PEČAT NEDELJE

Završetak „Turskog toka“

POZITIVNA GEOGRAFIJA

Uprkos „nevernim Tomama“ gasovod „Balkanski tok“ faktički je završen

Upravo obavljenim spajanjem bugarskog dela gasovoda „Turski tok“ s deonicom u Srbiji formiran je deo gasovoda koji nazivaju „Balkanski tok“, preneo je „Sputnjik“ pozivajući se na ruske medije. Iako se radi o značajnom i velikom poduhvatu, zvaničnog obeležavanja ovog događaja neće biti sada, već će ceremonija verovatno biti održana naknadno, zbog pandemije virusa korona, navedeno je u ruskim medijima.
Inače, gasovod „Turski tok“ je projekat ruskog „Gazproma“ i turskog „Botaša“ a trebalo bi da obezbedi stabilno snabdevanje gasom na prostoru Turske, južne i jugoistočne Evrope. Ugovor je potpisan 2016. posle propasti projekta „Južni tok“ 2014. godine, i krize rusko-turskih odnosa zbog obaranja ruskog borbenog aviona „Su-24“ novembra 2015. Ceo gasovod je dug 930 kilometara sa kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Samo krak „Balkanskog toka“ imaće kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa.
Gradnja je počela maja 2017. a prvi kubici gasa potekli su preko dna Crnog mora do obale Turske 8. januara 2020. godine i kopnom do granica sa susednim zemljama, pri čemu se gas već izvozi u Grčku, Bugarsku i Severnu Makedoniju.
Bugarska je u januaru 2019. donela odluku o nastavku kraka „Turskog toka“ do Srbije, ali se, bar po objašnjenju bugarske vlade, kasnilo zbog obaveznih procedura, uz obećanje da će projekat biti operativan do kraja ove godine.
Nekako baš u finišu radova na bugarskoj deonici gasovoda pomoćnik državnog sekretara u Birou za energetske resurse Stejt departmenta SAD Fransis Fanon posetio je srpskog suseda i tom prilikom rekao da „SAD ostaju pri stavu da treba da se odustane od gradnje produžetka gasovoda ’Turski tok’ preko Bugarske i nuklearne elektrane Belene“.
Tako je SAD, osim protiv gasovoda „Severni tok 2“, nastavila kampanju i protiv „Turskog toka“, odnosno protiv ruskog gasa u Evropi, ali su bugarski zvaničnici letos odgovorili na napade iz Vašingtona porukom da je „Balkanski tok“ bugarski projekat i da će se izgradnja nastaviti. Očigledno, pritisak nije bio jak kao kod „Južnog toka“.
Srbija je već izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometra od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša, kojim će se gas „Balkanskog toka“ dopremati iz „Turskog toka“.
Do sada je Srbija gas dobijala samo iz jednog pravca, preko Ukrajine, a iz „Gazproma“ su upozorili da će tranzit kroz tu zemlju potencijalno biti poremećen zbog smetnji koje mogu biti uzrokovane komercijalnim sporovima i „ako Ukrajina ne bude mogla pravilno da održava i garantuje bezbednost svojih gasovoda, zbog tekućeg vojnog sukoba i/ili nedostatka finansijskih sredstava“.
Iako trenutno nema problema sa snabdevanjem gasom, iz „Srbijagasa“ navode da se u cilju sigurnog i redovnog snabdevanja ovim energentom razrađuje i alternativni scenario iz pravca Baumgartena, najvećeg skladišta gasa u Evropi, do kojeg gas stiže i „Severnim tokom 1“.
Sva je prilika da Srbija, sa svojim geografskim položajem koji joj je dosad donosio samo jad i čemer, i dalje stoji kao važno čvorište, ovaj put gasno, ali od kojeg će prvi put, umesto štete, imati značajne finansijske efekte.

Nova vlada Crne Gore Iako ide teže nego što se možda očekivalo, Crna Gora se, posle poraza Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima održanim 30. avgusta, izgleda napokon nalazi na dobrom putu da dobije novu vladu, sastavljenu od predstavnika dojučerašnje opozicije. Mandatar za sastavljanje nove vlade Zdravko Krivokapić predstavio je javnosti svoj kabinet, koji bi trebalo da ima 12 članova, a poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović najavio je da će nova vlada biti izglasana na sednici crnogorske Skupštine 24. novembra. Najbolji komentar sastava nove crnogorske vlade dao je politički analitičar Zlatko Vujović, koji je nezadovoljno ukazao da „Srpska pravoslavna crkva kontroliše najveći broj resora“. A najveću pažnju javnosti, ipak, privukao je predlog da na čelo ministarstva odbrane dođe lider koalicije URA Dritan Abazović, no ovo rešenje tek treba da bude definitivno dogovoreno. Među nezadovoljnima, ili onima koji nisu potpuno zadovoljni, predloženim sastavom vlade je i Andrija Mandić, jedan od lidera koalicije „Za budućnost Crne Gore“, koja je inače i dala mandatara Krivokapića. „Sam sastav vlade i ono što se dešavalo u prethodna dva meseca ne deluje obećavajuće, ali u demontaži režima je važno da se počne od nečega i sa nekim“, rekao je Mandić. I zato, poručio je, „predložiću da se ni po koju cenu ne dozvoli ostanak DPS-a na vlasti“.

Kraj rata u Karabahu

Lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu, a predsednik RF Vladimir Putin izrazio je nadu da će postignuti dogovor stvoriti uslove za dugoročno rešavanje krize u Karabahu u interesu oba naroda.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u obraćanju naciji izjavu Rusije, Azerbejdžana i Jermenije o prekidu vatre u Karabahu nazvao istorijskom. Naglasio je posebnu ulogu Rusije u rešenju krize i istakao da će ona i dalje u regionu biti značajna.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan pokazao je malo manje entuzijazma od Alijeva: „Poštovani građani, braćo i sestre, za mene i za sve nas doneo sam veoma tešku odluku. Zajedno sa predsednicima Rusije i Azerbejdžana potpisao sam izjavu o prekidu rata u Karabahu od 1.00.“ Istakao je da je potpisivanje izjave „zasnovano i na uverenosti da je u sadašnjoj situaciji ovo najbolje rešenje“. „Ovo nije pobeda, ali nije ni poraz, sve dok sami ne priznamo da smo pobeđeni“, dodao je.
Izjavom je, između ostalog, dogovoreno da se u Nagorno Karabahu razmeste ruske mirovne snage. Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, u regionu će biti razmešteno 1.960 vojnika, 90 oklopnih transportera i 380 komada druge tehnike. Osnovu mirovnog kontingenta činiće jedinice 15. posebne motorizovane brigade Centralnog vojnog okruga Oružanih snaga Rusije.