ПИТАЊЕ ХЕЛЕНСКЕ ЧАСТИ

Грчка и Космет

Хеленска Република се нашла у незавидној ситуацији да под притиском изађе у сусрет западним моћницима и признањем „Косова“ изда Србију, свог вековног пријатеља, али и част на коју га обавезује грчки народ

Све чешће издвајање Грчке међу пет чланица Европске уније које нису признале самопрокламовану републику Косово побудило је страх и зебњу од дешавања која следе. Није, стога, случајно уочи наставка дијалога Београда и Приштине из „историјског кофера“ извучена једна изјава која би требало све да умири и демантује могући лош исход политичког балканског игроказа.
Ако се присетимо, у најдраматичнијим тренуцима за Србију, у Првом светском рату, супротстављајући се политици свог краља Константина II, тадашњи грчки премијер Елефтериос Венизелос је поштовање уговора са Србијом изједначио с питањем хеленске части. Остале су запамћене, тим поводом, његове речи: „Грчка је исувише мала земља да би починила тако велику подлост као што је издаја Србије зарад територијалне добити.“
Управо је Венизелос, најзначајнији државник модерне Грчке, заслужан за прихватање српског народа након трагичног повлачења 1915. године. Тамо се српска војска опорављала и спремала за повратак и ослобођење окупиране отаџбине, и то Срби никада нису заборавили. У Београду се налазе и споменик и улица с његовим именом.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. divan komentar, nadajmo se da ce nam helenska braca pomoci i sada

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *