Зечевизија – Српски филм опет побеђује

Као и све друго у нас, таленат делује против очекивања, готово у инат. Богу хвала, ништа се с нама не може предвидети и одлично је што је тако. То се наиме потврдило и када је, упркос „комбинацијама“ регионалних лобија, српски филм оставио утисак најзначајније кинематографије на Фесту ’21

Упркос штимовању и ујдурмама регионалних лобија, српски филм је ипак оставио утисак најзначајније кинематографије на Фесту ’21. Средином фестивала, готово изненада, догодило се мало чудо: у средиште пажње избила су, истога дана, два српска филма, која су далеко иза себе оставила све што је до тада смишљао и приказивао регион. Ради се о филмовима Оаза Ивана Икића (највиша награда фестивала) и Лихвар Немање Ћеранића (признање редитељу најбољег домаћег филма). Да чудо буде веће, оба филма су дебитантска, а два њихова аутора позната су углавном у круговима млађих синеаста. Обе теме чврсто су укорењене у српску стварност, с домаћим глумцима (углавном непрофесионалним, што је још један битан моменат), али су лако схватљиве и неће имати проблема са страном публиком, што се већ показало у Венецији и другде. Филмски говор ових дела разумљив је, читак и у најбољем (Оаза) иновативан с уметничке тачке гледишта. Ето доказа виталности нашег филма у тренуцима у којима се чинило да је сасвим потонуо у сивило и безначајност. Као и све друго у нас, таленат делује против очекивања, готово у инат. Богу хвала, ништа се с нама не може предвидети и одлично је што је тако.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Zeko hvala za pohvalu, braca iz indjije obecavaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *