Pečat nedelje

Pobeda socijaldemokrate Zorana Milanovića trebalo bi da Hrvatsku izvuče iz ustašoidnih kandži HDZ-a mada, s obzirom na njegovo ponašanje dok je bio premijer, među njima i nema neke velike razlike

U neizvesnoj trci do poslednjeg trena drugog izbornog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj slavodobitnik je, za sada nezvanično, Zoran Milanović (SNP). Koliko je to njemu i njegovim pristalicama značilo portal Indeks.hr, kao zanimljivost iz štaba pobednika, navodi da se u slavljeničkoj noći popilo 500 litara piva, osam litara crnog vina, 15 litara belog vina, kao i po jedna flaša džina i „Džek Danijelsa“, ali uz pakosnu primedbu da se, posle odlaska Milanovića, pivo počelo naplaćivati, zbog čega se gužva na šanku značajno smanjila. Da li je ovo malo zapažanje običan kuriozitet iz slavljeničke noći, ili nešto što treba da kaže i o budućem predsedniku, budući da je još kao premijer ostao upamćen po nizu nenadanih i nekad neobjašnjivih političkih neobičnosti, ostaje da se vidi.

(NE)DOSTIŽNI DRUGI MANDAT Milanovićeva suparnica Kolinda Grabar Kitarović (HDZ), na ivici suza posle poraza, rekla je da pobedniku želi „svaki uspeh“ i pozvala građane Hrvatske da ostanu ujedinjeni: „Čestitam mu. Ja ni reč neću reći protiv sledbenika. Tu sam, pružam mu ruku da pokažem da prenos vlasti može biti civilizovan, da ga uputim u što sam radila, da se nađemo i pre službenog prenosa vlasti. Hrvatskoj treba stabilnost.“
Kolinda Grabar Kitarović postala je druga predsednica Hrvatske zaredom koja nije uspela da osvoji drugi mandat – pre nje isto nije uspeo ni Ivo Josipović. Prethodno su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić vezali po dva mandata. Mandat predsednika Hrvatske traje pet godina, a Milanović će imati pravo na kandidaturu za još jedan mandat.

POVRATAK U VRH Iza njega su dva izgubljena ciklusa parlamentarnih izbora, ali se on, i pored pauze, vraća na sam vrh hrvatske političke scene. S obzirom na to da je Milanović bio opozicioni kandidat, to znači da će Hrvatska u bar nekoliko narednih meseci imati period kohabitacije suprotstavljenih stranaka na vlasti. Hrvatsku vladu predvodi premijer iz redova HDZ-a Andrej Plenković, dok se u predsedničku kancelariju useljava kandidat opozicionog SDP-a Zoran Milanović.

POGREŠNE PROGNOZE Iako su tokom kampanje sve prognoze bile na strani Grabar Kitarovićke, naročito u drugom krugu, kada je trebalo da preuzme glasove pevača i ekonomiste, a pre svega žestokog hrvatskog nacionaliste Miroslava Škora, koga je podržavao najekstremniji deo HDZ-a (ostaće upamćen po izjavi da će „prekopati Jasenovac“), izgleda da je ona, po mnogima, bila kolateralna šteta u „ratu“ dela članova HDZ-a s predsednikom stranke i aktuelnim premijerom Andrejem Plenkovićem. Iz toga se izvlači zaključak da od završetka ovih izbora počinje otvoreni „rat“ za predsednika HDZ-a, što će, verovatno, imati implikacije i na skorim parlamentarnim izborima.

NEZAOBILAZNA SRBIJA Za nas, kao i Srbe u Hrvatskoj, mnogo je zanimljiviji podatak da nijedno sučeljavanje dva glavna kandidata, kao i govori tokom kampanje, nisu prošli bez pominjanja Srbije, „Domovinskog rata“ (kako oni nazivaju građanski i verski sukob na razvalinama bivše Jugoslavije) i aktuelne srpske vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Čak je u nekim analizama bilo pretpostavki da će Srbi u Hrvatskoj, ako već glasaju, pre glasati za HDZ koji je već na vlasti, pa će im tako rešiti neki problem, poput asfaltiranja puta, sve uz napomenu da HDZ iskrenije neguje ustaške tradicije nego socijaldemokrata Milanović partizanske i antifašističke (nije li svojevremeno isticao da mu je neki deda bio ustaša?). Mnoge pak privlače Milanovićeve izjave o normalnosti, toleranciji i da je rat završen i da treba graditi mir.
Ova raspolućenost kod Srba između dva kandidata donekle leži u činjenici da je predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac svoju podršku na ovim izborima dao Zoranu Milanoviću, iako je na prethodnim bio uz HDZ i Grabar Kitarovićku.
I prilikom poslednjeg duela Srbija je bila na tapetu oba kandidata, od sporenja oko migranata i trgovinskog rata, pa sve do protesta u Crnoj Gori zbog Zakona o verskim slobodama, za koje je Milanović direktno optužio zvanični Beograd i beogradsku čaršiju.
Iz takve retorike može se naslutiti ponašanje Hrvatske, koja će u narednih šest meseci predsedavati Evropskom unijom. I Zoran Milanović i Andrej Plenković značajan deo karijere proveli su u Ministarstvu spoljnih poslova, gde su im se angažmani nekoliko godina preklopili, s tim što je Plenković jedno vreme proveo u Evropskom parlamentu, u kojem je gorljivo govorio i glasao protiv Srbije. Doduše, EU je na dugačkom štapu pa ni ponašanje hrvatskih čelnika neće mnogo ni pomoći ni odmoći Srbiji na tom putu.