РАТ КАО ЈЕДИНА ОПЦИЈА

Ресет украјинске антируске политике

Сменом Доналда Трампа с места председника САД Украјина поново заузима активну позицију у борби за обуздавање Русије. Почетком 2021. године започет је нескривени прогон опозиције, коју украјински владајући кругови сматрају проруском. Треба ли очекивати активирање ратног жаришта у Донбасу, а можда и у Придњестровљу? Да ли је стратегија Русије на западној граници измењена од 2014. године и да ли је могуће очекивати помирење двеју источнословенских држава у догледној будућности?

Украјина је болна, али и врло актуелна тема у јавном политичком дискурсу Русије. Критичари председника Владимира Путина често указују да се управо украјинска тема вештачки одржава као честа главна вест руских информативних портала и телевизијских канала у циљу скретања пажње с унутрашњих проблема с којима се суочава руска држава. Ипак, Украјина представља историјске корене руске нације, државе и религиозности, а повратак њених територија био је стратешки циљ некадашњих руских царева, почевши од коначног ослобођења од монголско-татарске хорде у 15. веку. Украјина је и колевка козаштва, руских војних граничара, који су послужили као инспирација за херојске епике од Гогољевог „Тараса Буљбе“, па до Шолоховљевог натуралистичког антиратног романа „Тихи Дон“. Премда Украјина нема такав значај за руску нацију какво Косово има за српску, она јесте саставни део заједничког сверуског културног простора, који се у постсовјетском периоду налази у неприродном, може се рећи антиисторијском, положају прве линије фронта против сродне Русије.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *