Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Grčka i Kosmet
Helenska Republika se našla u nezavidnoj situaciji da pod pritiskom izađe u susret zapadnim moćnicima i priznanjem „Kosova“ izda Srbiju, svog vekovnog prijatelja, ali i čast na koju ga obavezuje grčki narod
Ako se prisetimo, u najdramatičnijim trenucima za Srbiju, u Prvom svetskom ratu, suprotstavljajući se politici svog kralja Konstantina II, tadašnji grčki premijer Elefterios Venizelos je poštovanje ugovora sa Srbijom izjednačio s pitanjem helenske časti. Ostale su zapamćene, tim povodom, njegove reči: „Grčka je isuviše mala zemlja da bi počinila tako veliku podlost kao što je izdaja Srbije zarad teritorijalne dobiti.“
Upravo je Venizelos, najznačajniji državnik moderne Grčke, zaslužan za prihvatanje srpskog naroda nakon tragičnog povlačenja 1915. godine. Tamo se srpska vojska oporavljala i spremala za povratak i oslobođenje okupirane otadžbine, i to Srbi nikada nisu zaboravili. U Beogradu se nalaze i spomenik i ulica s njegovim imenom. [restrict]
ZEBNJA I POMETNJA Danas je Grčka, izgleda, u sličnoj situaciji jer se pominje u jednom od mnogih non-pejpera, nepotpisanih ideja o rešavanju kosovskog pitanja. Iako se za njih kaže da predstavljaju samo svojevrsan balon kako bi se „opipale“ trenutne reakcije na sve bliži čin pisanja završnog sporazuma, ne treba ih tek tako odbaciti jer se veruje da su proizvod upravo onih međunarodnih faktora koji pokušavaju da ovo pitanje reše prema vlastitim idejama i interesima.
Tako se poslednji u nizu non-pejpera pripisuje Francuskoj, a njime se navodno detaljno definiše autonomija za sever Kosova i Metohije i Srpsku pravoslavnu crkvu, u zamenu za grčko priznanje i viznu liberalizaciju tzv. Kosova.
Kao „šlag na tortu“, na njega se nadovezao tek otkriven interni dokument Evropske službe za spoljne poslove, u kome se govori o mogućnosti postizanja konačnog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine u 2021. godini. Ovaj dokument sačinjen je nakon nedavne večere šefa diplomatije EU Žozepa Borelja s liderima Zapadnog Balkana, preneo je prištinski portal Demokracia.com.
Sasvim dovoljno da i najnoviji zamišljen (non-pejper) sporazum Beograda i Prištine prilično ustalasa srpsku javnost jer je reč o Grčkoj – tradicionalno prijateljskoj zemlji i jednoj od pet država EU koje se drže principijelnog stava protiv jednostrane secesije.
Zebnju i pometnju izazvala je i odluka Grčke da Kancelariju za trgovinske odnose i ekonomske poslove u Atini, koju Priština ima od 2009. godine, preimenuje u „Kancelariju za kosovske interese u Atini“, zbog čega novi šef grčke diplomatije Nikos Dendijas 4. juna posećuje Prištinu.
U poslednje vreme Grčka i „Kosovo“ intenzivirali su ekonomsku saradnju, tako da je tokom aprila u organizaciji „kosovskog ministarstva spoljnih“ poslova održan treći kosovsko-grčki ekonomski forum, koji je bio posvećen energetici.
Grčka nas uverava da neće priznati takozvano Kosovo, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka s patrijarhom i vladikama SPC i insistirao da o tome ne treba unapred govoriti, uz opasku da jeste bilo nekih promena u odnosima Atine i Prištine.
„U petak smo zvanično obavešteni da će da unaprede svoje odnose sa Prištinom na viši nivo, političkih direktora, što je najviša moguća ličnost do nivoa ministra“, objasnio je Vučić. Cinici na to dodaju da je podizanje komunikacije Grčke i „Kosova“ očekivano još od trenutka kada su Makedonija i Grčka rešile međusobni problem oko imena (Severne) Makedonije, što se doživljava kao grčki dug za postignuti makedonsko-grčki sporazum.
Za razliku od Slovačke, Rumunije, Kipra i Španije, Grčka je jedina od EU članica koje nisu priznale Kosovo a koja nije predala podnesak Međunarodnom sudu pravde o svom viđenju jednostrano proklamovane nezavisnosti. Grčka priznaje kosovske pasoše, a prema nezvaničnim informacijama, podržala je i ulazak Kosova u MMF. Bivša ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani svojevremeno je posetila Prištinu u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u, ali je njena poruka tada bila da Grčka pozicija oko statusa naše južne pokrajine ostaje – nepromenjena.
NEMA SLUČAJNOSTI Nije Grčka tek tako izabrana da se od pomenutih pet članica EU koje su protiv nezavisnosti „Kosova“ baš na nju izvrši ozbiljan pritisak. Grčka je dugi niz godina u teškim ekonomskim problemima. Amerika vrši poseban pritisak jer je Grčka i članica NATO-a a ima vrlo rovite odnose s Turskom, takođe članicom Alijanse. U međuvremenu je ekonomski gospodar Evrope postala Nemačka, što dodatno opterećuje Atinu zbog dugova i nezavidnog ekonomskog stanja.
Ne treba izgubiti iz vida da je Grčka, posle kočopernog suprotstavljanja planu EU za rešenje njene ekonomske krize, na kraju postigla dogovor s Briselom, što je predstavljalo kapitulaciju njene politike i pobedu Nemačke i ostalih članica Unije, zbog čega je i famozni grčki ministar finansija Janis Varufakis podneo ostavku.
A da se danas tek pokrenut zamajac i dodatno ubrzanje ne bi usporili, treba da se postaraju Metju Palmer i Miroslav Lajčak, američki i evropski izaslanici, koji upravo, kako navodi portal „Reporteri“, nenajavljeno treba da posete Prištinu a potom i Beograd. Ovaj dvojac ukazuje na to da Amerika ponovo deluje usaglašeno s Evropom, s tim da Amerika prepušta koordiniranje dijaloga Evropskoj uniji.
Očekuje se da će se tokom tih poseta razjasniti koji je od onih mnogobrojnih non-pajpera u igri, i u kojoj meri, te šta strane dalje treba da čine kako bi se „odmrzli“ pregovori beogradske i prištinske strane.
Neki analitičari slute da je Americi za oko zapao onaj papir koji bi, navodno, da Albance prinudi da odustanu od tužbe za genocid, te izvinjenja Srbije i ratne odštete, da dozvole formiranje Zajednice srpskih opština, a da Srbija zauzvrat prizna „Kosovo“.
Ovakav kalambur nesuvislih ideja i rešenja treba da se predstavi u trenutku kada Priština zahteva da se odustane od uključivanja manastira Visoki Dečani na listu najugroženijih spomenika u Evropi, tvrdeći, s druge strane, da to nisu srpski već „kosovski spomenici“. Notorna je činjenica da na KiM nema „kosovskih spomenika“, već samo srpskih, kao što nema ni „kosovske nacije“ već postoje Albanci, koji nemaju važnijih istorijskih tragova na tom prostoru.
Znaju to dobro i zapadni silnici i njihovi izaslanici kojima je stotinama puta naglašeno da pojam Kosovo na albanskom jeziku ništa ne znači, neumoljivo gurajući agendu u kojoj su i Srbi i Albanci samo „potrošni materijal“ u njihovoj odavno zacrtano geostrategiji prema Rusiji a odnedavno i Kini.
Valjda ne gubeći vreme, odmah su se javili dvojica američkih analitičara, bolje reći antisrba i albanskih lobista, vajni profesori Dejvid Filips i Danijel Server, da saopšte kako ne očekuju da će pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo promeniti svoje stavove, osim Grčke, koju vide kao najnepredvidljiviju u odnosu na druge države.
Filips i Server su za RTV Dukađini rekli da će Grčka verovatno promeniti stav o nepriznavanju Kosova i da će „zid koji je stvoren time što pet zemalja nije priznalo tzv. Kosovo uskoro početi da se ruši, kada Grčka ili neka druga zemlja odluči da prizna Kosovo“ (Filips) a da bi „svaki konačni dogovor između Beograda i Prištine trebalo da rezultira priznavanjem Kosova od pet zemalja koje to nisu učinile, ali i da se to neće uskoro dogoditi“ (Server). Ovakve invektive sa Zapada ohrabruju optimizam u Prištini i podgrevaju neskrivenu nadu tamošnjih političkih čelnika da Grčka prizna nezavisnost „Kosova“.
Ako bi se tražili kontraargumenti ovim zapadnim idejama i najavama, prvi bi bio da je pozicija Grčke da ne prizna nezavisno Kosovo tesno povezana s tzv. kiparskim pitanjem i odnosima s Turskom, koja je jedina zvanično priznala Severni Kipar. Veze Grčke s Kiprom su snažne i upravo je Atina odigrala jednu od važnih uloga u pridruživanju Kipra EU, iako je problem podeljene zemlje ostao nerešen. Grčka pre svega „Kosovsku državu“ posmatra kao projekat Turske na Balkanu i njeno priznanje Kosova bi poremetilo balans koji postoji između Grčke i Turske.
Treba istaći i da je u Grčkoj pitanje albanske nacionalne manjine izuzetno osetljivo i ona, pored turskih aspiracija, mora da vodi računa i o albanskim ambicijama. Ideja „Velike Albanije“ ne dotiče samo Srbiju i Makedoniju već u velikoj meri utiče i na Grčku, čiji je sever godinama unazad ozbiljno ugrožen.
ZALOG U PRIJATELJSTVU DVA NARODA Ako se osvrnemo na svima poznate podatke i dokumenta, albanska manjina decenijama pokušava da na severu Grčke, u oblasti Epira i opštinama koje izlaze na sever Jonskog mora, dobije široku autonomiju. Cilj Albanaca je bio da u ovim delovima južne balkanske države dobiju autonomiju poput one koju im je svojevremeno Jugoslavija dala na Kosovu, kada je usvojen Ustav iz 1974. godine. Međutim, Grci nikada nisu naseli na ovu albansku provokaciju i odlučni su u tome da oni kao manjinski narod moraju da se integrišu, kao i da ne mogu imati ništa veća prava od ostalih etničkih manjina.
Sve su to razlozi da mnogi u Srbiji ne očekuju da Grčka prizna nezavisnost Kosova i za njih nema indicija da će se to promeniti. Pritisci na Atinu da prizna kosovsku nezavisnost dugo traju, ali im je Grčka uspešno odolevala i nema razloga da tako ne ostane, reći će za „Sputnjik“ predsednik Građanske stranke Grka Srbije Vasilios Provelegios, s uverenjem da bi u Atini pala bilo koja vlada koja bi priznala „Kosovo“.
Mnogi u Srbiji smatraju da zalog leži i u srpsko-grčkom prijateljstvu, čije formiranje je počelo još u 19. veku i bilo inspirisano zajedničkom borbom za oslobođenje od osmanske vlasti. Moglo bi se reći da je to prijateljstvo izdržalo sve izazove i provere tokom dva veka. Prijateljstvo grčkog naroda je posebno bilo izraženo tokom građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije i bombardovanja SRJ od strane NATO avijacije 1999. godine.
Grčka je tokom NATO agresije na našu zemlju bila deo Alijanse, ali iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima. Međutim, mornarica je dobila naređenje da uplovi u Jadran, ali jedan pojedinac se istakao hrabrošću, suprotstavljajući se naređenjima strogog vojnog poretka.
Marinos Ricudis, tada kapetan broda „Temistoklis“ i potporučnik ratne mornarice, odbio je naređenje da učestvuje u bombardovanju Jugoslavije i umesto da krene na naš narod, vratio je brod u luku.
Mnogi grčki mornari stali su uz svog kapetana, narod ga je podržao, ali ga je vojni sud 1999. osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.
Prvu ponudu Srbije da mu bude dodeljen orden odbio je skromno, rekavši da mu nije potrebno ništa, već da „sve zaslužuje hrabri narod koji je vodio borbu protiv svih i bez šanse“.
Ipak, početkom 2018. godine Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio je kapetanu Marinosu Ricudisu iz Pireja orden Svetog cara Konstantina, „zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine“.
Bio je to individualni čin koji je osvetlao obraz grčkom narodu. Pored dela kapetana Ricudisa svaki grčki premijer treba pred sobom da ima i sliku Elefteriosa Venizelosa i njegovu izjavu kojom je posramio kralja Konstantina, očiglednog pristalicu ondašnje antisrpske politike. Za sada se Venizelosov kontralik nije pojavio, što ohrabruje. Mada, nikad se ne zna.
divan komentar, nadajmo se da ce nam helenska braca pomoci i sada