БАЛАСТ ЛЕГИТИМИТЕТА

ПРАВОСУЂЕ И УСТАВ

Да ли садашњи, и за саму власт, дискутабилни скупштински сазив жури да обави измене Устава само у делу о правосуђу, или у потаји вреба још неки предлог који би ишао у „пакету“ с већ покренутим правосудним изменама?

После вишегодишњег „повуци потегни“ када су у питању измене Устава, у делу везаном за правосуђе, овај сазив Скупштине Србије решио је да тај процес оконча, без обзира на његов „крњи“ састав због изостанка великог дела опозиције која је бојкотовала последње изборе. Иако проглашеном за „инвалидног“, због чега су убрзо по окончању избора најављени нови за почетак следеће године, Парламенту није сметало да крене у тако деликатан поступак као што је измена Устава.
Скупштински Одбор за уставна питања и законодавство донео је Одлуку о покретању активности за промену Устава које су у његовом делокругу рада. На тај начин је и формално почела процедура за промену највишег правног акта у држави, а разлоге за његову измену и текст амандмана које је израдило Министарство правде Одбору је представила министарка правде Маја Поповић.

[restrict]

ЗАКАШЊЕЊЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ У наредним данима, према речима председнице Одбора Јелене Жарић Ковачевић, Одбор ће у договору с представницима Владе дефинисати динамику рада и активности које ће се спроводити у циљу постизања друштвеног консензуса о уставним променама, о којима ће Народна скупштина на крају одлучивати.
Нису изостале ни пригодне фразе да Предлог промене Устава у области правосуђа предвиђа да ће судство бити независно и ефикасно, како је рекла премијерка Ана Брнабић, не пропуштајући да нагласи да је то један од основних захтева у области владавине права у оквиру европских интеграција.
„Након 18 месеци јавне расправе и два круга консултација имамо постигнут стандард, а то је сагласност Венецијанске комисије“, рекла је Брнабићева, истичући да даљи процес треба да ради Народна скупштина и да се упућивањем Предлога за промену Устава рад Владе у вези с тим завршава.
Истом приликом председник Скупштине Србије Ивица Дачић одбацио је спекулације да ће се променом Устава мењати преамбула о Косову и Метохији, наводећи да Одбор за уставна питања чека велики посао с обзиром на то да треба да се обаве консултације са струковним и међународним организацијама. То не значи да у међувремену не би могло да дође до још неких предлога за измену Устава, што, како кажу поједини кругови, зависи да ли ће преговори с Приштином ићи у правцу да мора да се мења Устав, па да се гласа у пакету с правосудним изменама.
У ствари, Влада Србије је још 3. децембра 2020. године усвојила иницијативу за промену Устава у области правосуђа, наводећи да је то резултат рада претходне владе која је организовала јавну расправу о том питању. Ради се о предлогу истоветне садржине упућеном Скупштини Србије још пре више од две године, али уследили су избори, нови скупштински сазив који не може да одлучује о предлозима које је прихватио онај претходни а актуелна министарка Маја Поповић наследила је материју претходне министарке правде Неле Кубуровић, која се није прославила на том пољу већ је својој наследници оставила прилично негативан баласт.
Да ли је нагла ажурност извршне власти резултат споре и јалове активности на том плану у претходном скупштинском сазиву, или је у питању диктат догађаја који следе у надолазећој години, тек Србија већ три године касни с изменама Устава у делу који се односи на независно правосуђе.
Првобитни рок за измене био је крај 2017. Ревизијом Акционог плана за Поглавље 23 реформа је одложена за други и трећи квартал 2018. Ни на крају 2019. Србија нема измењен Устав, након што је у августу тадашња министарка правде Кубуровић изјавила да ће ипак нови сазив Народне скупштине окончати процес измене Устава. Иначе, промена Устава једна је од обавеза Србије према Европској унији, која је формулисана Акционим планом за Поглавље 23. Она би требало да донесе више независности судству и тужилаштву и на тај начин приближи Србију стандардима ЕУ.

ФИНГИРАНЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ Устав Републике Србије предвиђа сложену процедуру промене, што га сврстава у групу тзв. чврстих устава. За промену већине одредаба његовог нормативног дела (и за промену преамбуле) два пута је потребно обезбедити двотрећинску већину посланика Народне скупштине (за усвајање предлога за измену и за усвајање саме измене), као и потврду на референдуму од већине бирача који изађу на референдум (члан 203 Устава). Природно, референдум би био потребан и у случају усвајања потпуно новог текста Устава. У случају неусвајања предлога за измену, предвиђено је да се промени Устава о питањима из тог предлога не може приступити у наредних годину дана.
У погледу сложености процедуре често се истиче и двотрећинска већина у Народној скупштини, с обзиром на то да је такву већину тешко обезбедити без консензуса већине парламентарних странака. Данас то није проблем јер имамо Скупштину у којој је двотрећинска већина формална и неупитна.
На Одбору за уставна питања је да утврди да ли је Предлог за промену Устава поднет у прописаном облику, да се након тога сазове посебна седница која разматра предлог, па ако буде усвојен, да се распише референдум.
Имајући у виду већ најављене парламентарне изборе, што подразумева распуштање Скупштине, а то значи да референдум није могуће одржати на дан одржавања избора, цео посао око промене Устава, па и референдум морали би да се обаве до краја ове године, пре распуштања Скупштине Србије.
До тог рока морале би да се обаве и консултације са струковним и међународним организацијама о којима је говорио Дачић. Хоће ли и оне проћи попут оних које помиње премијерка Брнабић, будући да је струка веома незадовољна предложеним изменама?
Досадашњи ток реформи обележили су бројни проблеми. Поред тога што су струковна удружења оптуживала извршну власт да жели амандманима да стави „шапу“ на независност треће гране власти, амандмане је писало Министарство правде које у овом случају није надлежни орган.
Према Уставу Републике Србије, овлашћење да пише предлоге амандмана има Народна скупштина. Министарство правде, претходно и садашње, према томе, две године је водило процес за који није било овлашћено, иако су струковна удружења и цивилни сектор од почетка упозоравали да поменуто министарство није надлежно да ради на том документу, нити да га шаље Венецијанској комисији.
Присетимо се да су рад претходне министарке правде Неле Кубуровић пратиле грешке (или намере), оличене у нетранспарентном раду и игнорисању струке, а „покриване“ су фингираним јавним расправама и декларативним заклињањем у европске стандарде и Венецијанску комисију као контролно тело ЕУ, што је резултирало са чак четири верзије амандмана, са све израженијим грешкама, омашкама и неистинама.

НАЈНОВИЈА И НАЈВАЖНИЈА РЕШЕЊА Свој допринос оваквом понашању политичких власти Србије дала је и Европска унија, која је 25. септембра 2015. дала позитивно мишљење о трећој верзији Акционог плана за Поглавље 23, којим је одступљено од дотадашњих стратешких планова у вези са саставом правосудних савета, јер се од тада више не помиње да у саставима правосудних савета неће бити представника извршне власти. Такође, омогућено је да буде снижен једном достигнут стандард, јер је Акционим планом за Поглавље 23, у складу с препоруком из скрининга, планирано да у правосудним саветима буде барем половина судија и тужилаца, иако су они до тада већ били у већини.
Најновија и најважнија решења у амандманима на Устав Србије представила је и образложила министарка Поповић после, како је нагласила, прибављања мишљења Венецијанске комисије, а она чине саставни део предлога Владе за измену Устава.
Врховни касациони суд према предлогу амандмана враћа некадашњи назив – Врховни суд Србије, и представља највиши суд у земљи који ће бити задужен да обезбеди једнаку примену права свих судова, путем судске праксе. Према речима министарке, назив ВКС је сам по себи контрадикторан, јер постоје два модела у упоредном праву Врховног суда и Касационог суда.
Променом назива јасно се указује на основну функцију Врховног суда да поступа и суди поводом правног лека и одлучује у меритуму – суштини спора.
Иако је Министарство правде од почетка процеса израде уставних амандмана (годинама уназад) тврдило да ће нова решења обезбедити већу независност правосуђу, нека од решења која су у претходним нацртима била критикована ни у накнадним изменама нису промењена.
Најновијим амандманима предвиђена је промена избора и састава ВСС-а. Убудуће ће, уместо 11 чланова, имати 10 чланова од којих пет бира Народна скупштина након спроведеног конкурса из реда истакнутих правника.
Ако, међутим, Скупштина не изабере свих пет чланова у року, преостале чланове, како је предвиђено, после истека наредних 10 дана бира, између свих кандидата који испуњавају услове за избор, комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда Србије, врховни јавни тужилац Србије и заштитник грађана, већином гласова.
Амандманима је предвиђено да се промени састав и начин избора Државног већа тужилаца који ће се звати Високи савет тужилаца.
Ово тело ће, према речима министарке Поповић, чинити 10 чланова од којих четири заменика јавних тужилаца које бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, четири истакнута правника које бирају Народна скупштина, врховни државни тужилац Србије и министар надлежан за правосуђе.

УКИДАЊЕ „ЗЛАТНОГ ГЛАСА“ Састав Високог савета судства тако је практично остао исти и, према последњем нацрту амандмана, чини га пет истакнутих правника које бира Народна скупштина, и пет судија. Укинут је једино „златан глас“, који је у првобитном документу био резервисан за тзв. истакнуте правнике. Новим амандманима Високи савет доноси одлуке већином од најмање шест чланова. У коначном тексту Министарства правде остало је и решење којим се предвиђа да Високи савет судства, уколико не донесе одлуку, може бити распуштен, али је рок за доношење одлуке повећан са 30 на 60 дана.
Струка каже да управо овакав члан омогућава притисак јер од „златног гласа“ горе је решење о распуштању ВСС-а ако не донесе одлуку у року од 60 дана. То се тумачи као сасвим довољан притисак на чланове да се, увек када је потребно, постигне потребна већина. Подсетимо, тело је сада парног састава – пет судија и пет истакнутих правника.
О томе се на Одбору није говорило (вероватно се оставља за најављену расправу), али јесте наглашено да је предвиђена сталност судијске функције од избора до пензије, чиме је укинут такозвани пробни избор на мандат од три године за судије и заменике тужилаца који се први пут бирају.
Пробни мандат су, подсетила је министарка, критиковале Венецијанска комисија након усвајања Устава, као и стручна јавност.
Судије и заменике тужиоца ће према предлогу амандмана убудуће бирати Високи савет судства и Високи савет тужилаца, уместо Народне скупштине.
У циљу веће професионализације судија и заменика јавних тужилаца који се први пут бирају на те функције предвиђено је да буду изабрани само ако су завршили Правосудну академију, која треба да постане уставна категорија.
Као и увек, свима су пуна уста независности, самосталности и ефикасност, све уз истицање добрих намера за успостављање бољег правосуђа а на ползу грађана Србије. Ако је тако, што се наједном толико жури, а не сачека неки валиднији парламентарни састав који би одлучивао с много више легитимитета од овог.

[/restrict]