Српски свет

Зашто избори у Никшићу нису били само локални, и ко је заправо на њима победио

Када је, после прошлогодишњих парламентарних избора у Црној Гори, колумниста листа „Данас“, социолог и ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду Алексеј Кишјухас поставио питање „чему се радујемо“, нашао је за сходно да искаже своје разочарање поразом Мила Ђукановића који је прослављен уз „слављеничку иконографију са ватрометима и пуцањем, сачињену од (велико)српских застава, навијачких бакљи, па и стварних икона“.

(ПРЕ)ВЕЛИКА СРБИЈА Чему се радујемо, упитао је тада аутор који у свакој српској застави види великосрпску, што значи да заправо нема српске заставе која њему не смета, и толико о таквом светоназору. Који није ни напредан ни демократски него је само антисрпски, то јест анти(велико)српски, но како је све српско, по установљеном аутоматизму, великосрпско, између једног и другог нема никакве разлике; свака им је Србија (пре)велика. Те је јасно што је тада Кишјухас пораз Мила Ђукановића, за кога иначе има само речи хвале јер је „већ храбро угушио један државни удар, након што је одважно окренуо леђа Русији и учланио Црну Гору у НАТО“, покушао да о(т)пише као „националистичку контрареволуцију уз дашак верског фундаментализма“, „профилисање Црне Горе као српске државе“, „повратак на политичка подешавања из 1990-их“, успут и као „средњи прст Западу и Европи“, те „политичко православље, по угледу на политички ислам Ал Каиде“.
Нисмо случајно сад подсетили на ове Кишјухасове речи, наиме, већ и зато што није случајно што се њихов ехо, ових дана, уочи локалних избора у Никшићу, чуо у речима црногорског председника који не жели да схвати да му је рок трајања истекао Мила Ђукановића. Он је оценио да је Србија „резултат парламентарних избора протумачила као отворена врата за надирање великосрпског национализма према Црној Гори“, и, поводом избора за шефове комуналних служби у Никшићу, напоменуо да је реч о „потреби да се поново актуелизује пројекат Велике Србије, неугасла, ретроградна националистичка идеја… Овде је реч, дакле, о новој експанзији Србије према својим суседима, о новој експанзији у региону, са очигледном намером да Србија успостави неки статус колонијалног управљача над замишљеним српским просторима, просторима на којима живе Срби“.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Сви ми који смо успели да до данас сачувамо своју душу, делимо Николино и задовољство процесом у Црној Гори, али још више опрез ! И тамо се остатак “преживелих” суочава са страшним противником, коме је дланом о длан да избаци неколико хиљада милијарди $, покрпи све своје рупе а последице размаже на цео Свет. Шта је таквоме да Црну Гору затрпа зеленом хартијом и продужи њен монтенегрински “узлет”, све кишјухасовским маниром пљујући здравомислеће остатке ! Па да се онда испостави да је ово био трзај светле традиције у самртном хропцу ! Јер јесте антихрист Ђукановић одгурао клатно предалеко и сад се клатно природно враћа, али колико ће га поменута трења у томе спречити ?! Дај Боже да не !
    А Кишјухас. Треба бити бесраман и без елементарног осећаја за поштовање наше страдалне нације, па онако баљезгати. Но он овакав, је индикатор стања ствари не само наших, – светских ! Обратимо пажњу; нестало је церемонијалних увода, лукавих скривалица и камуфлажа. Напада се отворено и беспоштедно. Зашто ? Мора да ми, упркос будном мотрењу, не видимо све, односно можда главно ?! Видимо да нисмо усамљени, да су покренути планетарни процеси против лудила, али не знамо билансе. Ама, на крају ће се испоставити да неће нико ту деградацију собственог бића, части, достојанства, храбрости да упре прстом у неправде и девијације, социјалне неправде идр., а све само због животињских наслада ! Неће нико да падне толико ниско, да би пред огледалом сам себи могао рећи: – Ти, са паклом који у себи носиш, ниси достојан да се појавиш игде, и кажеш било шта ! Ћути ! Кад би могло онда бисмо Фукујаму могли бар славити као ђаволовог пророка, али не ! Рвање и у Црној Гори и овде, једнако као и свугде, потрајаће јер је аждаха скоро несагледива, али ће зато победа да буде слађа ! Само храбро опстанимо уз своје биће и своју судбину !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *