Пулс метрополе

Пројекат фототипског објављивања Београдског паримејника

КОДЕКС ЗА СВА ВРЕМЕНА

У Крипти Храма Светог Саве представљено је фототипско издање Београдског паримејника, рукописа из времена успостављања аутокефалности Српске православне цркве, а који су приредили и објавили Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа „Платонеум“

фото: беоинфо

 

О Београдском паримејнику, који је најстарија књига у власништву Народне библиотеке Србије и спада међу најстарије сачуване српске рукописе, говорили су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, епископ бачки господин Иринеј Буловић, управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић и уредник издања Владан Тријић.
„Сви послови који су усмерени ка обнови или на јачању нашег културног идентитета јесу темељи разумне и одговорне културне политике. Управо језик и писмо, духовна и свака друга традиција чине оно основно језгро српског народа и његов су штит и начин да опстане на врло изазовној и опасној историјској сцени“, рекао је том приликом министар Вукосављевић.
Према министровим речима Београдски паримејник припада групи три монументална, раскошно опремљена, кодекса од највећег значаја за рану српску писменост од којих се за два – Мирослављево и Вуканово јеванђеље – зна да су их поручили припадници владарске породице.

„Београдски паримејник је део тријаде најмонументалнијих сачуваних кодекса ране српске писмености и баштини најстарији старословенски језички слој“, нагласио је министар и додао да је један од приоритета у предлогу Стратегије Министарства културе и информисања враћање културних споменика који су стицајем разних историјских околности ван Србије и српског културног простора.
Паримејник као тип књиге садржи паримије – делове текста из разних књига Старог завета који сведоче о догађајима или садрже поуке или пророштва која се доводе у везу с Христом. Читање паримија је саставни део богослужења за веће, посебно за Христове и Богородичине празнике.
„На велике празнике, у току вечерњег богослужења, читају се одређени старозаветни одломци који описују догађаје, повести и личности и њихова дела. Сваки од њих тумачи се не само у свом конкретном историјском контексту већ и у пророчком смислу. Сваки догађај, свака слика, схвата се као праобразац, као праслика новозаветних личности и догађаја, пре свега личности Господа Исуса Христа и догађаја његовог овоземаљског живота“, објаснио је епископ бачки господин Иринеј.
Паримејник има 108, у већој или мањој мери, оштећених листова различитих димензија што представља тек око 40 одсто првобитног кодекса а скоро две трећине листова недостаје. Некада се налазио у Народној библиотеци Србије која је страдала у априлском бомбардовању 1941. године, а „преживеo“ је сасвим случајно.
„Београдски паримејник је игром случаја и иронијом судбине остао читав. Године 1914. украден је из Народне библиотеке и бомбардовање из 1941. провео на сигурном“, навео је Ласло Блашковић.
Паримејник потиче из прве четвртине XIII века, из времена Светог Саве, односно из доба проглашења аутокефалности Српске цркве. Написан је у тада северним српским земљама, у области Рашке. Не зна се ко је наручилац Београдског паримејника јер запис о његовом настанку није сачуван.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *