Puls metropole

Veliko ulaganje u knjižni fond Gradske biblioteke

BEOGRAĐANI VOLE SVOJU BIBLIOTEKU

Danas Biblioteka grada Beograda ima oko 150.000 članova, preko milion korisnika godišnje i knjižni fond od oko 1,8 miliona knjiga

Povodom početka školske godine, kao i uoči početka akademske godine, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je Biblioteku grada Beograda s direktorkom Jasminom Ninkov i ukazao na sve što ova ustanova može da ponudi i pruži pre svega đacima i studentima.
Istakao je da, osim bogatim fondom knjiga, Biblioteka može da se pohvali i vrlo posećenim besplatnim radionicama, kao i brojnim čitaonicama u kojima mir pronalaze pre svega studenti.
„Beograđani vole knjigu i biblioteku, o čemu svedoči sve veći broj članova poslednjih godina. Danas biblioteka ima oko 150.000 članova, preko milion korisnika godišnje i knjižni fond od oko 1,8 miliona knjiga. Važno je skrenuti pažnju i novim generacijama da neguju ljubav prema knjigama. I sama Gradska biblioteka daje doprinos ka tome, s obzirom na to da je za svu predškolsku decu, kao i za prvake učlanjenje besplatno. S druge strane, nakon razgovora sa studentima u Rektoratu i na njihovu inicijativu, godišnja cena članarine spuštena je sa 1.500 na 800 dinara. Verujem da ćemo time privući još više ljudi u naše gradske biblioteke“, istakao je gradonačelnik Radojičić.
Radojičić je napomenuo da ustanova i objekat Biblioteke grada predstavljaju primer dobrog spoja tradicionalnog i modernog, ukazavši na visok stepen digitalizacije najstarijih knjiga kojima ova ustanova raspolaže, kao i na činjenicu da se u podzemnom delu objekta nalazi Rimska dvorana, sa ostacima rimske kapije iz 2. veka nove ere koja predstavlja pravu turističku atrakciju za posetioce.
Ovom prilikom je rečeno da će Beograd i dalje raditi na tome da se poveća broj knjiga, pa je ove godine izdvojeno 35 miliona dinara za kupovinu 50.000 naslova. Osim u fond i sadržaje, ulaže se i u uslove. Zgrada Biblioteke grada u Zmaj Jovinoj ulici jedan je od četiri objekata koji će se sređivati u okviru projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada“, čija se realizacija očekuje u prvoj polovini sledeće godine.

Predstavljena prva dva toma Enciklopedije Republike Srpske

DRAGOCENI ZAPIS O ŽIVOTU RS

 

Enciklopedija je zamišljena i realizovana kao leksikološko delo opšteg tipa, oslobođeno predrasuda i ideologije

U Svečanoj sali opštine Vračar protekle sedmice predstavljena su prva dva toma Enciklopedije Republike Srpske.
Predsednik opštine Vračar dr Milan Nedeljković rekao je da je ova opština „otkupila 27 kompleta i podelila ga bibliotekama ne samo na svojoj teritoriji već i teritoriji Grada i Republike. Enciklopedija Republike Srpske predstavlja sveobuhvatan zapis svega onoga što se desilo u prošlosti i to je veliki dar ove generacije budućim generacijama. Ona istovremeno predstavlja prikaz prošlosti, ali i aktuelnosti koja će i u budućnosti biti most između našeg naroda sa obe strane Drine.“
Govoreći o naporima potrebnim za stvaranje ovog kapitalnog dela, predsednik Akademije nauka i umjetnosti RS akademik Rajko Kuzmanović istakao je da enciklopedije „nastaju kao napor da se u jednom narodu okupe ljudi koji znaju i žele da sve bogatstvo svog naroda pretvore u veliki priručnik saznanja. Na području Republike Srpske život je bujao vekovima i ona nije nepoznata zemlja, ’tera inkognita’ već međunarodni subjekt. Mi enciklopediju radimo kao specifičan izraz dostignuća kulture, nauke, obrazovanja Republike Srpske“, kazao je Kuzmanović, i dodao da je pri kraju i treći od ukupno šest tomova Enciklopedije RS.
Enciklopedija je zamišljena i realizovana kao leksikološko delo opšteg tipa. U njoj su posebno obrađene odrednice i ličnosti svih nacionalnih pripadnosti koje su ostavile traga u istorijskom, duhovnom i drugom nasleđu.
Vikarni episkop remezijanski Stefan Šarić i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić istakli su značaj ovog izdanja vrednog za istoriju naroda na tim prostorima.

Beograd će u naredna četiri meseca biti umetnički centar sveta

Dobrodošlica za „Čistača“

 

U prethodne dve godine Muzej savremene umetnosti, posle rekonstrukcije, posetilo je oko 250.000 ljudi, a tokom retrospektivne izložbe Marine Abramović (trajaće do 20. 1. 2020) očekuje se oko 150.000 posetilaca

Neposredno uoči otvaranja retrospektivne izložbe slavne Marine Abramović (otvorena 21. septembra) u Muzeju savremene umetnosti (MSU), gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić posetio je ovu značajnu instituciju ne samo kulture.
„Marina Abramović je svetska umetnička zvezda, a Beograd će biti umetnički centar narednih meseci. To je velika čast, ali i odgovornost. Direktor MSU-a sa svojim timom sve radi da izložba bude dobro pripremljena“, istakao je gradonačelnik i podsetio da su ugledni mediji izložbu Marine Abramović najavili kao jedan od najvećih umetničkih događaja u svetu, dok se postavka – pored Pariza, Sao Paula, Lagosa i Londona – našla na listi „28 izložbi zbog kojih vredi putovati“ novina „Njujork tajms“.
Gradonačelnik je istakao da je u prethodne dve godine Muzej savremene umetnosti, posle rekonstrukcije, posetilo oko 250.000 ljudi. 
„MSU, Narodni muzej i Muzej Nikole Tesle najposećeniji su muzeji u srpskoj prestonici. Značajno je da su građani Beograda i Srbije sve više prisutni u našim muzejima. Takođe je važno istaći da turisti više ne dolaze u Beograd samo zbog dobrog provoda, nego i zbog kulturne ponude koja je sve bolja. Retki su turisti koji ne posete neki od ova tri muzeja“, ukazao je Radojičić.

Direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada zahvalio je gradonačelniku Radojičiću i podsetio da će 28. septembra biti održano predavanje Marine Abramović ispred MSU-a, kada se očekuje 6.500 poštovalaca njenog rada, dok se tokom izložbe očekuje poseta oko 150.000 ljudi ne samo iz Srbije već i iz regiona i Evrope.
„Izložba je bila vrlo zahtevna, jer zgrada MSU-a zbog velikog broja staklenih površina nije bila predviđena za postavku tolikog broja video-radova. Ali uspeli smo i to da rešimo i Beograd će u naredna četiri meseca biti kulturni centar sveta, dok se MSU kao referentna ustanova ponovo vraća tamo gde je i bila“, zaključio je Nakarada.
Na retrospektivnoj izložbi „Čistač“ – koja je pre Srbije obišla Švedsku, Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku – naći će se više od 120 radova: slika, crteža, objekata, fotografija. Izložba je otvorena 21. septembra 2019 i traje do 20. januara 2020. godine, naveli su organizatori.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje