Istočni podvig uprkos Zapadu

Srbija i Kina

Kina je pokazala da u Srbiji vidi i prijatelja i važnog poslovnog partnera, dok Evropa i Zapad na Balkan i dalje gledaju kao na trećerazrednu periferiju, zamorče i prostor podređen njihovim interesima

Retke su prilike da se Srbija u nekoj oblasti istakne i čak postane lider i primer za druge. To se ipak dogodilo, i to ne slučajno – po broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije, a iza je sebe ostavila zemlje poput Malte, Danske, Islanda, Irske, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovenije, Španije… U isto vreme, kada zbog epidemije virusa korona sve velike svetske privrede beleže veliki pad BDP-a, neki čak i dvocifreno, Srbija se, prema rečima čelnika, i tu pojavila kao lider, s njegovim najmanjim padom – tačnije 1,1 odsto.
Možda bi bilo pretenciozno za poređenje, ali jedina država koja je u svemu pomenutom svetski lider je Kina. Em se najbrže izvukla iz pošasti epidemije, em joj privreda, umesto pada (na užas mnogih), beleži rast.
Upravo će protekla 2020. ostati zabeležena i kao godina do sada najboljih odnosa Srbije i Kine, čime se Kina potvrdila i kao iskren prijatelj u epidemiji virusa korona, a preko Eksim banke jedan je od najvećih kreditora naše privrede.

[restrict]

USPOSTAVLJENO STRATEŠKO PARTNERSTVO Sa izbijanjem epidemije, pre godinu dana, Kina ne samo da je Srbiji, pored Rusije, poslala obilnu materijalnu i tehničku pomoć već i tim iskusnih medicinskih eksperata. Ta pomoć je stizala tokom cele 2020, da bi sredinom januara ove godine stiglo i milion doza vakcine protiv kovida 19, što je bio glavni razlog da Srbija postane lider u vakcinaciji stanovništva. Ambasadorka Kine u Beogradu Čen Bo upravo je najavila da se, pored pristiglog kontingenta, uveliko radi na dogovoru o novoj isporuci.
Takav odnos Kine prema Srbiji korene vuče još iz 2009. godine i zajedničke izjave o uspostavljanju strateškog partnerstva, inače drugog po važnosti dokumenta u kineskoj diplomatiji i dalje jedinog koji je Kina potpisala s nekom državom Zapadnog Balkana, Istočne ili Centralne Evrope i koja je van kluba najrazvijenijih zemalja.
Bio je to osnov za pokretanje inicijative „Pojas i put“ kojim je Kina jasno rekla da je zainteresovana za proširenje saradnje sa Srbijom u svim oblastima, da bi ta težnja bila potvrđena i potpisivanjem Sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2016. kojim je Srbija apsolutno ucrtana na kineskoj mapi partnera u svetu. 

Prema podacima APR-a, u prošloj godini u Srbiji je poslovalo oko dve i po hiljade firmi s većinskim kineskim kapitalom, koje zapošljavaju 18.000 radnika, a 2020. zabeležen je i istorijski maksimum u robnoj razmeni od tri milijarde dolara. Izuzev bakra, za ostalu robu prednost je ipak na kineskoj strani – trećina od 2,3 milijarde dolara ukupnog trgovinskog deficita. 

Od skorijih projekata pomenimo most Zemun–Borča i Koridor 11, zatim zajedničku izgradnju toplovoda Obrenovac – Novi Beograd, te rekonstrukciju dva termo-bloka i izgradnju novog u Termoelektrani Kostolac, a čak dve od tri trase pruge Beograd–Budimpešta rade kineske kompanije. Zajedno s Francuzima Kinezi će graditi i metro u Beogradu, što je projekat vredan 4,4 milijarde evra. Tu je i komercijalni ugovor o izgradnji komunalne infrastrukture u Srbiji, vredan 3,2 milijarde evra.
Treba se setiti da su dva najveća gubitaša u Srbiji bili RTB Bor i smederevska železara, koji su sada u kineskim rukama i ostvaruju dobit. Železara je ostvarila najveći izvoz Srbije u prošloj godini, a prema podacima Ministarstva finansija, većinski vlasnik RTB Bora „Ziđin“ u 2020. bio je treći najveći izvoznik u Srbiji, dok je godinu dana ranije ta kompanija bila osma.
Podaci iz Bora govore sami za sebe. Kompanija „Ziđin“ u Srbiji je u 2020. ostvarila prihod od prodaje na domaćem i inostranom tržištu u iznosu od 698 miliona dolara, a Narodnoj banci Srbije predala je više od dve tone zlata. Prošlogodišnji prihod od prodaje od 698 miliona dolara veći je 34,39 odsto od prihoda u 2019. godini, saopšteno je iz „Ziđina“. Kako je navedeno, samo od prodaje 70.600 tona katodnog bakra ostvaren je prihod od 441,3 miliona dolara.
Kineski „Ziđin“ investiraće ove godine 800 miliona dolara u proširenje kapaciteta u RTB Bor, ali i u razvoj novog rudnika bakra i zlata „Čukaru peki“. Predviđen je i početak rekonstrukcije i proširenja kapaciteta topionice bakra sa sadašnjih 80.000 na čak 200.000 tona bakra godišnje, kao i izgradnja još jedne fabrike sumporne kiseline, nove elektrolize.

VELIKI POTENCIJAL SRPSKE PREHRAMBENE INDUSTRIJE Šanse da se umanji i otkloni već pomenuti negativni bilans u robnoj razmeni vidi se u poljoprivredi. Srpska prehrambena industrija je grana koja ima veliki potencijal da plasira svoje proizvode na kinesko tržište i poveća trgovinsku razmenu s Kinom, rekla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić u razgovoru s kineskom ambasadorkom u Srbiji Čen Bo, a saopšteno je iz Ministarstva trgovine. U tu svrhu kineske kompanije su zainteresovane za izgradnju logističkog centra u Srbiji, a NJ. e. Čen Bo je potvrdila da Srbija treba da bude centar distribucije u regionu i najavila da će raditi i na tome da predstavi potencijalne investitore kako bi se povećali proizvodni kapaciteti u Srbiji.
Srbija ovih dana s Kinom potpisuje protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz kukuruza u Kinu, čime će našim proizvođačima biti dodatno olakšan plasman ovog proizvoda. Srbija je među deset najvećih izvoznika ove žitarice u svetu, ali do sada nije imala sertifikat za izvoz u Kinu, koja je jedan od najvećih kupaca te žitarice. Ako ova roba može da završi u Kini, na najvećem svetskom tržištu, onda je sigurno da će biti više tražena i samim tim će postizati bolju cenu, reći će naši stručnjaci za ovu oblast.

Srbija i Kina su upravo potpisale Sporazum o saradnji carinskih administracija dve zemlje, što treba da doprinese još uspešnijoj međusobnoj saradnji. „Ovim sporazumom carinske administracije Srbije i Kine nastavljaju odličnu saradnju koja se tokom nekoliko proteklih godina odvija i kroz Okvirni protokol za saradnju u olakšavanju postupka carinjenja između kineske, mađarske, srpske i makedonske carine (3+1), potpisan u Beogradu 17. decembra 2014. godine, u okviru Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope“, rekao je zamenik direktora srpske Uprave carina Duško Marinković.
Suprotan primer bi bio srpski izvoz u Veliku Britaniju, gde je poslednjih godina zabeležena dvocifrena stopa rasta izvoza. Sve to u pitanje dovodi novi sporazum s Britancima jer je stari, zbog bregzita, prestao da važi poslednjeg dana prošle godine, a novi nije potpisan. Na srpske proizvode na tom tržištu ponovo su uvedene carine koje idu i do 20 odsto.
Ispostaviće se da Velika Britanija sporazum o slobodnoj trgovini uslovljava i potpisivanjem političkog dela ugovora, a od Beograda se, kako prenose mediji, između ostalog traži i puna saradnja s Haškim tribunalom. Biće da su Englezi samo prepisali uslove iz SSP-a sa EU.
Kako Beograd u London najviše izvozi gume, smrznute maline i sladoled, to znači da su insistiranjem na potpisivanju političkog uz trgovinski deo praktično u istu ravan stavili ove proizvode sa ni manje ni više nego sudom u Hagu.

NEZADOVOLJNA EVROPA Evropa inače ne gleda blagonaklono na srpsko-kineske odnose, što su upravo potvrdili 26 članova Evropskog parlamenta svojim pismom Oliveru Varheljiju, evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju, u vezi sa „sve većim kineskim uticajem u Srbiji i predstojećom štetom po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji“, kako se navodi u saopštenju za javnost.
Tako ispada da je američki „US stil“ bio jedna fina i čista železara, a kad su je preuzeli Kinezi, odjednom je počela da zagađuje. Ili šta reći za đubre u vidu raspalih automobila koje Evropa masovno liferuje na Balkan, kao i nameru da na granici između Hrvatske i BiH dopremaju svoj nuklearni otpad.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je njihovo pravo da sve navedeno kažu, ali bi ih on pitao, kao Srbin koji je trpeo teror nekih evropskih zemalja, šta su uradili o pitanju osiromašenog uranijuma koji je korišćen 1999. pri bombardovanju Srbije. Savić, govoreći za „Politiku“, kaže da za evropske poslanike nije problem Srbija već Kina, jer ne gledaju blagonaklono na njeno prisustvo na njihovoj teritoriji, iako Srbiju ne prihvataju u članstvo EU.
Jasno se to vidi i u prvom govoru Ursule fon der Lajen o „Stanju EU“, kada je naglasila da je Zapadni Balkan deo Evrope, a ne stanica na „Putu svile“. I da Srbija, da bi bila članica „evropske elite“, mora prethodno da ispuni niz političkih uslova. Kina pak čini sasvim suprotno – u odnosima s njom nema političkog uslovljavanja.
Fon der Lajenova prećutkuje i činjenicu da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 67.000 ljudi, što je skoro četiri puta više u odnosu na Kinu, kao i početkom godine potpisan Sveobuhvatni sporazum o ulaganju između EU i Kine (CAI) koji će omogućiti evropskim kompanijama da se ravnomernije nadmeću s državnim kompanijama u Kini, koja je sada glavni trgovinski partner Unije. A tek kineske investicije u EU. Ukupne strane investicije Kine u evropskim zemljama, u periodu od 2000. do 2019, mere se milijardama dolara, s Britanijom u koju je uloženo 50 milijardi, Nemačkom sa 22,7 milijardi i Italijom sa 15,9 milijardi dolara.
Srbija se trenutno pozicionira kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope. Stoga analitičari ocenjuju da će srpsko-kineski odnosi nastaviti da se kreću uzlaznom putanjom i očekuju nove projekte, investicije i zajmove, pre svega u infrastrukturu i energetiku. Pa kome na radost, a kome na žalost.

[/restrict]