DONBAS U SENCI OLUJE

OPASNOST OD ODMRZAVANJA SUKOBA U UKRAJINI

Sudeći po najnovijim dešavanjima na istoku Ukrajine, tačnije na prostorima samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike, postoji velika verovatnoća da s dolaskom proleća ovaj „zamrznuti“ konflikt bude „odmrznut“. Na taj način bi, nakon kavkaskog geopolitičkog rebalansa snaga, još jedna neuralgična tačka u okruženju Ruske Federacije bila aktivirana. „Stisak anakonde“ bi tako postao još jači, dodatno sužavajući ruski strategijski prostor

Građani na istoku Ukrajine već su počeli da osećaju praktične posledice nedavnog telefonskog razgovora između ukrajinskog i američkog predsednika, organizovanog povodom navodnih informacija o grupisanju ruskih snaga na granici ove zemlje. Kada su nešto ranije portparola ukrajinske delegacije u okviru kontakte grupe za rešavanje sukoba u Donbasu Alekseja Arestoviča upitali zbog čega još nisu razgovarali Bajden i Zelenski, on je odgovorio: „Mi nismo školarci, mi smo najveća država u Evropi, defakto desno krilo NATO-a, nama nisu potrebni simbolični pozivi. Nama je potrebna suština takvog poziva.“ Tako su se kurtoazne reči podrške Džozefa Bajdena izrečene ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom, reči kojima se „potvrđuje nepromenjena podrška SAD suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine, koja se suočava sa ruskom agresijom u Donbasu i Krimu“, pretvorile u suštinsko naglo usložnjavanje situacije na terenu, tj. u otpočinjanje, za sada, ograničenih borbenih operacija ukrajinskih snaga. Iako periodično kršenje primirja u poslednjih nekoliko godina nije predstavljalo retkost, od februara 2021. izveštaji s fronta ukazuju da ukrajinske oružane snage pripremaju početak velike operacije u cilju oružanog razrešenja konflikta koji traje od 2014. godine.
Da su vlasti iz Kijeva rešile da uđu u eskalaciju sukoba, najavili su sistematičnom upotrebom artiljerije u rejonu grada Kirovsk, koji se nalazi nedaleko od Luganska, uz sve primetniju dislokaciju oklopnih i motorizovanih brigada sa zapada zemlje i njihovo prebacivanje u gradove poput Kramatorska i Konstantinovke. Trenutno se na frontu prema DNR i LNR nalazi trećina borbenih efektiva ukrajinske vojske, odnosno 60.000 vojnika, oko 450 tenkova i više od 2.000 oklopnih vozila, artiljerijskih oruđa i višecevnih bacača raketa. Interesantno je i to da je u proteklim danima primećen železnički vojni transport u gradu Hmeljnicki u kojem je bazično dislocirana 19. samostalna raketna brigada. Ova brigada specifična je po tome što u svom sastavu ima taktičke raketne komplekse „Točka-U“ i po tome što je već učestvovala u borbenim dejstvima na jugoistoku zemlje, pre svega prilikom izvlačenja ukrajinskih snaga iz „Ilovajskog kotla“.
Pored Kirovska, zabeleženo je kršenje primirja i na drugim delovima linije razdvajanja u zonama odgovornosti 59. motorizovane brigade (koja se posle četiri meseca odsustva u martu ponovo vratila na front) i 92. mehanizovane brigade vojnih snaga Ukrajine i to u blizini naseljenih mesta Papasnaja, Kalinovo-Borševatoje, Zalatoe i Troickoje, lokacija smeštenih između Donjecka i Luganska, severno od strateški važnog grada Gorlovka. [restrict]

RATNI SCENARIJI Ako je suditi po ocenama vojnih analitičara iz Ukrajine, strateške zamisli ukrajinskog generalštaba mogu se podeliti u dve etape. U prvom delu iznenadnih dejstava na nekoliko paralelnih strateških pravaca u dubinu teritorija DNR i LNR, ukrajinsko rukovodstvo bi pokušalo da isprovocira hitnu i „nediplomatsku“ reakciju Ruske Federacije i njenih oružanih snaga. Pre svega, ukrajinske oružane snage bi mogle pokušati proboj u blizini grada Gorlovka, koji spaja Donjeck i Lugansk i predstavlja „severni štit“ Donjecka, ali i na pravcima marijupoljskog fronta, odnosno prema mestu Širokino, kao i u delu fronta severno od Luganska, ka Valujskom i Nikolajevki. Nakon ovih početnih operacija, usled „severnog vetra“ (kako se kolokvijalno naziva ruska podrška DNR-u i LNR-u), oružane snage Ukrajine bi krenule u taktičko povlačenje na unapred pripremljene odbrambene linije. Navodno, po shvatanjima ukrajinskih analitičara, ovakav razvoj događaja bi „namamio“ snage DNR i LNR da uz podršku Kremlja krenu u dalje ofanzivne operacije koje bi rezultovale krahom i uništenjem značajnog dela borbene tehnike ove dve republike, nakon čega bi Ukrajina bez većih gubitaka mogla da ostvari svoj zacrtani cilj, a to je izlazak na granicu s Rusijom. U daljem razvoju ovog scenarija predviđaju se masovni protesti u Rusiji i unutrašnja destabilizacija prilika u toj zemlji, dok bi s druge strane za Ukrajinu bio spreman svojevrstan novi „Maršalov plan“ i obimna revitalizacija celokupne ukrajinske privrede uz posledičnu integraciju Ukrajine u zapadni svet.
Drugačiji hipotetički scenario odvijanja borbenih dejstava podrazumeva sprovođenje ograničenih operacija, isključujući veliku i konačnu operaciju, na način kako ju je definisao osnivač doktrine „munjevitog rata“ Hajnc Guderijan. Stoga, ukrajinske snage bi poučene poražavajućim iskustvima iz 2014. godine, kada su preduzimale klasične vojne operacije, pokušavale da na sve načine permanentnim artiljerijskim udarima, bez korišćenja oklopne tehnike, isprovociraju i uvuku Rusiju u sukob. S tim u vezi može se očekivati i veća upotreba bespilotnih letelica, čija se primena pokazala kao vrlo uspešna u nedavnom sukobu između Jermenije i Azerbejdžana.
Po ovom scenariju, ukrajinske snage bi mogle da pokušaju zauzimanje velikih gradova poput Gorlovke, Pervomajska ili Kirovska, ali i Donjecka i Luganska, te da na taj način, stapajući se sa civilnim stanovništvom, spreče opsežan protivudar proruskih snaga i izazovu masovan egzodus civila što bi dovelo do novih pregovora i postepenog slamanja Donjecke i Luganske Narodne Republike. Ovakav scenario nije neverovatan, naročito imajući u vidu da linija razdvajanja prolazi kroz prigradske četvrti Donjecka, a da je od Luganska u najkraćem delu udaljena svega 25 km.

UKRAJINSKO-MEĐUNARODNI OKVIR Posmatrano iz šireg konteksta, može se uočiti da su pripreme za odmrzavanje sukoba na jugoistoku Ukrajine otpočele u februaru ove godine, kada je Kijev uveo svojevrsne sankcije proruskom političaru Viktoru Medvedčuku, lideru opozicione partije „Opoziciona platforma – za život“. Na ovakav postupak ukrajinskih vlasti reagovao je Dmitrij Peskov, izjavivši: „Ovo ne može a da ne izazove zabrinutost, ne može a da ne pokrene pitanje, zapravo, ko je izabrao takvu reakcionarnu liniju i da li će ta linija dovesti do toga da će ukrajinsko rukovodstvo ponovo smatrati mogućim, na primer, da reši problem jugoistoka silom.“ A da je rukovodstvo Ukrajine takvu odluku već pripremilo, postalo je jasno krajem marta, kada je Vrhovna rada donela rezoluciju kojom se prvi put u jednom zvaničnom dokumentu navodi da je u Donbasu reč o sukobu Ukrajine i Rusije. Tom prilikom je glavnokomandujući ukrajinskog generalštaba, general-pukovnik Ruslan Homčak izjavio da su „ukrajinske oružane snage spremne da odbiju udar duž cele linije razdvajanja, kao i da su spremne da odgovore na druge pretnje koje dolaze sa severnih, istočnih i južnih granica Ukrajine“.
Što se tiče međunarodnog vojnog okvira, ne treba prenebregnuti činjenicu da se od marta na prostoru baltičkih zemalja i istočne Evrope održava nekoliko simultanih i koordinisanih vojnih vežbi NATO-a – „Swift Response“; „Immediate Response“; „Saber Guardian“; „Command Post Excersise“, objedinjenih pod nazivom „DEFENDER – Europe 21“ uz učešće više od 30.000 vojnika iz 27 zemalja članica. Suštinu ovih manevara objasnio je gorepomenuti ukrajinski predstavnik u okviru kontakt grupe za Donbas Aleksej Arestovič – rekao je da je „smisao vežbi da se u vodama od Baltičkog do Crnog mora uvežbava, pa budimo otvoreni, rat s Rusijom, tema oružane konfrontacije s Rusijom“, uz napomenu da je Alijansa već započela prebacivanje i koncentrisanje snaga prema istoku, kao i da je „glavni fokus ovih vežbi na Balkanu i Krimu i svemu što je severnije od Krima“.
Paralelno s manevrima oko Ukrajine, na njenoj teritoriji, u gradu Severodonjeck, lociranom u dubini ukrajinske teritorije, primećeni su pripadnici multinacionalne brigade „Litpolukrbrig“, sastavljenoj od jedinica vojske Litvanije, Poljske i Ukrajine. Uz to, primećen je i povećan angažman turskih oružanih snaga, koje su početkom ove godine preuzele komandu nad NATO snagama za brzo reagovanje i koje su u martu poslale svoje instruktore u Ukrajinu. S njima, na kijevski aerodrom je sletelo i pet vojnih transportnih aviona Katara, bliskog Erdoganovog saveznika.
Sve ovo odvija se pred najavljeni nastavak razgovora „krnjeg“ sastava „Normandijske četvorke“, odnosno Makrona, Merkelove i Putina, bez učešća Zelenskog, što se u ukrajinskim političkim krugovima tumači kao prećutna saglasnost ukrajinskom rukovodstvu da se koncentriše na dalju eskalaciju sukoba. Kao uvertira u te razgovore idealno može poslužiti provokacija u Donbasu, nakon koje bi Rusija bila optužena kao strana koja sabotira mirovni proces. To bi dalje rezultiralo novim sankcijama, a imajući u vidu sve glasnije poruke političkih predstavnika Bundestaga o neophodnosti obustavljanja izgradnje gasovoda „Severnog toka 2“, može se sklopiti mozaik o pravim razlozima, ali i neizbežnosti novog sukoba na jugoistoku Ukrajine.
U tom slučaju, Rusija će se naći pred rešavanjem svoje geopolitičke sudbine. Rečima Zbignjeva Bžežinskog, „Rusija će bez Ukrajine prestati da bude imperija, a s Ukrajinom ona će to automatski postati“.

[/restrict]