Зечевизија – Часови борбеног атеизма

Како је поводом „случаја Мика Алексић“ на широј друштвеној сцени, а посебно на телевизијама Н1 и Нова С, представљена „матрица злочина на коме цело српско друштво почива“, и какве везe с тим има пливање за Часни крст?

У времену ковида и мера које је Кризни штаб додатно укрепио уочи јануарских празника, а СПЦ одмах прихватила без примедби, дошло је опет до излива антиправославних (читај: антисрпских) умотворина једне сасвим одређене друштвене групе, што не би било никаква новост да се у ноторној другосрбијанској мантри овога пута није открило присуство једног ширег и, чини се, малигнијег контекста. Иначе, не би нам падало на памет да придајемо значај твиту Весне Пешић („Гори од Мике Алексића су ови лудаци што пливају за часни крст. Они би силовали и убијали децу, а њихови очеви су то већ радили у Сребреници и Вуковару. То све треба затворити у лудницу да сачувамо будуће генерације од нових геноцида. И корону шире крстом“) насталом у духу познате антисрпске параноје ове живописне социолошкиње, у тренутку у коме се богојављењско пливање временски поклопило са скандалом око београдског учитеља глуме, који је своје часове започињао читањем „Оченаша“. Зачас се ту створила и чувена Бранкица Станковић: „Прво Оченаш па онда силовање.“ Телевизије Н1 и Нова С добиле су нову џебану. А у каквој су вези Мика Алексић и богојављењска водица са Сребреницом и Вуковаром показаће још истог дана интервју „Истиномера“ с Алексејем Кишјухасом, колегом Весне Пешић по струковној и антисрпској линији.

[restrict]

„ПРИЧА О АУТОРИТЕТИМА“ „Морамо да проговоримо и о једном генерално патријархалном, конзервативном, националистичком и клеронационалистичком моделу који је присутан у нашем друштву“, научава млађани професор. „А наш друштвени контекст јесте култура насиља, патријархата, национализам, клерикализам, и зато је он (Алексић – прим. Б. З.) могао да плива по тој води све док жене које је силовао нису дошле у полицију. Зато треба отворити причу о ауторитетима, зато је тај Алексић само врх леденог брега. Ако су наши ауторитети Путин, ако је то патријарх кога издашно осликавамо по зидовима градова у Србији кроз те неке мурале… што се онда чудимо што је ауторитет некакав Мика Алексић који је све те вредности пренео у ту своју школу.“ Кишјухас одмах означава омрзнуте адресе с којима се обрачунава: Путин и патријарх, а не тамо неки учитељ глуме; Русија и српско православље, а не ревијално пливање (како богојављенски народни обичај назива лист Данас). Исто има у виду и Весна Пешић кад ову ствар повезује са Сребреницом у ширем контексту другосрбијанског гунђања против Богојављења, Крста и Оченаша. Ко плива за крст у вези је са злочином и геноцидом. Тако вели и Кишјухас: „Ратови нису окончани и ми живимо у трајном примирју, а не миру. Исте су вредности тада и сада, и злочинци нису кажњени, осим неколицине које смо на једвите јаде морали да изручимо неком другом суду, јер ми нисмо способни да то сами урадимо. Погледајте, уз СПЦ то је можда највећи табу друштва у којем живимо – суочавање са ратним злочинима на простору бивше Југославије.“ Сада нам лудорија Весне Пешић више не изгледа онако небулозно као на почетку. Од пливања за Часни крст до ратног злочина кратак је пут. А молитву и силовање дели само танки зид.
„Табу је уопште изговорити да је проблем да се у некаквој школи, колико год била приватна, дан започиње Оченашем… Уместо да учимо децу да је њихова лична слобода, аутономија, срећа, благостање највећа вредност, ми их учимо да је највећи ауторитет Свети Сава и наравно да ће се појавити неки живи светац или Бог Отац попут тог Алексића који започиње часове са ’Оче наш’, а да ћемо ми или Бранкица Станковић, који се усуде да кажу да је ту нешто проблем, бити провучени кроз неку врсту друштвене критике“, поентира Кишјухас. Е сада је све сложено у исти социокултурни миље на коме све троје од почетка инсистирају, као и још понеки, (рецимо филмски редитељ Срђан Драгојевић, који се, према порталу ТВ Нова С, слаже да је у питању „матрица злочина на коме цело српско друштво почива“!).

ИДЕОЛОГИЈА УСМЕРЕНА ПРОТИВ ХРИШЋАНСКОГ МОРАЛА Дакле, уместо да децу васпитавамо да су највеће вредности благостање и аутономија (ваљда северне покрајине), ми их учимо да је највећи ауторитет Свети Сава и наравно да ће се у таквом контексту појавити неки „живи светац“ у виду Мике Алексића! Тако се сада чита нова неолиберална мантра, која звучи сулудо, али синхронизовано – зато што допире из истог извора. Добро већ знамо ко су главни злодуси ових вајних социолога и социолошкиња, који и пливаче и Алексића спремно стављају у службу нових ветрова с оне стране Океана, ако је тачно недавно упозорење Џима Џатраса да се „Американци спремају да сломе кичму православљу“ и да су „све удружене снаге америчке државе усмерене против православне цркве“. „Имамо интегрисану идеолошку структуру која комбинује идеологију усмерену против хришћанског морала, као и пословање, новац, специјалне службе који су сви усмерени против православне цркве“, закључио је овај бивши државни службеник америчке владе. „Геополитички интереси Стејт департмента, као и ширење идеја културног марксизма на цео владајући апарат Америке хоће да преломе кичму православне цркве“, изјавио је Џатрас пре две недеље.
Описали смо шта се затим догодило поводом хришћанских обичаја у земљи у којој, према званичном попису становништва, живи 85% православних („према 5,5% католика, 1,1% протестаната, 3,2% муслимана, 2,6% неодређено верујућих, и 2,6% атеиста или без изјашњења“), што су чињенице која никако да се уклопе у лекције борбеног атеизма, којима нам, поводом пливања, Оченаша и друштвених скандала, изнова испирају мозак. Ко зна колико грађана Србије сваки свој дан почиње или завршава овом хришћанском молитвом? Ко хоће да им то лично и уставно право оспори, извргне руглу и – молим вас! – доведе у контекст ратног злочина? Јесу ли пливачи за Часни Крст лудаци и ратни злочинци? Је ли црква већинског народа у овој земљи њен највећи табу? Нису ли све то очити примери нетолеранције, које су им, иначе, пуна уста? Повређена су верска осећања и нанете тешке увреде православним хришћанима, што власт мирно посматра, као у најцрњим данима титоизма. Пола века Брозове диктатуре није им било довољно него сада једва чекају амерички и ко зна све чији миг да се поново обруше на Србе и православну веру.
Они који пливају за Часни крст знају да им ни то неће поћи за руком.

[/restrict]