Betoven u Galeriji 2.0

Koncert Sandra Belić i prijatelji

Kako se u Beogradu obeležavaju dva i po veka od rođenja velikog Ludviga van Betovena

Na drugom koncertu Betoven u galeriji kojim se Radio Beograd 2 pridružuje obeležavanju 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena, 28. oktobra nastupila je violončelistkinja Sandra Belić sa svojim muzičkim prijateljima, a tako je koncert i nazvan – Sandra Belić i prijatelji. Direktan prenos koncerta emitovan je na talasima Radio Beograda 2 i na platformi RTS Planeta.
Sandrini prijatelji su bili pijanistkinja Ljiljana Vukelja i flautista Ljubiša Jovanović, sa kojim Sandra već dugo godina nastupa u Srbiji. Solo pesma Adelaide, kojom je otvoren koncert, transkribovana je za violončelo i klavir čime se izgubio značaj teksta Fridriha fon Matisona. Muzička poetika slična Šubertovom lidu, što je odlika Betovenovog ranog kompozicionog perioda, bila je svojevremeno vrlo popularna, dok kasnije pada u zaborav. Izrazito romantična solistička deonica istakla je raspevani i mekani zvuk violončela, dok je pijanistkinja diskretno sarađivala onoliko koliko je bilo potrebno da bude podrška. U istoj kombinaciji, takođe transkribovana, izvedena je Romansa br. 1 u Ge-duru op. 40 u originalu pisana za solo violinu i orkestar, što je pijanistkinji stvorilo problem stvaranja zvučne iluzije orkestra. Dobijeno je ništa više od korektnog donesenog muzičkog materijala, jer se i u violončelo partu osetio problem zbog prebacivanja muzičkog materijala u niže lage. Da je Betoven želeo, napisao bi za violončelo, ali nije.
Duo br. 1 u Ce-duru (u originalu napisan za klarinet i fagot) u aranžmanu za flautu i violončelo, gde se Sandri pridružio Ljubiša Jovanović, zvučao je korektno, ali izražajno bledo. Možda je akustika sale dovela do uranilovke u zvuku, gde je flauta zvučala slabašno, pa bi se moglo razmišljati o obogaćivanju zvučne slike akustičkih prenosa bar ehom ili nekom drugom majstorijom koju znaju dobri i posvećeni ton majstori. Izvođenje je bilo uredno i navežbano, ali je nedostajala iskra koja od dobrih koncerata pravi muzički događaj.
Pravi muzički događaj desio se na kraju, u Sonati za violončelo i klavir br. 3 u A-duru op. 69, koja je komponovana originalno za ovaj sastav u kome su oba instrumenta ravnopravna, kao što nalaže prava kamerna muzika. Sandra Belić je prikazala svoje suvereno vladanje instrumentom, koji je zvučao bogato i moćno i u piano i u forte delovima, sa vrhunskom tehnikom i koncentracijom u ovoj dugačkoj i komplikovanoj kompoziciji. Klavirsku deonicu, sasvim ravnopravnu, a ponekad i ravnopravniju jer je Betoven bio pijanista, Ljiljana Vukelja donela je majstorski, u odličnoj saradnji sa violončelom. Bio je to pravi muzički vatromet kome su se umetnice predale svim srcem, za efektan kraj nastupa.
Sledeći Betoven u galeriji u novembru predstavlja, opet, Ljiljanu Vukelju sa dve poslednje Betovenove sonate za klavir. U decembru koncert održava, opet, Ljubiša Jovanović sa prijateljima. Nadamo se da će kod njega gostovati i Sandra i Ljiljana, da se zaokruži obrazac, čisto da se ne poremeti prijateljski strukturalni šablon.