Живот као игра на срећу

Тангирајући кључне архетипске представе које су живе у савремено доба у свима нама, Енес Халиловић овим романом открива како је жива веза књижевности с људским животом и како је управо то оно што је чини великом и ванвременском

Митски обрасци, епска традиција, концепт образовног романа (билндунгс романа) одређују формативни период јунака, његово идентитетско самодефинисање, али и идеју уметничког стварања која покреће радњу новог романа Енеса Халиловића. Нови Пазар деведесетих година 20. века, где је смештен највећи део нарације, атмосфером, општим осећањем страха и галеријом чудних ликова с тешким и мучним судбинама, у великој мери подсећа на Селимовићеве и Булатовићеве слике наших оријенталних средина из давне или скорије прошлости. Оквирно приповедање где је представљен јунак, који након завршеног, каквог-таквог, школовања ступа на посао неговатеља у установи за душевне болеснике, најављује све оно што ће унутар њега бити тумачено и развијано – потрага за причом о оцу, сазнавање порекла умрле мајке, случајни проналазак изгубљеног брата близанца. Све ове нити нарације сустичу се у једној, главној, која има за циљ откривање одговора на никад наглас постављено питање јунака Семира Нумића – „ко сам ја?“.
Живот као игра на срећу показује се као одређујућа за јунака већ у приповедном оквиру, где је његово запослење последица коцкарског дуга власника приватне болнице јунаковом комшији, професионалном коцкару. Тиме што коцкар Клерк поклања свој картарошки згодитак – радно место вредно седам хиљада марака – свом младом комшији, суштински је враћање судбинског коцкарског дуга његовом оцу, одметнику Нуману Нумићу. Тако и Семир, попут свог оца Нумана, комшије Клерка, тетке Бадеме и читавог низа ликова постаје јунак којем је судбина задобијена на коцки или који своју судбину прокоцкава. Централни заплет романа, или прича из које се рачвају све остале приче, јесте судбина Семировог оца Нумана Нумића, момка плахе нарави с истанчаним осећањем за правичност, који буде исмејан и осрамоћен када девојку која му се обећала отац удаје за другог момка. Крвави пир који он приреди на дан свадбе и одметништво наредних четрдесет дана евоцирају епски мотив хајдучког јунаштва и дељења правде. Овакво епско одметништво и смрт Семировог оца не само да придају стигму читавом његовом будућем животу већ и самом зачећу и рођењу – смрт мајке на порођају. Тиме се уводи још један епски мотив о близанцима раздвојеним на рођењу и митски – о потрази за оцем и несвесно и нехатно оцеубиство.
Све ове стигме Семир носи у свакодневном животу као одбаченост због порекла, због физичке мане – муцања, због сиромаштва – живот с тетком бившом робијашицом и малоумним стрицем у надничењу на комшијском имању, али док недостајуће поштовање и потврђивање од стране заједнице надокнађује супериорношћу у спорту (као голман, боксер и бацач копља), одговоре на сва питања о злом удесу проналази у литератури.
Својеврсни „портрет уметника у младости“, што овај роман добрим делом јесте, употпуњује се у епизоди пресељења у Деспотовац код мајчине сестре, и склапања пријатељства са чудним момком Јаном, који ће га водити кроз књижевност и усмеравати на писање. Подударност између ове двојице јунака је вишеструка и огледа се најпре симболично преклапањем изабраних књига које позајмљују у библиотеци преко које се и упознају, а онда и суштински – одрастањем без оца и сталном потрагом за оцем херојем-бунтовником. Као што Семир читав свој живот води духовну потрагу за оцем одметником, тако и Јан Јанкел живи од наде да ће се једном појавити његов отац, такође одметник, Немац који је 1973. године утрчао из публике на тркачку стазу и први прошао кроз циљ на минхенском олимпијском стадиону пред светским телевизијским камерама. Друштвена стигма је оно што такође спаја двојицу јунака. Као што је Семир у новопазарским селима одбачен због очевих злодела, тако је Јан у Деспотовцу одбачен због очухових перверзних и блудних навика. Истовремено чобанин, члан библиотеке и студент математике који разрешава Голдбахову хипотезу, Јан Јанкел или Јанко Јанковић нека је врста лика у огледалу за главног јунака Семира, путоказ за кретање кроз књижевност, кроз писање и кроз живот.
Заокружење пређеног пута и симболично и дословно враћање на место одакле се кренуло, има све одлике митског Едиповог пута или пута Находа Симеона из наше епике, чији је исход проналажење истине о оцу, проналажење изгубљеног брата, што је све услов за коначно проналажење себе.
Тангирајући кључне архетипске представе које су живе у савремено доба у свима нама, Енес Халиловић овим романом открива поступак како настаје велика књижевност и показује како је њена жива веза с људским животом управо оно што је чини великом и ванвременском. займ под залог авто красноярскзайм деньга номер телефонавзять займ на qiwi кошелек