Бетовен у Галерији 2.0

Концерт Сандра Белић и пријатељи

Како се у Београду обележавају два и по века од рођења великог Лудвига ван Бетовена

На другом концерту Бетовен у галерији којим се Радио Београд 2 придружује обележавању 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена, 28. октобра наступила је виолончелисткиња Сандра Белић са својим музичким пријатељима, а тако је концерт и назван – Сандра Белић и пријатељи. Директан пренос концерта емитован је на таласима Радио Београда 2 и на платформи РТС Планета.
Сандрини пријатељи су били пијанисткиња Љиљана Вукеља и флаутиста Љубиша Јовановић, са којим Сандра већ дуго година наступа у Србији. Соло песма Аделаиде, којом је отворен концерт, транскрибована је за виолончело и клавир чиме се изгубио значај текста Фридриха фон Матисона. Музичка поетика слична Шубертовом лиду, што је одлика Бетовеновог раног композиционог периода, била је својевремено врло популарна, док касније пада у заборав. Изразито романтична солистичка деоница истакла је распевани и мекани звук виолончела, док је пијанисткиња дискретно сарађивала онолико колико је било потребно да буде подршка. У истој комбинацији, такође транскрибована, изведена је Романса бр. 1 у Ге-дуру оп. 40 у оригиналу писана за соло виолину и оркестар, што је пијанисткињи створило проблем стварања звучне илузије оркестра. Добијено је ништа више од коректног донесеног музичког материјала, јер се и у виолончело парту осетио проблем због пребацивања музичког материјала у ниже лаге. Да је Бетовен желео, написао би за виолончело, али није.
Дуо бр. 1 у Це-дуру (у оригиналу написан за кларинет и фагот) у аранжману за флауту и виолончело, где се Сандри придружио Љубиша Јовановић, звучао је коректно, али изражајно бледо. Можда је акустика сале довела до ураниловке у звуку, где је флаута звучала слабашно, па би се могло размишљати о обогаћивању звучне слике акустичких преноса бар ехом или неком другом мајсторијом коју знају добри и посвећени тон мајстори. Извођење је било уредно и навежбано, али је недостајала искра која од добрих концерата прави музички догађај.
Прави музички догађај десио се на крају, у Сонати за виолончело и клавир бр. 3 у А-дуру оп. 69, која је компонована оригинално за овај састав у коме су оба инструмента равноправна, као што налаже права камерна музика. Сандра Белић је приказала своје суверено владање инструментом, који је звучао богато и моћно и у пиано и у форте деловима, са врхунском техником и концентрацијом у овој дугачкој и компликованој композицији. Клавирску деоницу, сасвим равноправну, а понекад и равноправнију јер је Бетовен био пијаниста, Љиљана Вукеља донела је мајсторски, у одличној сарадњи са виолончелом. Био је то прави музички ватромет коме су се уметнице предале свим срцем, за ефектан крај наступа.
Следећи Бетовен у галерији у новембру представља, опет, Љиљану Вукељу са две последње Бетовенове сонате за клавир. У децембру концерт одржава, опет, Љубиша Јовановић са пријатељима. Надамо се да ће код њега гостовати и Сандра и Љиљана, да се заокружи образац, чисто да се не поремети пријатељски структурални шаблон.