Источни подвиг упркос Западу

Србија и Кина

Кина је показала да у Србији види и пријатеља и важног пословног партнера, док Европа и Запад на Балкан и даље гледају као на трећеразредну периферију, заморче и простор подређен њиховим интересима

Ретке су прилике да се Србија у некој области истакне и чак постане лидер и пример за друге. То се ипак догодило, и то не случајно – по броју вакцинација на милион становника Србија је друга у Европи, после Велике Британије, а иза је себе оставила земље попут Малте, Данске, Исланда, Ирске, Литваније, Пољске, Румуније, Словеније, Шпаније… У исто време, када због епидемије вируса корона све велике светске привреде бележе велики пад БДП-а, неки чак и двоцифрено, Србија се, према речима челника, и ту појавила као лидер, с његовим најмањим падом – тачније 1,1 одсто.
Можда би било претенциозно за поређење, али једина држава која је у свему поменутом светски лидер је Кина. Ем се најбрже извукла из пошасти епидемије, ем јој привреда, уместо пада (на ужас многих), бележи раст.
Управо ће протекла 2020. остати забележена и као година до сада најбољих односа Србије и Кине, чиме се Кина потврдила и као искрен пријатељ у епидемији вируса корона, а преко Ексим банке један је од највећих кредитора наше привреде.

[restrict]

УСПОСТАВЉЕНО СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО Са избијањем епидемије, пре годину дана, Кина не само да је Србији, поред Русије, послала обилну материјалну и техничку помоћ већ и тим искусних медицинских експерата. Та помоћ је стизала током целе 2020, да би средином јануара ове године стигло и милион доза вакцине против ковида 19, што је био главни разлог да Србија постане лидер у вакцинацији становништва. Амбасадорка Кине у Београду Чен Бо управо је најавила да се, поред пристиглог контингента, увелико ради на договору о новој испоруци.
Такав однос Кине према Србији корене вуче још из 2009. године и заједничке изјаве о успостављању стратешког партнерства, иначе другог по важности документа у кинеској дипломатији и даље јединог који је Кина потписала с неком државом Западног Балкана, Источне или Централне Европе и која је ван клуба најразвијенијих земаља.
Био је то основ за покретање иницијативе „Појас и пут“ којим је Кина јасно рекла да је заинтересована за проширење сарадње са Србијом у свим областима, да би та тежња била потврђена и потписивањем Свеобухватног стратешког партнерства 2016. којим је Србија апсолутно уцртана на кинеској мапи партнера у свету. 

Према подацима АПР-а, у прошлој години у Србији је пословало око две и по хиљаде фирми с већинским кинеским капиталом, које запошљавају 18.000 радника, а 2020. забележен је и историјски максимум у робној размени од три милијарде долара. Изузев бакра, за осталу робу предност је ипак на кинеској страни – трећина од 2,3 милијарде долара укупног трговинског дефицита. 

Од скоријих пројеката поменимо мост Земун–Борча и Коридор 11, затим заједничку изградњу топловода Обреновац – Нови Београд, те реконструкцију два термо-блока и изградњу новог у Термоелектрани Костолац, а чак две од три трасе пруге Београд–Будимпешта раде кинеске компаније. Заједно с Французима Кинези ће градити и метро у Београду, што је пројекат вредан 4,4 милијарде евра. Ту је и комерцијални уговор о изградњи комуналне инфраструктуре у Србији, вредан 3,2 милијарде евра.
Треба се сетити да су два највећа губиташа у Србији били РТБ Бор и смедеревска железара, који су сада у кинеским рукама и остварују добит. Железара је остварила највећи извоз Србије у прошлој години, а према подацима Министарства финансија, већински власник РТБ Бора „Зиђин“ у 2020. био је трећи највећи извозник у Србији, док је годину дана раније та компанија била осма.
Подаци из Бора говоре сами за себе. Компанија „Зиђин“ у Србији је у 2020. остварила приход од продаје на домаћем и иностраном тржишту у износу од 698 милиона долара, а Народној банци Србије предала је више од две тоне злата. Прошлогодишњи приход од продаје од 698 милиона долара већи је 34,39 одсто од прихода у 2019. години, саопштено је из „Зиђина“. Како је наведено, само од продаје 70.600 тона катодног бакра остварен је приход од 441,3 милиона долара.
Кинески „Зиђин“ инвестираће ове године 800 милиона долара у проширење капацитета у РТБ Бор, али и у развој новог рудника бакра и злата „Чукару пеки“. Предвиђен је и почетак реконструкције и проширења капацитета топионице бакра са садашњих 80.000 на чак 200.000 тона бакра годишње, као и изградња још једне фабрике сумпорне киселине, нове електролизе.

ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ СРПСКЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ Шансе да се умањи и отклони већ поменути негативни биланс у робној размени види се у пољопривреди. Српска прехрамбена индустрија је грана која има велики потенцијал да пласира своје производе на кинеско тржиште и повећа трговинску размену с Кином, рекла је министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић у разговору с кинеском амбасадорком у Србији Чен Бо, а саопштено је из Министарства трговине. У ту сврху кинеске компаније су заинтересоване за изградњу логистичког центра у Србији, а Њ. е. Чен Бо је потврдила да Србија треба да буде центар дистрибуције у региону и најавила да ће радити и на томе да представи потенцијалне инвеститоре како би се повећали производни капацитети у Србији.
Србија ових дана с Кином потписује протокол о фитосанитарним условима за извоз кукуруза у Кину, чиме ће нашим произвођачима бити додатно олакшан пласман овог производа. Србија је међу десет највећих извозника ове житарице у свету, али до сада није имала сертификат за извоз у Кину, која је један од највећих купаца те житарице. Ако ова роба може да заврши у Кини, на највећем светском тржишту, онда је сигурно да ће бити више тражена и самим тим ће постизати бољу цену, рећи ће наши стручњаци за ову област.

Србија и Кина су управо потписале Споразум о сарадњи царинских администрација две земље, што треба да допринесе још успешнијој међусобној сарадњи. „Овим споразумом царинске администрације Србије и Кине настављају одличну сарадњу која се током неколико протеклих година одвија и кроз Оквирни протокол за сарадњу у олакшавању поступка царињења између кинеске, мађарске, српске и македонске царине (3+1), потписан у Београду 17. децембра 2014. године, у оквиру Самита Кине и земаља Централне и Источне Европе“, рекао је заменик директора српске Управе царина Душко Маринковић.
Супротан пример би био српски извоз у Велику Британију, где је последњих година забележена двоцифрена стопа раста извоза. Све то у питање доводи нови споразум с Британцима јер је стари, због брегзита, престао да важи последњег дана прошле године, а нови није потписан. На српске производе на том тржишту поново су уведене царине које иду и до 20 одсто.
Испоставиће се да Велика Британија споразум о слободној трговини условљава и потписивањем политичког дела уговора, а од Београда се, како преносе медији, између осталог тражи и пуна сарадња с Хашким трибуналом. Биће да су Енглези само преписали услове из ССП-а са ЕУ.
Како Београд у Лондон највише извози гуме, смрзнуте малине и сладолед, то значи да су инсистирањем на потписивању политичког уз трговински део практично у исту раван ставили ове производе са ни мање ни више него судом у Хагу.

НЕЗАДОВОЉНА ЕВРОПА Европа иначе не гледа благонаклоно на српско-кинеске односе, што су управо потврдили 26 чланова Европског парламента својим писмом Оливеру Вархељију, европском комесару за суседство и преговоре о проширењу, у вези са „све већим кинеским утицајем у Србији и предстојећом штетом по животну средину која је настала услед неколико тешких индустријских пројеката кинеских компанија у Србији“, како се наводи у саопштењу за јавност.
Тако испада да је амерички „УС стил“ био једна фина и чиста железара, а кад су је преузели Кинези, одједном је почела да загађује. Или шта рећи за ђубре у виду распалих аутомобила које Европа масовно лиферује на Балкан, као и намеру да на граници између Хрватске и БиХ допремају свој нуклеарни отпад.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да је њихово право да све наведено кажу, али би их он питао, као Србин који је трпео терор неких европских земаља, шта су урадили о питању осиромашеног уранијума који је коришћен 1999. при бомбардовању Србије. Савић, говорећи за „Политику“, каже да за европске посланике није проблем Србија већ Кина, јер не гледају благонаклоно на њено присуство на њиховој територији, иако Србију не прихватају у чланство ЕУ.
Јасно се то види и у првом говору Урсуле фон дер Лајен о „Стању ЕУ“, када је нагласила да је Западни Балкан део Европе, а не станица на „Путу свиле“. И да Србија, да би била чланица „европске елите“, мора претходно да испуни низ политичких услова. Кина пак чини сасвим супротно – у односима с њом нема политичког условљавања.
Фон дер Лајенова прећуткује и чињеницу да немачке компаније у Србији запошљавају више од 67.000 људи, што је скоро четири пута више у односу на Кину, као и почетком године потписан Свеобухватни споразум о улагању између ЕУ и Кине (ЦАИ) који ће омогућити европским компанијама да се равномерније надмећу с државним компанијама у Кини, која је сада главни трговински партнер Уније. А тек кинеске инвестиције у ЕУ. Укупне стране инвестиције Кине у европским земљама, у периоду од 2000. до 2019, мере се милијардама долара, с Британијом у коју је уложено 50 милијарди, Немачком са 22,7 милијарди и Италијом са 15,9 милијарди долара.
Србија се тренутно позиционира као једна од најзначајнијих инвестиционих дестинација Централне и Источне Европе. Стога аналитичари оцењују да ће српско-кинески односи наставити да се крећу узлазном путањом и очекују нове пројекте, инвестиције и зајмове, пре свега у инфраструктуру и енергетику. Па коме на радост, а коме на жалост.

[/restrict]