Академија из Кнез Михаилове 35 сада није Српска

„Или-или“ и после тога

Кад су при избору за нове чланове Академије у буљуцима кренули другосрбијански учењаци, који су САНУ презирали, јасно је да је циљ да од Српске академије не остане ништа

Човек који је у транзицији мењања свести Срба, уз страни притисак и домаћу сарадњу, изабран на чело институције која се и данас зове САНУ (Српска академија наука и уметности), опет се укључио у кампању одсрбљивања Косова и Метохије. Ако је др Владимир Костић некад изнео мишљење, ово је сад већ лобирање с оркестром у коме су главне звезде Стејт департмент, ЦИА, Пентагон, ЕУ и НАТО. А он настоји да то представи као храброст.

САМОУМИШЉЕНИ ПРОМЕТЕЈ Опште је место да грађанин Костић и треба да изнесе мишљење, какво год, и супротно српском интересу, али непримерено је да онда остаје на челу кључне научне институције овог народа. Ово је „слободна земља“ и он може, на пример, да формира Удружење за неспутано филозофирање, а за тај пројекат би њему велику финансијску подршку дале западне амбасаде и фондације. Његова изјава га пре квалификује за председника Косовске академије или како би се већ могло звати тело чија је улога да пропагира ставове за сецесионистичку Приштину.
Онако намрачен као у ђачким једночинкама, др Костић стално је у гарду човека коме неко држи цев револвера на затиљку, али он мора по цену свега да нам јави истину. Сазнао је и мора да нам јави! Волео би, као и сви самоумишљени Прометеји, да изгледа као жртва, а оставља утисак најневажнијег играча у оној коцкарској игри „ђе куглица“ на аутобуским станицама где је ризик од губитка сведен на нулу.
Уосталом, и у оваквој САНУ су се – кад је одржано оно недоношче од јавне расправе о Косову и Метохији а које је организовала власт с намером да добије подршку за „размену територија“ као решење – изјаснили против идеје да „Косово није наше и то треба што пре схватити“. Пошто академици држе до морала ко до лањског снега, то није значило да човек који мисли дијаметрално супротно о најважнијем српском питању њима не може бити председник. Мислите да ће се нека десетина академика огласити сада?

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    Под појмом академик увек смо подразумевали старијег господина, врхунског научника и ствараоца у некој области, активног у интересу одређеног друштва или, ако је дело толико значајно, целог Света. Академик је просто аристократа науке у једном друштву, онакав како га види философ Бердяев на пример; пожртвован у помагању своме племену, просветитељ који се личним способностима испео на светлост знања, а онда своје моћи искористио да помаже племену у истом “просвећивању”.
    Ако се овоме општем, принесе наше дугогодишње стање, онда јасно увиђамо да своју академију ми заправо немамо. Имамо скупину људи који су се понаособ у нечему истицали, али њихова активност не да није у корист друштва, него је ненамерно и намерно штетна. Коме оваква “академија” треба осим љутим непријатељима ? Док окупација траје, деловати не можемо. Ипак, да ли можемо серијом оваквих написа да довољно разголитимо ствари ?! Зашто смо оволико контузовани, инертни, неосетљиви на зла ?

    15
  2. За време мојих млађих година зграда у Кнез Михајловој 35 била је свето место. Ми, обични људи, знали смо да тамо седе најумније главе Српства, доспели тамо својим великим заслугама на пољу уметности и науке, а са обавезом да раде за добробит своје земље. Иначе, ту им не би ни било места.У тој згради су се одржавали квалитетни концерти, изложбе, а ја сам, из унутрашњости, ту улазила као у храм. Онда је САНУ, некако, постао као невидљив и нечујан. У преломним догађсјима у Србији, изостајао је њихов глас. Питала сам се, зашто се не оглашавају, зашто и не покушавају да утичу на догађања? Где су њихови гласови најумнијих људи у земљи? Биле су ту и неке афере са избором председника САНУ; пролазне, мислила сам.
    Захваљујући аутору текста, јасно ми је на каквом је клизавом путу, већ годинама, САНУ, до ових догађања која јој – ни избором председника, ни програмском оријентацијом, ни одсуством храбрости чланова, чак радом супротним ономе чему је требало да служе, равнодушношћу, личним прагматизмом, препуштањем стихији идиотског либерализма, ни пуштањем недостојних у чланство – не служи на част. АНУ, без С – али шта то њих брига?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *