Zečevizija – Časovi borbenog ateizma

Kako je povodom „slučaja Mika Aleksić“ na široj društvenoj sceni, a posebno na televizijama N1 i Nova S, predstavljena „matrica zločina na kome celo srpsko društvo počiva“, i kakve veze s tim ima plivanje za Časni krst?

U vremenu kovida i mera koje je Krizni štab dodatno ukrepio uoči januarskih praznika, a SPC odmah prihvatila bez primedbi, došlo je opet do izliva antipravoslavnih (čitaj: antisrpskih) umotvorina jedne sasvim određene društvene grupe, što ne bi bilo nikakva novost da se u notornoj drugosrbijanskoj mantri ovoga puta nije otkrilo prisustvo jednog šireg i, čini se, malignijeg konteksta. Inače, ne bi nam padalo na pamet da pridajemo značaj tvitu Vesne Pešić („Gori od Mike Aleksića su ovi ludaci što plivaju za časni krst. Oni bi silovali i ubijali decu, a njihovi očevi su to već radili u Srebrenici i Vukovaru. To sve treba zatvoriti u ludnicu da sačuvamo buduće generacije od novih genocida. I koronu šire krstom“) nastalom u duhu poznate antisrpske paranoje ove živopisne sociološkinje, u trenutku u kome se bogojavljenjsko plivanje vremenski poklopilo sa skandalom oko beogradskog učitelja glume, koji je svoje časove započinjao čitanjem „Očenaša“. Začas se tu stvorila i čuvena Brankica Stanković: „Prvo Očenaš pa onda silovanje.“ Televizije N1 i Nova S dobile su novu džebanu. A u kakvoj su vezi Mika Aleksić i bogojavljenjska vodica sa Srebrenicom i Vukovarom pokazaće još istog dana intervju „Istinomera“ s Aleksejem Kišjuhasom, kolegom Vesne Pešić po strukovnoj i antisrpskoj liniji. [restrict]

„PRIČA O AUTORITETIMA“ „Moramo da progovorimo i o jednom generalno patrijarhalnom, konzervativnom, nacionalističkom i kleronacionalističkom modelu koji je prisutan u našem društvu“, naučava mlađani profesor. „A naš društveni kontekst jeste kultura nasilja, patrijarhata, nacionalizam, klerikalizam, i zato je on (Aleksić – prim. B. Z.) mogao da pliva po toj vodi sve dok žene koje je silovao nisu došle u policiju. Zato treba otvoriti priču o autoritetima, zato je taj Aleksić samo vrh ledenog brega. Ako su naši autoriteti Putin, ako je to patrijarh koga izdašno oslikavamo po zidovima gradova u Srbiji kroz te neke murale… što se onda čudimo što je autoritet nekakav Mika Aleksić koji je sve te vrednosti preneo u tu svoju školu.“ Kišjuhas odmah označava omrznute adrese s kojima se obračunava: Putin i patrijarh, a ne tamo neki učitelj glume; Rusija i srpsko pravoslavlje, a ne revijalno plivanje (kako bogojavljenski narodni običaj naziva list Danas). Isto ima u vidu i Vesna Pešić kad ovu stvar povezuje sa Srebrenicom u širem kontekstu drugosrbijanskog gunđanja protiv Bogojavljenja, Krsta i Očenaša. Ko pliva za krst u vezi je sa zločinom i genocidom. Tako veli i Kišjuhas: „Ratovi nisu okončani i mi živimo u trajnom primirju, a ne miru. Iste su vrednosti tada i sada, i zločinci nisu kažnjeni, osim nekolicine koje smo na jedvite jade morali da izručimo nekom drugom sudu, jer mi nismo sposobni da to sami uradimo. Pogledajte, uz SPC to je možda najveći tabu društva u kojem živimo – suočavanje sa ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije.“ Sada nam ludorija Vesne Pešić više ne izgleda onako nebulozno kao na početku. Od plivanja za Časni krst do ratnog zločina kratak je put. A molitvu i silovanje deli samo tanki zid.
„Tabu je uopšte izgovoriti da je problem da se u nekakvoj školi, koliko god bila privatna, dan započinje Očenašem… Umesto da učimo decu da je njihova lična sloboda, autonomija, sreća, blagostanje najveća vrednost, mi ih učimo da je najveći autoritet Sveti Sava i naravno da će se pojaviti neki živi svetac ili Bog Otac poput tog Aleksića koji započinje časove sa ’Oče naš’, a da ćemo mi ili Brankica Stanković, koji se usude da kažu da je tu nešto problem, biti provučeni kroz neku vrstu društvene kritike“, poentira Kišjuhas. E sada je sve složeno u isti sociokulturni milje na kome sve troje od početka insistiraju, kao i još poneki, (recimo filmski reditelj Srđan Dragojević, koji se, prema portalu TV Nova S, slaže da je u pitanju „matrica zločina na kome celo srpsko društvo počiva“!).

IDEOLOGIJA USMERENA PROTIV HRIŠĆANSKOG MORALA Dakle, umesto da decu vaspitavamo da su najveće vrednosti blagostanje i autonomija (valjda severne pokrajine), mi ih učimo da je najveći autoritet Sveti Sava i naravno da će se u takvom kontekstu pojaviti neki „živi svetac“ u vidu Mike Aleksića! Tako se sada čita nova neoliberalna mantra, koja zvuči suludo, ali sinhronizovano – zato što dopire iz istog izvora. Dobro već znamo ko su glavni zlodusi ovih vajnih sociologa i sociološkinja, koji i plivače i Aleksića spremno stavljaju u službu novih vetrova s one strane Okeana, ako je tačno nedavno upozorenje Džima Džatrasa da se „Amerikanci spremaju da slome kičmu pravoslavlju“ i da su „sve udružene snage američke države usmerene protiv pravoslavne crkve“. „Imamo integrisanu ideološku strukturu koja kombinuje ideologiju usmerenu protiv hrišćanskog morala, kao i poslovanje, novac, specijalne službe koji su svi usmereni protiv pravoslavne crkve“, zaključio je ovaj bivši državni službenik američke vlade. „Geopolitički interesi Stejt departmenta, kao i širenje ideja kulturnog marksizma na ceo vladajući aparat Amerike hoće da prelome kičmu pravoslavne crkve“, izjavio je Džatras pre dve nedelje.
Opisali smo šta se zatim dogodilo povodom hrišćanskih običaja u zemlji u kojoj, prema zvaničnom popisu stanovništva, živi 85% pravoslavnih („prema 5,5% katolika, 1,1% protestanata, 3,2% muslimana, 2,6% neodređeno verujućih, i 2,6% ateista ili bez izjašnjenja“), što su činjenice koja nikako da se uklope u lekcije borbenog ateizma, kojima nam, povodom plivanja, Očenaša i društvenih skandala, iznova ispiraju mozak. Ko zna koliko građana Srbije svaki svoj dan počinje ili završava ovom hrišćanskom molitvom? Ko hoće da im to lično i ustavno pravo ospori, izvrgne ruglu i – molim vas! – dovede u kontekst ratnog zločina? Jesu li plivači za Časni Krst ludaci i ratni zločinci? Je li crkva većinskog naroda u ovoj zemlji njen najveći tabu? Nisu li sve to očiti primeri netolerancije, koje su im, inače, puna usta? Povređena su verska osećanja i nanete teške uvrede pravoslavnim hrišćanima, što vlast mirno posmatra, kao u najcrnjim danima titoizma. Pola veka Brozove diktature nije im bilo dovoljno nego sada jedva čekaju američki i ko zna sve čiji mig da se ponovo obruše na Srbe i pravoslavnu veru.
Oni koji plivaju za Časni krst znaju da im ni to neće poći za rukom.

[/restrict]