика насмејаних западних лидера уједињених против комунистичке напасти. Иза тих жовијалних призора свакако су се налазили незаобилазни национални интереси подељене Немачке, преко својих капацитета овлашћене да управља новом Европом Француске и рационално егоистичне Велике Британије. - Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *