SOA NADIGRALA SOVU

Kako hrvatska vlada mitom, preko franjevaca i lobista, „disciplinuje“ slovenačke novinare

Odnosi između službene Ljubljane i Zagreba su u zahlađenju još od presude Arbitražnog suda u Hagu kojom je 29. juna 2017, posle četvrt veka sporenja, određena granica na kopnu i moru između Hrvatske i Slovenije. Hrvatska, međutim, tu presudu ne priznaje i odbija da je primeni u praksi, a kao povod za taj potez je poslužio skandal nastao kada su u javnost 2015. dospeli snimci nedozvoljenog telefonskog domunđavanja sudije Jerneja Sekolca i Simone Drenik, slovenačkih predstavnika u „deobi“ Piranskog zaliva tokom arbitražnog procesa u haškom sudu.

AFERA „ARBITRAŽA“ Zagreb je tu činjenicu, da je Slovenija ulovljena u nedozvoljenim radnjama, iskoristio da postupak u Hagu proglasi pristrasnim baš kada se naslutilo da je Sloveniji u izgledu da dobije veći deo Piranskog zaliva (što se na kraju i desilo). Hrvatska je zato pre četiri godine otkazala arbitražni sporazum, i od tada traju nadgornjavanja između najviših predstavnika dve države. Zato je Ljubljana lane presavila tabak i tužila susede.
I dok se čeka na odluku suda EU, za koji hrvatska strana tvrdi da nije nadležan i traži odbacivanje slovenačke tužbe, jedan intervju ponovo vaskrsava aferu „Arbitraža“, vinuvši je u žižu javnosti, iako zaobilaznim putem, preko Sarajeva.
Slovenačka POP TV je, naime, prenela da je televizija N1 nedavno emitovala intervju s bosanskim novinarom Avdom Avdićem, koji je, analizirajući zamešateljstvo hrvatskih tajnih službi sa lažnim švercom oružja vehabijama u Bosni, raskrinkao hrvatskog operativca koji stoji i iza prisluškivanja telefonskih razgovora slovenačkog sudije Sekolca i agentkinje Drenik. Njih dvoje su odmah podneli ostavke a policija krivičnu prijavu protiv „nepoznatog počinioca“, ali prijava je bila bez rezultata jer je ostalo nepoznato – ko ih je prisluškivao. Dosad se verovalo da su Hrvatima „pomagale“ američka CIA ili nemački BND kako bi disciplinovale Sloveniju „zbog koketiranja s Rusijom“, ali najnovija otkrića u prvi plan ističu Davora Franića, sekretara i šefa kabineta direktora hrvatske Sigurnosno obaveštajne agencije (SOA) Daniela Markića.

[restrict]
DOBROSUSEDSKI ODNOSI Koliko sutradan je o novim aspektima afere „Prisluškivanje“ na zatvorenoj sednici raspravljala slovenačka vlada, posle čega se premijer Marjan Šarec obratio domaćoj javnosti u dramatičnom tonu, a povodom informacije koju je njegovom kabinetu predstavila domaća obaveštajna služba (SOVA). Istakao je i brigu zbog ilegalnog delovanja Hrvatske: „Zabrinjavajuće je da bi to mogao da postane način delovanja unutar EU, i da je to odnos među državama koji je, kao, prijateljski.“ Šarec je upozorio i da ga ono što je čuo na sastanku od direktora SOVA „ne ispunjava optimizmom o pitanju susedskih odnosa“. Tako je već zatrovane odnose između Ljubljane i Zagreba dovelo do usijanja otkriće novinara Avdića koji je nedavno obajvio i aferu „Špijuni“ o hrvatskom „obaveštajnom desantu“ na BiH i vrbovanju bosanskih državljana, auto-prevoznika s privremenim boravkom u Sloveniji, za fingiranje doturanja oružja vehabijama u Bosni, kako bi Zagreb potom „dokazao“ njihove terorističke aktivnosti, opasne po bezbednost Evrope… I sve to uz blagoslov predsednice Kolinde Grabar Kitarović.
Avdić je, označivši Davora Franića za mozak mešetarenja SOA u Bosni, usput napomenuo da je isti lik, poznat i kao „Davor mehaničar“, bio vođa operacije prisluškivanja i slovenačkog sudije Sekolca, posle čega je zagrebački „Večernji list“ pisao da poseduje audio-snimke koji terete Ljubljanu i dokazuju da je postupak na Stalnom arbitražnom sudu u Hagu – kontaminiran.
Po slovenačke obaveštajce je pak porazno da nisu uspeli sami da dođu do saznanja do kojih je došao jedan novinar; još gore je da su o Avdićevim saznanjima bili obavešteni gledanjem POP TV, slovenačke privatne TV stanice. Pa su o onome, što je slovenačka javnost već videla na malim ekranima, sledećeg jutra „izvestili“ vladu, usput iskoristivši Avdićeve tvrdnje da operu BND i CIA od odgovornosti za prisluškivanje Drenikove i Sekolca 2015, uz napomenu da nije bio prisluškivan telefon Drenikove na tlu Slovenije već samo Sekolčev u – Beču. Što ipak vraća priču na izdašnu pomoć nemačke i američke tajne službe u poduhvatu koji je pomogao Hrvatskoj da minira arbitražu i slovenačke teritorijalne apetite, te zamrzne konflikt u Piranskom zalivu i u vremenu, i u prostoru. Slovenija se sad ljuto kaje što je „dozvolila Hrvatskoj da uđe u NATO i EU“ pre završetka arbitražnog procesa, zbog čega je izgubila „polugu za pritisak“ na Zagreb. Podsetimo, Slovenija je skoro godinu dana blokirala hrvatske pristupne pregovore, sve dok 2009. tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska premijerka Jadranka Kosor nisu u Stokholmu (pod pokroviteljstvom EU) potpisali arbitražni sporazum. Hrvatska je 2013. ušla u EU, da bi već sledeće godine otkazala arbitražni sporazum. Slovenačka strana zato hrvatske političare naziva „vizantijskim“ i „verolomnim“, a hrvatska uzvraća optužbama da je slovenačka politika nemoralna, podla i ucenjivačka.
Suočen s novim napadima iz Ljubljane, službeni Zagreb je proteklog vikenda pokušao da ograniči štetu saopštenjem u kome je odbacio sve optužbe, ali potom su isplivali novi dokazi na štetu Hrvatske. Pre svega, izjava bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića da SOA i tadašnji direktor Dragan Lozančić zaslužuju odlikovanje za svoj rad i uspeh u arbitraži sa Slovenijom… Indikativno je da je Lozančić izabrao baš malo poznatog Franića za šefa svog kabineta, te da SOA u svojim godišnjim izveštajima za 2015, 2016. i 2017. uopšte ne pominje ikakve aktivnosti u Sloveniji, a još manje išta što se tiče arbitraže.

HRVATSKA PONUDA Svojevrsni hladan rat koji je, različitog intenziteta, već decenijama konstanta u odnosima između Slovenije i Hrvatske zbog nerešenog spora oko međe na kopnu i moru, dostigao je vrhunac početkom prošle sedmice, kada je POP TV objavila da je hrvatska vlada preko posrednika pokušala da spreči objavljivanje informacije da je operativac SOA Davor Franić prisluškivao komunikaciju između slovenačkog predstavnika u Arbitražnom sudu za međudržavne sporove Sekolca i zastupnice pred sudom iz slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simone Drenik jula 2015. godine. POP TV je prošlog ponedeljka u udarnom terminu emitovala snimak telefonskog razgovora u kome se emisar hrvatske vlade Ivan Tolj, dugogodišnji predsednik uprave zagrebačkog „Večernjeg lista“, obratio direktoru „jedne međunarodne medijske korporacije“ s „ponudom naše hrvatske vlade“ ukoliko sagovornik „ima uticaj na POP TV“. Dobivši potvrdan odgovor, Tolj je sagovorniku objasnio da u „Sloveniji pokušavaju da otvore slučaj koji se tiče naše obaveštajne službe“ i naglasio: „Zamolili su me da vas pozovem da nam pomognete da rešimo taj problem – radi se o starom problemu iz 2015. između Slovenije i Hrvatske, poznata vam je pogranična priča o Piranu na Jadranskoj obali?“
Dobivši ponovo potvrdan odgovor od sagovornika (čiji identitet POP TV štiti), Tolj mu je objasnio da je „neki bosanski novinar objavio priču na bosanskom portalu ’Žurnal’, a sada slovenački novinari to pokušavaju da povežu sa prisluškivanjem iz 2015; hrvatska vlada vas moli da rešite tu stvar, što bi (vam) bilo korisno.“ Time je Tolj sagovorniku naglasio i lukrativnu stranu poverenog mu „posla“. Toljev sagovornik, međutim, nije progutao mamac već je obavestio slovenačku stranu o ponuđenom zadatku i pride isporučio i snimak koji teško inkriminiše kako Tolja, tako i hrvatsku vladu.

PARAOBAVEŠTAJNO PODZEMLJE Objašnjavajući svu težinu „hrvatskih političkih i obaveštajnih pritisaka“ na slovenačke medije, novinar Jure Tepina obelodanio je i da je „ni 24 sata pre nego što je POP TV objavila ime i fotografiju hrvatskog operativca Franića, jedna osoba pozvala telefonom redakciju tražeći od urednika da odustane od objave; lobista koji nas je kontaktirao nije čak ni bio svestan posledica i nije znao ko je naredio da se vrši pritisak na nezavisnu slovenačku medijsku kuću“. Tepina je naglasio da su svega dvojica novinara POP TV znala za nameru da se ta priča objavi, i zato zaključuje da je „Hrvatska to mogla da sazna samo specijalnim obaveštajnim metodama“. Drugim rečima, ne sumnja da Zagreb prisluškuje slovenačke novinare, uz napomenu da to nije jedini pokušaj Hrvatske da spreči objavljivanje imena hrvatskog agenta i zaveru SOA.
Istražujući ko je Ivan Tolj (51), slovenački mediji otkrivaju da imaju posla sa „čovekom iz senke“ koji ne puni naslovnice, ali je zato akter brojnih društvenih događaja na kojima je proteklih godina ovekovečen u društvu najviših zvaničnika Hrvatske, najčešće iz redova HDZ. U dokumentaciji su pronađene privatne fotografije Ivana Tolja ne samo s kontroverznim Damirom Krstičevićem, hrvatskim ministrom odbrane nego i s direktorom SOA Danielom Markićem, u kafani, iz 2018. godine, što je za slovenačke novinare krunski dokaz čije interese brani i za koga radi Ivan Tolj. Rečju, on je „Hrvat, blizak Plenkoviću i predsednici Kolindi Grabar Kitarović, ujedno privremeni član Upravnog odbora i predstavnik vlasnika nekoliko važnih hrvatskih medija, a nadasve poverenik visokopozicioniranih političara u obe zemlje“. Zanimljivo je da ga hrvatski mediji često oslovljavaju sa „fra Ivan Tolj“. Što nije neobično ako se zna da je Tolj katolički sveštenik. Pripada crkvenom redu franjevaca.
Brojne fotografije Tolja sa nekadašnjim i aktuelnim predsednikom sabora, predsednicima Hrvatske od Tuđmana preko Josipovića do Grabar Kitarovićeve, ministrima, premijerima, tajkunom Ivicom Todorićem i drugima, svedoče o tome koliko je jak njegov uticaj u Hrvatskoj. Iako retko zbori u javnosti, u glasilu Hrvatskog novinarskog društva ostala je zabeležena njegova izjava da svoju najvažniju ulogu vidi u „očuvanju nezavisnosti medija, za šta je potrebna ekonomska sloboda i visok medijski profesionalizam, što nije lako u državama kao što su Hrvatska ili Slovenija“. POP TV je njegovu misao poentirala ovako: „Zaista nije lak zadatak, ako sam vršiš pritisak na medije.“

Fra Ivan Tolj

Medijsku karijeru Ivana Tolja, tesno povezanog sa HDZ, pokrenuo je – Ivica Račan. Račan je, kao Toljev prijatelj u vreme kada je bio premijer, dao zeleno svetlo za prodaju „Večernjeg lista“ austrijskoj „Stiriji“. Tolj je kasnije postao saveznik i prijatelj prethodnog predsednika Hrvatske Ive Josipovića. S premijerima, međutim, nije uvek išlo tako glatko; neki hrvatski mediji pišu da ga je „zbog medijskih ucena“ iz sve snage izbegavala Jadranka Kosor, dok je sa Zoranom Milanovićem imao toplo-hladan odnos. S Andrejom Plenkovićem nema tih problema, lani ga je Tolj vodio čak na sever austrijske Štajerske, gde je Plenkoviću upriličio razgovor s premijerom Austrije Sebastijanom Kurcom i predsednikom Aleksandrom Van der Belenom. Srdačan odnos s Plenkovićem dokumentovan je na brojnim fotografijama; jednako je s aktuelnom hrvatskom predsednicom, koja ga je nekoliko puta obišla i u malom bosanskom mestu Gornje Močilo, gde je uz pomoć donacija iz Hrvatske obnovljena crkva i izgrađen sportsko-kulturni centar, sve kako bi se stvorili uslovi za povratak Hrvata u Hercegovinu. Gornje Močilo je inače zavičaj Ivana Tolja, koji se krajem 90-ih iz Mostara preselio u Hrvatsku. Iako je naoko skinuo crkvenu odoru, on je i dan-danas oblači prilikom misa koje vodi u Bosni u jednoj omanjoj župi. Ipak, veći deo svog „radnog vremena“ provodi u civilu, u Zagrebu, u odajama „Večernjeg lista“ gde nadzire uređivačku politiku. I odakle se taj franjevac u ime hrvatske vlade iz petnih žila trudi da gurne pod tepih priču o „nečistim poslovima“ hrvatskih špijuna u zemljama regiona.

[/restrict] sročnый zaйm na kartu onlaйn zaйm bez otkaza na kartu sročnozaйm čerez sistemu contactonlaйn zaйm na kartu s plohoй kreditnoй istorieй