Пулс метрополе

Велико улагање у књижни фонд Градске библиотеке

БЕОГРАЂАНИ ВОЛЕ СВОЈУ БИБЛИОТЕКУ

Данас Библиотека града Београда има око 150.000 чланова, преко милион корисника годишње и књижни фонд од око 1,8 милиона књига

Поводом почетка школске године, као и уочи почетка академске године, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић обишао је Библиотеку града Београда с директорком Јасмином Нинков и указао на све што ова установа може да понуди и пружи пре свега ђацима и студентима.
Истакао је да, осим богатим фондом књига, Библиотека може да се похвали и врло посећеним бесплатним радионицама, као и бројним читаоницама у којима мир проналазе пре свега студенти.
„Београђани воле књигу и библиотеку, о чему сведочи све већи број чланова последњих година. Данас библиотека има око 150.000 чланова, преко милион корисника годишње и књижни фонд од око 1,8 милиона књига. Важно је скренути пажњу и новим генерацијама да негују љубав према књигама. И сама Градска библиотека даје допринос ка томе, с обзиром на то да је за сву предшколску децу, као и за прваке учлањење бесплатно. С друге стране, након разговора са студентима у Ректорату и на њихову иницијативу, годишња цена чланарине спуштена је са 1.500 на 800 динара. Верујем да ћемо тиме привући још више људи у наше градске библиотеке“, истакао је градоначелник Радојичић.
Радојичић је напоменуо да установа и објекат Библиотеке града представљају пример доброг споја традиционалног и модерног, указавши на висок степен дигитализације најстаријих књига којима ова установа располаже, као и на чињеницу да се у подземном делу објекта налази Римска дворана, са остацима римске капије из 2. века нове ере која представља праву туристичку атракцију за посетиоце.
Овом приликом је речено да ће Београд и даље радити на томе да се повећа број књига, па је ове године издвојено 35 милиона динара за куповину 50.000 наслова. Осим у фонд и садржаје, улаже се и у услове. Зграда Библиотеке града у Змај Јовиној улици један је од четири објеката који ће се сређивати у оквиру пројекта „Термална рехабилитација јавних зграда“, чија се реализација очекује у првој половини следеће године.

Представљена прва два тома Енциклопедије Републике Српске

ДРАГОЦЕНИ ЗАПИС О ЖИВОТУ РС

 

Енциклопедија је замишљена и реализована као лексиколошко дело општег типа, ослобођено предрасуда и идеологије

У Свечаној сали општине Врачар протекле седмице представљена су прва два тома Енциклопедије Републике Српске.
Председник општине Врачар др Милан Недељковић рекао је да је ова општина „откупила 27 комплета и поделила га библиотекама не само на својој територији већ и територији Града и Републике. Енциклопедија Републике Српске представља свеобухватан запис свега онога што се десило у прошлости и то је велики дар ове генерације будућим генерацијама. Она истовремено представља приказ прошлости, али и актуелности која ће и у будућности бити мост између нашег народа са обе стране Дрине.“
Говорећи о напорима потребним за стварање овог капиталног дела, председник Академије наука и умjетности РС академик Рајко Кузмановић истакао је да енциклопедије „настају као напор да се у једном народу окупе људи који знају и желе да све богатство свог народа претворе у велики приручник сазнања. На подручју Републике Српске живот је бујао вековима и она није непозната земља, ’тера инкогнита’ већ међународни субјект. Ми енциклопедију радимо као специфичан израз достигнућа културе, науке, образовања Републике Српске“, казао је Кузмановић, и додао да је при крају и трећи од укупно шест томова Енциклопедије РС.
Енциклопедија је замишљена и реализована као лексиколошко дело општег типа. У њој су посебно обрађене одреднице и личности свих националних припадности које су оставиле трага у историјском, духовном и другом наслеђу.
Викарни епископ ремезијански Стефан Шарић и директор Архива Србије Мирослав Перишић истакли су значај овог издања вредног за историју народа на тим просторима.

Београд ће у наредна четири месеца бити уметнички центар света

Добродошлица за „Чистача“

 

У претходне две године Музеј савремене уметности, после реконструкције, посетило је око 250.000 људи, а током ретроспективне изложбе Марине Абрамовић (трајаће до 20. 1. 2020) очекује се око 150.000 посетилаца

Непосредно уочи отварања ретроспективне изложбе славне Марине Абрамовић (отворена 21. септембра) у Музеју савремене уметности (МСУ), градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић посетио је ову значајну институцију не само културе.
„Марина Абрамовић је светска уметничка звезда, а Београд ће бити уметнички центар наредних месеци. То је велика част, али и одговорност. Директор МСУ-а са својим тимом све ради да изложба буде добро припремљена“, истакао је градоначелник и подсетио да су угледни медији изложбу Марине Абрамовић најавили као један од највећих уметничких догађаја у свету, док се поставка – поред Париза, Сао Паула, Лагоса и Лондона – нашла на листи „28 изложби због којих вреди путовати“ новина „Њујорк тајмс“.
Градоначелник је истакао да је у претходне две године Музеј савремене уметности, после реконструкције, посетило око 250.000 људи. 
„МСУ, Народни музеј и Музеј Николе Тесле најпосећенији су музеји у српској престоници. Значајно је да су грађани Београда и Србије све више присутни у нашим музејима. Такође је важно истаћи да туристи више не долазе у Београд само због доброг провода, него и због културне понуде која је све боља. Ретки су туристи који не посете неки од ова три музеја“, указао је Радојичић.

Директор Музеја савремене уметности Слободан Накарада захвалио је градоначелнику Радојичићу и подсетио да ће 28. септембра бити одржано предавање Марине Абрамовић испред МСУ-а, када се очекује 6.500 поштовалаца њеног рада, док се током изложбе очекује посета око 150.000 људи не само из Србије већ и из региона и Европе.
„Изложба је била врло захтевна, јер зграда МСУ-а због великог броја стаклених површина није била предвиђена за поставку толиког броја видео-радова. Али успели смо и то да решимо и Београд ће у наредна четири месеца бити културни центар света, док се МСУ као референтна установа поново враћа тамо где је и била“, закључио је Накарада.
На ретроспективној изложби „Чистач“ – која је пре Србије обишла Шведску, Данску, Норвешку, Немачку, Италију и Пољску – наћи ће се више од 120 радова: слика, цртежа, објеката, фотографија. Изложба је отворена 21. септембра 2019 и траје до 20. јануара 2020. године, навели су организатори.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање