PEČAT NEDELJE

Odlazak Krajišnika

Prvi predsednik skupštine Republike Srpske, jedan od osnivača SDS, učesnik u mirovnim pregovorima o BiH u Dejtonu, te pored Radovana Karadžića, jedna od najuticajnijih političkih figura u RS, Momčilo Krajišnih preminuo je u Banjaluci posle kraće bolesti.
Rođen je 20 .januara 1945. u Sarajevu. U politiku se aktivno uključuje početkom devedesetih da bi 1991. bio izabran za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH. Na ovoj funkciji ostaje do prvih posleratnih izbora 1996. godine kada biva izabran za srpskog člana Predsedništva BiH na mandat od dve godine. Posle 1998. radi kao senator RS. Zbog nepristajanja na kompromis tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, Ričard Holbruk, specijalni američki izaslanik za Balkan nazvaće ga Mister No.
Aprila 2000. francuski specijalci SFOR-a Krajišnika su uhapsili u kući na Palama i odveli u Hag. Kao član Ratnog predsedništva, optužen je za istrebljenje, ubistva, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i zločine protiv čovečnosti, ali ne i za genocid. Godine 2006. osuđen je na 20 godina zatvora. Upoređujući Tribunal sa Levijatanom, na stranama „Pečata“ Stefan Karganović je zapisao da ova metafora nemani, kada je reč o Haškom tribunalu, prikladna i u predmetu Momčila Krajišnika.
„U predmetu Krajišnik centralno pitanje nije bilo to što je Tribunal optuženog lišio adekvatne terapije i ostavio ga da umre, nego što su optuženom oduzeta adekvatna pravna i materijalna sredstava da se od optužbi efektivno brani, te je zato rezultat farsičnog procesa – objavljivanje njegove krivice – bio praktično unapred predodređen.
Suđenje Momčilu Krajišniku moglo bi se najpre okarakterisati kao neka vrsta pravne opéra bouffe, žanra koji objedinjuje elemente komedije, satire, parodije i farse, dakle zapravo sve komponente koje su po saznanju svakog ko je suđenje Krajišniku izbliza pratio, kao autor Sladojević i pisac ovog prikaza, zapravo dominirale sudskim procesom.“
Krajišnik je bio u pritvoru Haškog tribunala od aprila 2000. godine, a prvostepeno je bio osuđen za zločine počinjene tokom rata nad nesrpskim stanovništvom u BiH na 27 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala mu je 17. marta 2009. izreklo kaznu od 20 godina. Kaznu je izdržavao u zatvoru u Engleskoj, odakle je kasnije prebačen u Vels.
Nakon odležane dve trećine kazne pušten je na slobodu 30. avgusta 2013. godine. Banjaluka ga je dočekala kao nacionalnog junaka, tvorca RS.

Izrael je počinio grešku

Kolumnista The Jerusalem Posta Majkl Frojnd ocenio je na stranama ovog prestižnog izraelskog lista da je odluka vlade Benjamina Netanijahua da prizna Kosovo – pogrešna.
„U zapanjujućem preokretu politike prošle nedelje, Izrael je popustio američkom pritisku i formalno je priznao srpsku pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu. Iako je veći deo medija pozdravio ovaj razvoj događaja s uzbuđenjem i čak s malo veselja, ne bismo smeli da dozvolimo da nas prevare misleći da je to mudra odluka. Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku, koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već takođe podriva sopstvene nacionalne interese jevrejske države i verovatno će biti bumerang protiv nas.“
Frojnd ističe da je potez koji je najavio američki predsednik Donald Tramp 4. septembra u Ovalnoj kancelariji označio nagli zaokret u izraelskoj poziciji.
„Više od 12 godina, otkako je Kosovo ilegalno i jednostrano proglasilo da se odvaja od Srbije 17. februara 2008. godine, Izrael je odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom. Izraelsko priznanje Kosova predstavlja uvredu za Srbiju i preti da baci senku na poboljšane odnose dve zemlje. Takođe postavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države.“
Ako, upozorava Frojnd, Kosovari mogu jednostrano da razdvoje Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji?
Svojevremeno u razgovoru za „Pečat“ Frond je istakao da je ponosan na činjenicu da je Izrael izabrao da ne prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, uprkos međunarodnom pritisku.
„Mi se identifikujemo sa vašim narodom i razumemo situaciju kada svet pokuca na vaša vrata sa željom da otrgne deo teritorije i to upravo onaj na kojem je duhovno rođena nacija. Još jedna nesrećna okolnost vezuje naša dva naroda a to je činjenica da ni vi ni mi nismo uspeli u naumu da objasnimo sebe svetu. Većina ljudi, kada posmatra situaciju na Kosovu ili konfliktnu situaciju između Izraela i Palestine, nije upoznata sa nijansama istorije. I kao rezultat toga dolaze neosnovani zaključci koji odaju neobrazovanu ili osobu nedovoljno potkrepljenu informacijama“, naveo je tada Frojnd.

Hram će nići na Cetinju

Sledeće godine trebalo bi da počne izgradnja sabornog hrama Svete Trojice na Cetinju u kojem će biti pohranjene tri relikvije- ruka Svetoga Jovana Krstitelja, deo Časnog krsta i ikona Majke Božje Filerimske, najavio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je podsetio da je hram Svete Trojice započet da se gradi prilikom krunisanja kralja Nikole 1910. godine i da se kamen temeljac čuva kod njega u kabinetu na Cetinju. Na tom kamenu temeljcu piše: Ovaj hram se podiže u vreme kralja Nikole, podiže ga car Nikolaj Drugi, avgusta 1910, godine. Na najavu izgradnje hrama reagovao je crnogorski ministar kulture Aleksandar Bogdanović ocenivši da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori duboko gazeći stazama politike i nacionalizma nastavlja sa provokacijama.
„Ovog puta provokacija je, pre svih, nimalo slučajno upućena Cetinjanima, najavom da će u istorijskom jezgru grada početi gradnja objekta SPC, u kojem će, uz ostalo, biti pohranjene i relikvije koje toj verskoj zajednici uopšte i ne pripadaju. Da li se u ovoj manipulaciji skriva poruka da će Srpska pravoslavna crkva ubuduće da se bavi urbanističkim pitanjima i da gazduje državnom imovinom, apsolutno me ne interesuje“, kazao je Bogdanović.