Денис Mацујев и пријатељи

Ових дана се на музичком каналу Мецо, али и на нашим каналима, емитује снимак свечарског концерта пијанисте Дениса Мацујева (45 година) с гостима, који је због ковида реализован без публике у јулу у московском парку Зарјадје и директно преношен за цео свет

Пијаниста Денис Мацујев се већ у марту укључио у борбу за класичну музику у јеку ковид карантина, концертом у празној сали Чајковски Kонзерваторијума у Москви. На програму је био Чајковски (Годишња доба) и џез, још један жанр музике који Мацујев успешно и са страшћу негује. У уводној речи у празној сали млади наратор је поручио да не желимо да се наш музички живот заустави, па су осмишљени концерти из фотеље, у којима учествују најеминентнији руски музичари, почевши од Мацујева који је отворио ову кауч сезону, преко Николаја Луганског, Јурија Башмета, Бориса Березовског и других. Карантин је и пре сто година наметнут новој совјетској држави, која тада није имала могућност садашњих медија да своју меку моћ емитује свету. Данас смо на клик једни од других, па тако и могућност класичне музике у циклусу одвојени заједно који се чини да ће трајати вечно. Уметници су се до сада ужасавали пасивне публике која из своје куће гледа снимке или преносе концерата, а не долази у концертне сале. Couch potato била је циљна група менаџера који су се трудили да их заинтересују да дођу лично на концерте. Сада смо сви срећни да уопште имамо и овакву кауч публику. O tempora, o mores.
Концертна сцена амфитеатра у парку Зарјадје пружа јединствен поглед на Кремљ, реку Москву, као и на сам парк (ах, те брезе). Као део новог плана урбаног развоја Москве с циљем да се повећа површина зелених простора у граду, овај парк на 35 хектара представља Русију у малом. У циљу упознавања разноликости природе Русије, ту су представљена сва климатска подручја – степе, шуме, мочваре и тундра. На годишњем конкурсу познатог портала за архитектуру ArchDaily Building of the Уear 2018 у категорији јавни простори највише признање припало је овом парку.
Вратимо се концерту Дениса Мацујева. Код већине уметника овако конципиран мешовит концерт личио би на синдикалну прославу – мало свирке, мало певања, музикална дечица и оператика одраслих. Код Мацујева све ово постаје сублимна уметничка творевина пропраћена громком тишином уместо заслужених овација, јер публике нема. Тужна прича наше стварности.
Мацујев се посветио клавиру после концерта Свјатослава Рихтера који је слушао у свом родном Иркутску. Узори су му Хоровиц и Ван Клајбурн, а на пусто острво понео би трећи Клавирски концерт Рахмањинова. Са својих скоро два метра висине и мишићима спортисте освојио је инструмент којим влада енергијом tour de force. Зато је концерт почео Свитом из Петрушке Стравинског, за шта је потребна техничка бриљантност, издржљивост и снага. Као увод чули смо соло на алпском рогу Аркадија Шилклопера, кога ћемо слушати и током концерта. Вокални солисти који су потом наступили у Москву су дошли из Абхазије, Башкирије и Татарстана, да би завладали европским сценама. Све троје певали су једног домаћег и једног страног композитора. Сопран Хибла Герзава у краљевски волуминозној плавој хаљини – Чајковског и Де Куртиса (од забавне италијанске лимунаде Мацујев је направио право ремек-дело), баритон Илдар Абрдразаков – Рахмањинова и Агустина Лару (мексичке лаке ноте), сопран Аида Гарифулина – Рахмањинова и Леонкавала. Иза вокалних солиста наступила су два дечака у виртуозној клавирској обради Моцартовог Турског марша за четири руке. Иван Бесонов (18, победник Евровизијског такмичења за младе музичаре 2018) и Јелисеј Мисин (вундеркинд од 6 година) приредили су спектакл. А онда је кренуо џез.
Варијације на Гершвинову Рапсодију у плавом бравурозно је свирао трио – Мацујев, Андреј Иванов (контрабас) и Александар Зингер на бубњевима. Зашто Мацујев свира тако убојити џез? Колико има џез пијаниста школованих на Конзерваторијуму Чајковски, а колико их је победило на пијанистичком такмичењу истог имена? Нефер, зар не? Срећа што наш јунак ипак остаје у домену класичне музике. Затим је сцену „украла“ маестрална девојчица са балалајком Анастасија Тјурина (8) у варијацијама на Рапсодију на тему Паганинија Рахмањинова. У дуету са Мацујевим, у народној песми Ваљенке, био је то најслађи моменат концерта. Џез се наставио до краја, са Мацујевом Баладом за трио, затим обрадом теме из Половецких игара из Бородинове опере Кнез Игор, где су ансамбл појачали девојчица Софија Тјурина (12) на саксофону, и Шилклопер на хорни. Трио је наставио варијацијама на тему Григовог Пер Гинта, необична џез певачица црног гласа Јарослава Симонова певала је Гершвинов I’ve got rhythm, да би jam session свих учесника у Каравану Дјука Елингтона фуриозно завршио овај необични и високо уметнички музички спектакл. Мацујев је, да се не заборави његово музичко порекло, у Караван убацио и део Баховог Прелудијума Це-дур из Добро темперованог клавира. Тек тако, могло му се.
Звучни снимак је био одличан, визуелни је мало покварила киша која се сручила баш усред концерта, али права елементарна непогода била је за клавиром. Уметник не може да живи без сцене. Много су овде недостајали аплаузи и овације који би сигурно пратили сваку нумеру, али слобода је спознаја нужности. Цитат чувеног товариша В. И. Л.