Francuska je okaljala svoju čast

Piše Iv Bone

Otvoreno pismo bivšeg šefa francuske kontraobaveštajne službe DST predsedniku Francuske Emanuelu Makronu

Gospodine predsedniče,
Uzimam sebi za slobodu, posle duge prošlosti visokog državnog činovnika, da vam se obratim, kao što su to nekad činili podanici kralja Francuske svom monarhu, bilo da li su plemići ili su iz običnog naroda kao što je moj slučaj.
Pročitao sam vaše izjave o ljudima koji su izašli na ulice kako bi izrazili svoje razočaranje vašom politikom, kao što su njihovi preci učinili kroz beleške pritužbi pripremane za Generalni saziv, daleke 1789. godine.
Rekli ste, između ostalog, da vas je sramota zbog onoga što se moglo tu i tamo dogoditi, zaboravljajući da su vas ti demonstranti izabrali i postavili tamo gde se nalazite, zaboravljajući i da niste održali svoja izborna obećanja o stabilnosti penzija i održavanju kupovne moći. Zaboravljajući posebno da je vaš prvi zadatak da obezbedite javni red na celoj teritoriji države, bez obzira na okolnosti.
Ali postoji i nešto važnije, važnije jer se radi o časti Francuske. Nekoliko dana ranije, 11. novembra, tokom ceremonije odavanja počasti mrtvima iz Velikog rata, video sam sa čuđenjem različite tretmane rezervisane za goste Francuske: na počasnom mestu, uz vas, šefovi država ili vlada zemalja koje su tada bili naši neprijatelji ili koje su napustile borbu, Nemačka, Hrvatska, Austrija, Rusija, pa čak i osporena država Kosovo, i, prebačen u aneks, predsednik Republike Srbije. Srbija je zemlja za koju ste morali znati da je bila, sa Velikom Britanijom, naš najverniji saveznik i da je najviše stradala od svih zaraćenih strana u Prvom svetskom ratu.
Onaj ko vam to piše čvrsto podržava projekat Sjedinjenih država Evrope i nije čekao da vi dođete na svet da bi se aktivno zalagao za CED (EOZ – Evropska odbrambena zajednica), inicijativu koja je išla korak dalje od vaših predloga o zajedničkoj vojsci, koje svakako pozdravljam. Ta integracija nikada nije bila neophodnija, i dati Evropskoj uniji vojsku koja je smeštena pod politički autoritet prave demokratski izabrane izvršne vlasti jeste veliki korak ka ujedinjenju Evrope.
Daleka mi je ideja da se nemački narod ne smatra za ono što jeste: naš prijatelj. Iako ubeđeni germanofil, ipak mi ne bi palo na pamet da, u navedenim okolnostima, odam počast carskoj Nemačkoj pre nego ovom drugom prijateljskom narodu, Srbima. Postoje okolnosti gde malo istorijskog sećanja nije naodmet.
Dakle, mene je bilo sramota i setio sam se impozantnog spomenika sa Kalemegdana u Beogradu koji nosi dva natpisa, jedan na francuskom, drugi na srpskom: „Volimo Francusku kao što nas je Ona volela.“ Takođe sam se setio i francuskog groblja u Beogradu, pobožno održavanog a tako retko posećivanog…
Slobode koje uzimate sa istorijskim nasledstvom o kome ste preuzeli starateljstvo nisu prihvatljive. To nasledstvo ne posedujete vi, i ne možete menjati njegove vekovne tekovine. Ono nije vaše vlasništvo, ono vam je, za vreme vašeg mandata, samo dato na upravljanje. Morate biti svesni toga.
Uveravam vas, gospodine predsedniče Republike, u moja osećanja večne odanosti Republici i mojoj posvećenosti Sjedinjenim državama Evrope.