СОА НАДИГРАЛА СОВУ

Како хрватска влада митом, преко фрањеваца и лобиста, „дисциплинује“ словеначке новинаре

Односи између службене Љубљане и Загреба су у захлађењу још од пресуде Арбитражног суда у Хагу којом је 29. јуна 2017, после четврт века спорења, одређена граница на копну и мору између Хрватске и Словеније. Хрватска, међутим, ту пресуду не признаје и одбија да је примени у пракси, а као повод за тај потез је послужио скандал настао када су у јавност 2015. доспели снимци недозвољеног телефонског домунђавања судије Јернеја Секолца и Симоне Дреник, словеначких представника у „деоби“ Пиранског залива током арбитражног процеса у хашком суду.

АФЕРА „АРБИТРАЖА“ Загреб је ту чињеницу, да је Словенија уловљена у недозвољеним радњама, искористио да поступак у Хагу прогласи пристрасним баш када се наслутило да је Словенији у изгледу да добије већи део Пиранског залива (што се на крају и десило). Хрватска је зато пре четири године отказала арбитражни споразум, и од тада трају надгорњавања између највиших представника две државе. Зато је Љубљана лане пресавила табак и тужила суседе.
И док се чека на одлуку суда ЕУ, за који хрватска страна тврди да није надлежан и тражи одбацивање словеначке тужбе, један интервју поново васкрсава аферу „Арбитража“, винувши је у жижу јавности, иако заобилазним путем, преко Сарајева.
Словеначка ПОП ТВ је, наиме, пренела да је телевизија Н1 недавно емитовала интервју с босанским новинаром Авдом Авдићем, који је, анализирајући замешатељство хрватских тајних служби са лажним шверцом оружја вехабијама у Босни, раскринкао хрватског оперативца који стоји и иза прислушкивања телефонских разговора словеначког судије Секолца и агенткиње Дреник. Њих двоје су одмах поднели оставке а полиција кривичну пријаву против „непознатог починиоца“, али пријава је била без резултата јер је остало непознато – ко их је прислушкивао. Досад се веровало да су Хрватима „помагале“ америчка ЦИА или немачки БНД како би дисциплиновале Словенију „због кокетирања с Русијом“, али најновија открића у први план истичу Давора Франића, секретара и шефа кабинета директора хрватске Сигурносно обавештајне агенције (СОА) Даниела Маркића.

[restrict]
ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ Колико сутрадан је о новим аспектима афере „Прислушкивање“ на затвореној седници расправљала словеначка влада, после чега се премијер Марјан Шарец обратио домаћој јавности у драматичном тону, а поводом информације коју је његовом кабинету представила домаћа обавештајна служба (СОВА). Истакао је и бригу због илегалног деловања Хрватске: „Забрињавајуће је да би то могао да постане начин деловања унутар ЕУ, и да је то однос међу државама који је, као, пријатељски.“ Шарец је упозорио и да га оно што је чуо на састанку од директора СОВА „не испуњава оптимизмом о питању суседских односа“. Тако је већ затроване односе између Љубљане и Загреба довело до усијања откриће новинара Авдића који је недавно обајвио и аферу „Шпијуни“ о хрватском „обавештајном десанту“ на БиХ и врбовању босанских држављана, ауто-превозника с привременим боравком у Словенији, за фингирање дотурања оружја вехабијама у Босни, како би Загреб потом „доказао“ њихове терористичке активности, опасне по безбедност Европе… И све то уз благослов председнице Колинде Грабар Китаровић.
Авдић је, означивши Давора Франића за мозак мешетарења СОА у Босни, успут напоменуо да је исти лик, познат и као „Давор механичар“, био вођа операције прислушкивања и словеначког судије Секолца, после чега је загребачки „Вечерњи лист“ писао да поседује аудио-снимке који терете Љубљану и доказују да је поступак на Сталном арбитражном суду у Хагу – контаминиран.
По словеначке обавештајце је пак поразно да нису успели сами да дођу до сазнања до којих је дошао један новинар; још горе је да су о Авдићевим сазнањима били обавештени гледањем ПОП ТВ, словеначке приватне ТВ станице. Па су о ономе, што је словеначка јавност већ видела на малим екранима, следећег јутра „известили“ владу, успут искористивши Авдићеве тврдње да оперу БНД и ЦИА од одговорности за прислушкивање Дреникове и Секолца 2015, уз напомену да није био прислушкиван телефон Дреникове на тлу Словеније већ само Секолчев у – Бечу. Што ипак враћа причу на издашну помоћ немачке и америчке тајне службе у подухвату који је помогао Хрватској да минира арбитражу и словеначке територијалне апетите, те замрзне конфликт у Пиранском заливу и у времену, и у простору. Словенија се сад љуто каје што је „дозволила Хрватској да уђе у НАТО и ЕУ“ пре завршетка арбитражног процеса, због чега је изгубила „полугу за притисак“ на Загреб. Подсетимо, Словенија је скоро годину дана блокирала хрватске приступне преговоре, све док 2009. тадашњи словеначки премијер Борут Пахор и хрватска премијерка Јадранка Косор нису у Стокхолму (под покровитељством ЕУ) потписали арбитражни споразум. Хрватска је 2013. ушла у ЕУ, да би већ следеће године отказала арбитражни споразум. Словеначка страна зато хрватске политичаре назива „византијским“ и „вероломним“, а хрватска узвраћа оптужбама да је словеначка политика неморална, подла и уцењивачка.
Суочен с новим нападима из Љубљане, службени Загреб је протеклог викенда покушао да ограничи штету саопштењем у коме је одбацио све оптужбе, али потом су испливали нови докази на штету Хрватске. Пре свега, изјава бившег хрватског премијера Зорана Милановића да СОА и тадашњи директор Драган Лозанчић заслужују одликовање за свој рад и успех у арбитражи са Словенијом… Индикативно је да је Лозанчић изабрао баш мало познатог Франића за шефа свог кабинета, те да СОА у својим годишњим извештајима за 2015, 2016. и 2017. уопште не помиње икакве активности у Словенији, а још мање ишта што се тиче арбитраже.

ХРВАТСКА ПОНУДА Својеврсни хладан рат који је, различитог интензитета, већ деценијама константа у односима између Словеније и Хрватске због нерешеног спора око међе на копну и мору, достигао је врхунац почетком прошле седмице, када је ПОП ТВ објавила да је хрватска влада преко посредника покушала да спречи објављивање информације да је оперативац СОА Давор Франић прислушкивао комуникацију између словеначког представника у Арбитражном суду за међудржавне спорове Секолца и заступнице пред судом из словеначког Министарства спољних послова Симоне Дреник јула 2015. године. ПОП ТВ је прошлог понедељка у ударном термину емитовала снимак телефонског разговора у коме се емисар хрватске владе Иван Тољ, дугогодишњи председник управе загребачког „Вечерњег листа“, обратио директору „једне међународне медијске корпорације“ с „понудом наше хрватске владе“ уколико саговорник „има утицај на ПОП ТВ“. Добивши потврдан одговор, Тољ је саговорнику објаснио да у „Словенији покушавају да отворе случај који се тиче наше обавештајне службе“ и нагласио: „Замолили су ме да вас позовем да нам помогнете да решимо тај проблем – ради се о старом проблему из 2015. између Словеније и Хрватске, позната вам је погранична прича о Пирану на Јадранској обали?“
Добивши поново потврдан одговор од саговорника (чији идентитет ПОП ТВ штити), Тољ му је објаснио да је „неки босански новинар објавио причу на босанском порталу ’Журнал’, а сада словеначки новинари то покушавају да повежу са прислушкивањем из 2015; хрватска влада вас моли да решите ту ствар, што би (вам) било корисно.“ Тиме је Тољ саговорнику нагласио и лукративну страну повереног му „посла“. Тољев саговорник, међутим, није прогутао мамац већ је обавестио словеначку страну о понуђеном задатку и приде испоручио и снимак који тешко инкриминише како Тоља, тако и хрватску владу.

ПАРАОБАВЕШТАЈНО ПОДЗЕМЉЕ Објашњавајући сву тежину „хрватских политичких и обавештајних притисака“ на словеначке медије, новинар Јуре Тепина обелоданио је и да је „ни 24 сата пре него што је ПОП ТВ објавила име и фотографију хрватског оперативца Франића, једна особа позвала телефоном редакцију тражећи од уредника да одустане од објаве; лобиста који нас је контактирао није чак ни био свестан последица и није знао ко је наредио да се врши притисак на независну словеначку медијску кућу“. Тепина је нагласио да су свега двојица новинара ПОП ТВ знала за намеру да се та прича објави, и зато закључује да је „Хрватска то могла да сазна само специјалним обавештајним методама“. Другим речима, не сумња да Загреб прислушкује словеначке новинаре, уз напомену да то није једини покушај Хрватске да спречи објављивање имена хрватског агента и заверу СОА.
Истражујући ко је Иван Тољ (51), словеначки медији откривају да имају посла са „човеком из сенке“ који не пуни насловнице, али је зато актер бројних друштвених догађаја на којима је протеклих година овековечен у друштву највиших званичника Хрватске, најчешће из редова ХДЗ. У документацији су пронађене приватне фотографије Ивана Тоља не само с контроверзним Дамиром Крстичевићем, хрватским министром одбране него и с директором СОА Даниелом Маркићем, у кафани, из 2018. године, што је за словеначке новинаре крунски доказ чије интересе брани и за кога ради Иван Тољ. Речју, он је „Хрват, близак Пленковићу и председници Колинди Грабар Китаровић, уједно привремени члан Управног одбора и представник власника неколико важних хрватских медија, а надасве повереник високопозиционираних политичара у обе земље“. Занимљиво је да га хрватски медији често ословљавају са „фра Иван Тољ“. Што није необично ако се зна да је Тољ католички свештеник. Припада црквеном реду фрањеваца.
Бројне фотографије Тоља са некадашњим и актуелним председником сабора, председницима Хрватске од Туђмана преко Јосиповића до Грабар Китаровићеве, министрима, премијерима, тајкуном Ивицом Тодорићем и другима, сведоче о томе колико је јак његов утицај у Хрватској. Иако ретко збори у јавности, у гласилу Хрватског новинарског друштва остала је забележена његова изјава да своју најважнију улогу види у „очувању независности медија, за шта је потребна економска слобода и висок медијски професионализам, што није лако у државама као што су Хрватска или Словенија“. ПОП ТВ је његову мисао поентирала овако: „Заиста није лак задатак, ако сам вршиш притисак на медије.“

Фра Иван Тољ

Медијску каријеру Ивана Тоља, тесно повезаног са ХДЗ, покренуо је – Ивица Рачан. Рачан је, као Тољев пријатељ у време када је био премијер, дао зелено светло за продају „Вечерњег листа“ аустријској „Стирији“. Тољ је касније постао савезник и пријатељ претходног председника Хрватске Иве Јосиповића. С премијерима, међутим, није увек ишло тако глатко; неки хрватски медији пишу да га је „због медијских уцена“ из све снаге избегавала Јадранка Косор, док је са Зораном Милановићем имао топло-хладан однос. С Андрејом Пленковићем нема тих проблема, лани га је Тољ водио чак на север аустријске Штајерске, где је Пленковићу уприличио разговор с премијером Аустрије Себастијаном Курцом и председником Александром Ван дер Беленом. Срдачан однос с Пленковићем документован је на бројним фотографијама; једнако је с актуелном хрватском председницом, која га је неколико пута обишла и у малом босанском месту Горње Мочило, где је уз помоћ донација из Хрватске обновљена црква и изграђен спортско-културни центар, све како би се створили услови за повратак Хрвата у Херцеговину. Горње Мочило је иначе завичај Ивана Тоља, који се крајем 90-их из Мостара преселио у Хрватску. Иако је наоко скинуо црквену одору, он је и дан-данас облачи приликом миса које води у Босни у једној омањој жупи. Ипак, већи део свог „радног времена“ проводи у цивилу, у Загребу, у одајама „Вечерњег листа“ где надзире уређивачку политику. И одакле се тај фрањевац у име хрватске владе из петних жила труди да гурне под тепих причу о „нечистим пословима“ хрватских шпијуна у земљама региона.

[/restrict] срочный займ на карту онлайн займ без отказа на карту срочнозайм через систему contactонлайн займ на карту с плохой кредитной историей