Историјске одлуке

Сабор СПЦ

Свети архијерејски Сабор СПЦ на мајском заседању, одржаном у крипти Храма Светог Саве у Београду, послао је из осам векова старе ризнице искуства снажне поруке српском народу, сабраном под кровом своје најстарије институције. Ако су и постојале дилеме какав ће курс после упокојења патријарха Иринеја и двојице можда најзначајнијих архијереја у последњих 30 година историје СПЦ – митрополита Амфилохија и владике Атанасија – заузети Српска црква с патријархом Порфиријем на челу о питању организационе структуре и покушаја дезинтеграције од стране аутономаша – оне су одагнате у шест дана трајања Сабора. Целисходне и мудре, донете у духу вековне светосавске праксе, ове одлуке нису обрадовале прозападне медије, јавност ненаклоњену СПЦ и политичке гарнитуре по српским земљама или модерно речено региону. Уместо очекиваног, по мери и добром укусу непријатеља Цркве, спектакла и гложења за упражњено пре свега место митрополита црногорско-приморског, донете су одлуке које су плод воље народа и клира. Јер, како је приметио Дарко Ђого, није владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка. „Нема данас у Српској цркви ниједног митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље.“

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *