ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Одлазак Крајишника

Први председник скупштине Републике Српске, један од оснивача СДС, учесник у мировним преговорима о БиХ у Дејтону, те поред Радована Караџића, једна од најутицајнијих политичких фигура у РС, Момчило Крајишних преминуо је у Бањалуци после краће болести.
Рођен је 20 .јануара 1945. у Сарајеву. У политику се активно укључује почетком деведесетих да би 1991. био изабран за председника Скупштине српског народа БиХ. На овој функцији остаје до првих послератних избора 1996. године када бива изабран за српског члана Председништва БиХ на мандат од две године. После 1998. ради као сенатор РС. Због непристајања на компромис током мировних преговора у Дејтону, Ричард Холбрук, специјални амерички изасланик за Балкан назваће га Мистер Но.
Априла 2000. француски специјалци СФОР-а Kрајишника су ухапсили у кући на Палама и одвели у Хаг. Као члан Ратног председништва, оптужен је за истребљење, убиства, прогоне на политичкој, расној или верској основи, депортације и нечовечно поступање као и злочине против човечности, али не и за геноцид. Године 2006. осуђен је на 20 година затвора. Упоређујући Трибунал са Левијатаном, на странама „Печата“ Стефан Каргановић је записао да ова метафора немани, када је реч о Хашком трибуналу, прикладна и у предмету Момчила Крајишника.
„У предмету Крајишник централно питање није било то што је Трибунал оптуженог лишио адекватне терапије и оставио га да умре, него што су оптуженом одузета адекватна правна и материјална средстава да се од оптужби ефективно брани, те је зато резултат фарсичног процеса – објављивање његове кривице – био практично унапред предодређен.
Суђење Момчилу Крајишнику могло би се најпре окарактерисати као нека врста правне opéra bouffe, жанра који обједињује елементе комедије, сатире, пародије и фарсе, дакле заправо све компоненте које су по сазнању сваког ко је суђење Крајишнику изблиза пратио, као аутор Сладојевић и писац овог приказа, заправо доминирале судским процесом.“
Крајишник је био у притвору Хашког трибунала од априла 2000. године, а првостепено је био осуђен за злочине почињене током рата над несрпским становништвом у БиХ на 27 година затвора. Жалбено веће Хашког трибунала му је 17. марта 2009. изрекло казну од 20 година. Казну је издржавао у затвору у Енглеској, одакле је касније пребачен у Велс.
Након одлежане две трећине казне пуштен је на слободу 30. августа 2013. године. Бањалука га је дочекала као националног јунака, творца РС.

Израел је починио грешку

Колумниста The Jerusalem Postа Мајкл Фројнд оценио је на странама овог престижног израелског листа да је одлука владе Бењамина Нетанијахуа да призна Косово – погрешна.
„У запањујућем преокрету политике прошле недеље, Израел је попустио америчком притиску и формално је признао српску покрајину Косово као независну државу. Иако је већи део медија поздравио овај развој догађаја с узбуђењем и чак с мало весеља, не бисмо смели да дозволимо да нас преваре мислећи да је то мудра одлука. Сигурно није. Признавањем Косова, Израел је починио велику балканску грешку, која није само увреда историје, правде и здравог разума, већ такође подрива сопствене националне интересе јеврејске државе и вероватно ће бити бумеранг против нас.“
Фројнд истиче да је потез који је најавио амерички председник Доналд Трамп 4. септембра у Овалној канцеларији означио нагли заокрет у израелској позицији.
„Више од 12 година, откако је Косово илегално и једнострано прогласило да се одваја од Србије 17. фебруара 2008. године, Израел је одбијао да подржи независно Косово из принципа и са добрим разлогом. Израелско признање Косова представља увреду за Србију и прети да баци сенку на побољшане односе две земље. Такође поставља опасан преседан који се лако може окренути и користити против јеврејске државе.“
Ако, упозорава Фројнд, Косовари могу једнострано да раздвоје Србију да би створили своју земљу, зашто то не би могли учинити Палестинци у Јудеји или израелски Арапи у Галилеји?
Својевремено у разговору за „Печат“ Фронд је истакао да је поносан на чињеницу да је Израел изабрао да не призна једнострано проглашење независности Косова, упркос међународном притиску.
„Ми се идентификујемо са вашим народом и разумемо ситуацију када свет покуца на ваша врата са жељом да отргне део територије и то управо онај на којем је духовно рођена нација. Још једна несрећна околност везује наша два народа а то је чињеница да ни ви ни ми нисмо успели у науму да објаснимо себе свету. Већина људи, када посматра ситуацију на Косову или конфликтну ситуацију између Израела и Палестине, није упозната са нијансама историје. И као резултат тога долазе неосновани закључци који одају необразовану или особу недовољно поткрепљену информацијама“, навео је тада Фројнд.

Храм ће нићи на Цетињу

Следеће године требало би да почне изградња саборног храма Свете Тројице на Цетињу у којем ће бити похрањене три реликвије- рука Светога Јована Крститеља, део Часног крста и икона Мајке Божје Филеримске, најавио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је подсетио да је храм Свете Тројице започет да се гради приликом крунисања краља Николе 1910. године и да се камен темељац чува код њега у кабинету на Цетињу. На том камену темељцу пише: Овај храм се подиже у време краља Николе, подиже га цар Николај Други, августа 1910, године. На најаву изградње храма реаговао је црногорски министар културе Александар Богдановић оценивши да Српска православна црква у Црној Гори дубоко газећи стазама политике и национализма наставља са провокацијама.
„Овог пута провокација је, пре свих, нимало случајно упућена Цетињанима, најавом да ће у историјском језгру града почети градња објекта СПЦ, у којем ће, уз остало, бити похрањене и реликвије које тој верској заједници уопште и не припадају. Да ли се у овој манипулацији скрива порука да ће Српска православна црква убудуће да се бави урбанистичким питањима и да газдује државном имовином, апсолутно ме не интересује“, казао је Богдановић.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *