ОПАСНОСТ ОД ОДМРЗАВАЊА СУКОБА У УКРАЈИНИ
Судећи по најновијим дешавањима на истоку Украјине, тачније на просторима самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике, постоји велика вероватноћа да с доласком пролећа овај „замрзнути“ конфликт буде „одмрзнут“. На тај начин би, након кавкаског геополитичког ребаланса снага, још једна неуралгична тачка у окружењу Руске Федерације била активирана. „Стисак анаконде“ би тако постао још јачи, додатно сужавајући руски стратегијски простор
Грађани на истоку Украјине већ су почели да осећају практичне последице недавног телефонског разговора између украјинског и америчког председника, организованог поводом наводних информација о груписању руских снага на граници ове земље. Када су нешто раније портпарола украјинске делегације у оквиру контакте групе за решавање сукоба у Донбасу Алексеја Арестовича упитали због чега још нису разговарали Бајден и Зеленски, он је одговорио: „Ми нисмо школарци, ми смо највећа држава у Европи, дефакто десно крило НАТО-а, нама нису потребни симболични позиви. Нама је потребна суштина таквог позива.“ Тако су се куртоазне речи подршке Џозефа Бајдена изречене украјинском колеги Владимиру Зеленском, речи којима се „потврђује непромењена подршка САД суверенитету и територијалној целовитости Украјине, која се суочава са руском агресијом у Донбасу и Криму“, претвориле у суштинско нагло усложњавање ситуације на терену, тј. у отпочињање, за сада, ограничених борбених операција украјинских снага. Иако периодично кршење примирја у последњих неколико година није представљало реткост, од фебруара 2021. извештаји с фронта указују да украјинске оружане снаге припремају почетак велике операције у циљу оружаног разрешења конфликта који траје од 2014. године.Да су власти из Кијева решиле да уђу у ескалацију сукоба, најавили су систематичном употребом артиљерије у рејону града Кировск, који се налази недалеко од Луганска, уз све приметнију дислокацију оклопних и моторизованих бригада са запада земље и њихово пребацивање у градове попут Краматорска и Константиновке. Тренутно се на фронту према ДНР и ЛНР налази трећина борбених ефектива украјинске војске, односно 60.000 војника, око 450 тенкова и више од 2.000 оклопних возила, артиљеријских оруђа и вишецевних бацача ракета. Интересантно је и то да је у протеклим данима примећен железнички војни транспорт у граду Хмељницки у којем је базично дислоцирана 19. самостална ракетна бригада. Ова бригада специфична је по томе што у свом саставу има тактичке ракетне комплексе „Точка-У“ и по томе што је већ учествовала у борбеним дејствима на југоистоку земље, пре свега приликом извлачења украјинских снага из „Иловајског котла“.
Поред Кировска, забележено је кршење примирја и на другим деловима линије раздвајања у зонама одговорности 59. моторизоване бригаде (која се после четири месеца одсуства у марту поново вратила на фронт) и 92. механизоване бригаде војних снага Украјине и то у близини насељених места Папаснаја, Калиново-Боршеватоје, Залатое и Троицкоје, локација смештених између Доњецка и Луганска, северно од стратешки важног града Горловка. [restrict]
РАТНИ СЦЕНАРИЈИ Ако је судити по оценама војних аналитичара из Украјине, стратешке замисли украјинског генералштаба могу се поделити у две етапе. У првом делу изненадних дејстава на неколико паралелних стратешких праваца у дубину територија ДНР и ЛНР, украјинско руководство би покушало да испровоцира хитну и „недипломатску“ реакцију Руске Федерације и њених оружаних снага. Пре свега, украјинске оружане снаге би могле покушати пробој у близини града Горловка, који спаја Доњецк и Луганск и представља „северни штит“ Доњецка, али и на правцима маријупољског фронта, односно према месту Широкино, као и у делу фронта северно од Луганска, ка Валујском и Николајевки. Након ових почетних операција, услед „северног ветра“ (како се колоквијално назива руска подршка ДНР-у и ЛНР-у), оружане снаге Украјине би кренуле у тактичко повлачење на унапред припремљене одбрамбене линије. Наводно, по схватањима украјинских аналитичара, овакав развој догађаја би „намамио“ снаге ДНР и ЛНР да уз подршку Кремља крену у даље офанзивне операције које би резултовале крахом и уништењем значајног дела борбене технике ове две републике, након чега би Украјина без већих губитака могла да оствари свој зацртани циљ, а то је излазак на границу с Русијом. У даљем развоју овог сценарија предвиђају се масовни протести у Русији и унутрашња дестабилизација прилика у тој земљи, док би с друге стране за Украјину био спреман својеврстан нови „Маршалов план“ и обимна ревитализација целокупне украјинске привреде уз последичну интеграцију Украјине у западни свет.
Другачији хипотетички сценарио одвијања борбених дејстава подразумева спровођење ограничених операција, искључујући велику и коначну операцију, на начин како ју је дефинисао оснивач доктрине „муњевитог рата“ Хајнц Гудеријан. Стога, украјинске снаге би поучене поражавајућим искуствима из 2014. године, када су предузимале класичне војне операције, покушавале да на све начине перманентним артиљеријским ударима, без коришћења оклопне технике, испровоцирају и увуку Русију у сукоб. С тим у вези може се очекивати и већа употреба беспилотних летелица, чија се примена показала као врло успешна у недавном сукобу између Јерменије и Азербејџана.
По овом сценарију, украјинске снаге би могле да покушају заузимање великих градова попут Горловке, Первомајска или Кировска, али и Доњецка и Луганска, те да на тај начин, стапајући се са цивилним становништвом, спрече опсежан противудар проруских снага и изазову масован егзодус цивила што би довело до нових преговора и постепеног сламања Доњецке и Луганске Народне Републике. Овакав сценарио није невероватан, нарочито имајући у виду да линија раздвајања пролази кроз приградске четврти Доњецка, а да је од Луганска у најкраћем делу удаљена свега 25 км.
УКРАЈИНСКО-МЕЂУНАРОДНИ ОКВИР Посматрано из ширег контекста, може се уочити да су припреме за одмрзавање сукоба на југоистоку Украјине отпочеле у фебруару ове године, када је Кијев увео својеврсне санкције проруском политичару Виктору Медведчуку, лидеру опозиционе партије „Опозициона платформа – за живот“. На овакав поступак украјинских власти реаговао је Дмитриј Песков, изјавивши: „Ово не може а да не изазове забринутост, не може а да не покрене питање, заправо, ко је изабрао такву реакционарну линију и да ли ће та линија довести до тога да ће украјинско руководство поново сматрати могућим, на пример, да реши проблем југоистока силом.“ А да је руководство Украјине такву одлуку већ припремило, постало је јасно крајем марта, када је Врховна рада донела резолуцију којом се први пут у једном званичном документу наводи да је у Донбасу реч о сукобу Украјине и Русије. Том приликом је главнокомандујући украјинског генералштаба, генерал-пуковник Руслан Хомчак изјавио да су „украјинске оружане снаге спремне да одбију удар дуж целе линије раздвајања, као и да су спремне да одговоре на друге претње које долазе са северних, источних и јужних граница Украјине“.
Што се тиче међународног војног оквира, не треба пренебрегнути чињеницу да се од марта на простору балтичких земаља и источне Европе одржава неколико симултаних и координисаних војних вежби НАТО-а – „Swift Response“; „Immediate Response“; „Saber Guardian“; „Command Post Excersise“, обједињених под називом „DEFENDER – Europe 21“ уз учешће више од 30.000 војника из 27 земаља чланица. Суштину ових маневара објаснио је горепоменути украјински представник у оквиру контакт групе за Донбас Алексеј Арестович – рекао је да је „смисао вежби да се у водама од Балтичког до Црног мора увежбава, па будимо отворени, рат с Русијом, тема оружане конфронтације с Русијом“, уз напомену да је Алијанса већ започела пребацивање и концентрисање снага према истоку, као и да је „главни фокус ових вежби на Балкану и Криму и свему што је северније од Крима“.
Паралелно с маневрима око Украјине, на њеној територији, у граду Северодоњецк, лоцираном у дубини украјинске територије, примећени су припадници мултинационалне бригаде „Литполукрбриг“, састављеној од јединица војске Литваније, Пољске и Украјине. Уз то, примећен је и повећан ангажман турских оружаних снага, које су почетком ове године преузеле команду над НАТО снагама за брзо реаговање и које су у марту послале своје инструкторе у Украјину. С њима, на кијевски аеродром је слетело и пет војних транспортних авиона Катара, блиског Ердогановог савезника.
Све ово одвија се пред најављени наставак разговора „крњег“ састава „Нормандијске четворке“, односно Макрона, Меркелове и Путина, без учешћа Зеленског, што се у украјинским политичким круговима тумачи као прећутна сагласност украјинском руководству да се концентрише на даљу ескалацију сукоба. Као увертира у те разговоре идеално може послужити провокација у Донбасу, након које би Русија била оптужена као страна која саботира мировни процес. То би даље резултирало новим санкцијама, а имајући у виду све гласније поруке политичких представника Бундестага о неопходности обустављања изградње гасовода „Северног тока 2“, може се склопити мозаик о правим разлозима, али и неизбежности новог сукоба на југоистоку Украјине.
У том случају, Русија ће се наћи пред решавањем своје геополитичке судбине. Речима Збигњева Бжежинског, „Русија ће без Украјине престати да буде империја, а с Украјином она ће то аутоматски постати“.