Atentat na razum?

Piše Bojan Jovanović

Svojevrstan je paradoks i neshvatljivo da pojedine naučne oblasti i discipline godinama i decenijama nisu zastupljene svojim predstavnicima u odgovarajućim odeljenjima SANU. Na Akademijinom sajtu samokritički se govori o tom problemu i ukazivanjem na nezavidno stanje u Odeljenju društvenih nauka, čiji je opstanak ugrožen jer je u poslednjih petnaest godina ono dobilo samo jednog novog člana, ističu se negativne posledice zbog nemarnog odnosa prema etnologiji i antropologiji

Poznato je da čovek nije samo racionalno već i iracionalno biće koje zavisno od okolnosti pokazuje i tu svoju drugu, često nepriznavanu stranu. Iako se u životu stalno suočavamo sa ovom istinom, teško je prihvatamo kao orijentir u komunikaciji s drugima, a još teže shvatamo njeno potvrđivanje u radu ustanova koje bi, poput Srpske akademije nauka i umetnosti, trebalo da budu oličenje racionalnog. Da se u SANU ne odvija sve prema kriterijumu racionalnog, pokazuje i njen odnos prema nekim našim najznačajnijim stvaraocima koji nisu mogli da postanu njeni članovi, poput Miloša Crnjanskog. Čini se da su takvi propusti, s obzirom na izbornu proceduru i tajno glasanje u kojem ne dolazi uvek do izražaja ponašanje usklađeno sa objektivnim prosuđivanjem, neizbežni u životu i praksi ovakve ustanove. Međutim, kada se u određenom vremenskom periodu broj takvih grešaka uveća, onda se postavlja pitanje adekvatnosti njenog funkcionisanja.
Imamo, dakle, u vidu činjenicu da se danas naši najbolji umetnici, filmski reditelji, filmolozi, pesnici, prozni pisci, lingvisti, kritičari i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, antropolozi, genetičari ne smatraju dostojnim da budu članovi naše najznačajnije naučne i kulturne ustanove, a s druge strane za nju se predlažu i u nju ulaze oni koji, sagledano upravo prema kriterijumima koje je sama SANU utvrdila, manje od njih to zaslužuju.
Svojevrstan je paradoks i neshvatljivo da pojedine naučne oblasti i discipline godinama i decenijama nisu zastupljene svojim predstavnicima u odgovarajućim odeljenjima SANU. Na Akademijinom sajtu samokritički se govori o tom problemu i ukazivanjem na nezavidno stanje u Odeljenju društvenih nauka, čiji je opstanak ugrožen jer je u poslednjih petnaest godina ono dobilo samo jednog novog člana, ističu se negativne posledice zbog nemarnog odnosa prema etnologiji i antropologiji. Nezastupljenost naučnika koji ovu oblast proučavaju dovela je do gašenja Etnografskog odbora, osnovanog u 19. veku, kao i edicije Srpskog etnografskog zbornika. S obzirom na to da je reč o dugogodišnjoj naučnoj tradiciji ugrađenoj u temelje SANU, o važnosti etnologije i antropologije za razumevanje bitnih aspekata nacionalne kulture ne bi trebalo previše govoriti, pa se zato i postavlja pitanje kako ova ustanova može uopšte da adekvatno obavlja svoju funkciju i dalje postoji bez zastupljenosti predstavnika ove naučne discipline.
Pokušaj da se popravi nezavidno stanje u Odeljenju društvenih nauka bila je inicijativa njegovih članova da eminentni predstavnici iz oblasti filozofije, sociologije i antropologije budu kandidati ovog odeljenja za članove SANU. Imajući u vidu malobrojnost ovog odeljenja, u procesu izbora učestvovalo je sa pravom odlučivanja i petoro akademika Odeljenja istorijskih nauka. Na osnovu predloga i napisanih referata kandidati su preliminarno, u prvom krugu, u skladu sa postignutim dogovorom podržani na sednici u aprilu 2018. godine, ali već sledećeg meseca oni iz oblasti filozofije i antropologije ne dobijaju potrebnu podršku da bi se o njima glasalo na Skupštini SANU. Nakon drugog kruga tajnog glasanja pokazalo se da je dogovor prekršen i da su umesto predloženih iz Odeljenja izglasani drugi, daleko slabiji kandidati koji su predloženi izvan Akademije.

Iskušenja tajnog glasanja

Tajno glasanje je mogućnost da pojedinac iskaže ne samo javnosti poznat svoj identitet već i prikriveni aspekt svoje ličnosti. Budući da u činu glasanja privremeno prestaju da manifestno važe kulturne norme, on je u prilici da ih tada potvrdi i poštujući dogovor iskaže moralnu odlučnost i opredeljenje za vrednosti za koje se javno zalaže, ali je ono i mogućnost da ih ne podrži, već ospori, i glasanjem za suprotno i vrednosno niže poništi ono više. Takvim opredeljenjem protiv razuma dolazi do izražaja osenčeni deo njegove ličnosti, podložan uticajima, ucenama i manipulaciji, pa umesto da zadivi Boga, svojim tajnim glasom postidi đavola.
Nepoštovanjem važećih kriterijuma i odustajanjem od etičke principijelnosti, otvara se ponor vrednosne relativizacije koja omogućuje i prosečnima da dođu na mesta za koja se verovalo da pripadaju samo najboljima. Prepoznajući u ovakvom odnosu prirodni princip uravnoteženja koji deluje tako što visoko i veliko smanjuje, a nisko i malo povećava, može se videti koliko je on prisutan u kulturi i ljudskom ponašanju i da ne treba imati iluzije da ga nema među članovima vrhunskih naučnih i kulturnih ustanova. Prema jednostavnom scenariju javnog hvaljenja, a tajnog osporavanja ili javnog neslaganja, a tajnog podržavanja, nastali su zanimljivi igrokazi ljudskog licemerja upravo prilikom glasanja za predložene kandidate SANU. Prepričava se događaj povodom kandidature Najdana Pašića koga je predložio tada uticajni filozof Dušan Nedeljković. Naime, kada je nakon tajnog glasanja utvrđeno da je Pašić dobio samo jedan glas, akademik Radomir Lukić je tim povodom opomenuo tadašnje članove Odeljenja društvenih nauka da je nemoralno da onaj koji nekoga javno predlaže i pohvalno govori o njemu tajno ne glasa za njega. Filozof, koji je bio šampion beskrupuloznog ponašanja, odgovorio je Lukiću da je njegova primedba neumesna, jer je kandidat o kome se govorilo, ipak, dobio jedan glas. Da, odgovorio je Lukić, ali sam ja glasao za njega, a ne vi koji ste ga predložili.
Prema identičnom scenariju odigralo se i glasanje 2018. godine za kandidate ovog odeljenja, samo što se sada grupa akademika organizovala i tajnim glasanjem pokazala koliko stvarno ceni dogovor, čast, naučne kriterijume, ostvarene rezultate koji rangiraju kandidate i vrednosti za koje se javno zalaže. Obelodanjen je samo rezultat dosadašnjeg izbornog procesa i on je prividno učinjen transparentnim. Međutim, javnosti je ostala nedostupna dokumentacija svih kandidata na osnovu koje bi se mogao steći uvid u čitavu izbornu proceduru čije bi sagledavanje od samog početka otkrilo bitne promene koje su se dogodile nakon prvog izbornog kruga kada se odustalo od dotadašnjeg podržavanja kandidata Odeljenja i glasalo za druge, znatno slabije kandidate. Time bi se otkrio apsurd i postao evidentan uticaj na glasače zbog kojeg su oni izneverili dotadašnje kriterijume i nisu izabrali najbolje.
Sloboda i demokratska procedura tajnog glasanja pretpostavljaju i rizik od izneveravanja pozitivnih očekivanja i mogućnost neobičnog zbivanja da vas, kao u snu, prividno častan i moralan poznanik gurne u ambis. Izneveravanjem osnovnog kriterijuma naučnosti i adekvatnog odnosa prema delima predloženih kandidata, izborni proces i tajno glasanje s poznatim ishodom pretvoreni su farsu.

Preokretanje vrednosti

Iako je u odlučivanju trebalo da budu najvažniji kriterijumi naučnosti, dogodilo se sasvim suprotno i tamo gde bi nebitne razlike trebalo da zaćute, nevažno je postalo relevantno. Kao u kakvoj mračnoj komori došlo je, gotovo preko noći, do preokretanja vrednosti i ono što je racionalno utvrđeno kao neosporno, prestalo je da važi. Kako su članovi Odeljenja društvenih nauka pismeno i usmeno reagovali na ovaj, u istoriji SANU nezapamćeni skandal, ostaje sumnja u one koji su zbog stanja u ovom odeljenju, dobivši priliku da odlučuju, prekršili dotadašnji dogovor i glasali za druge kandidate.
Ukoliko su smatrali da prioritet treba da imaju predstavnici drugih disciplina i da su najbolji kandidati oni za koje su se odlučili, zašto to nisu saopštili svojim kolegama, nego su prekršili dogovor i poništili svoju prethodnu saglasnost? Taj nekolegijalni postupak imao bi možda opravdanja da su kandidati za koje su se odlučili bolji od onih koje je predložilo Odeljenje, ali je reč o suprotnom, jer nisu u pitanju neke nijanse između onih kojima su uskraćeni glasovi i onih koji su podržani, već se radi o razlici u klasi.
Pokazalo se koliko vredi legalna i legitimna inicijativa da se na osnovu utvrđenog prioriteta disciplina i predloga da njihovi najbolji predstavnici budu kandidati Odeljenja u odnosu na tajno udruživanje grupe akademika da glasaju za druge znatno slabije kandidate. Budući da nisu rezultat argumentovanog, već proizvoljnog odlučivanja, opravdane su sumnje u časnost rezultata tajnog glasanja kojim je izvršen atentat na razum. I dok se sa mesta na kojem se on dogodio podiže prašina od koje se još ne vidi da li je neko preuzeo odgovornost za učinjeno, čitav ovaj nemili događaj može biti povod za inicijativu da se ispred zgrade ove ustanove podigne upozoravajuće spomeničko obeležje pod nazivom Zašto?
Potpuna sloboda SANU i njenih članova u odlučivanju pretpostavlja i slobodu za kritički odnos prema njihovom radu i mogućnost preispitivanja donetih odluka. Možda je za potpunije i adekvatnije sagledavanja ovog današnjeg stanja potrebna vremenska distanca, ali se već sada nazire odgovor na pitanje zašto naši najbolji stvaraoci i značajne naučne discipline nisu prisutni u našoj najznačajnijoj naučnoj i kulturnoj ustanovi. Kada prilikom izbora prednost ne dobijaju najbolji, prema kriterijumima koje je sama SANU uspostavila, već se glasovi daju daleko slabijim kandidatima, onda se i otkriva motiv da se marginalizuju i potcene stvaraoci značajnog i obimnog opusa, a precene oni koji mogu da trenutno posluže pojedincima koji lobiraju i glasaju za njih. Osenčeni ličnim interesima, rezultati slobodnog odlučivanja postaju utoliko sporni jer su posledica svesne odluke da se prekrši dogovor, prevare kolege i organizovanim unisonim glasanjem za slabije kandidate eliminišu kandidati Odeljenja. Tako su oštećeni ne samo pojedinci već i discipline koje oni predstavljaju, a time je doveden u pitanje širi naučni i društveni interes ustanove koja bi o tome trebalo da brine.
Ovaj događaj oko izbora u SANU u Odeljenju društvenih nauka umnogome objašnjava i dubinske probleme naše nemogućnosti da praktično iskažemo odnos prema značaju kulturne tradicije za očuvanje i potvrđivanje sopstvenog identiteta. Koliko je značajna antropologija za osvetljavanje slojeva i kompleksne realnosti nacionalne kulture, toliko je bitna i za razumevanje današnjih kulturnih pojava pa i onih u SANU vezanih za nastojanje da se osujeti prisustvo i rad predstavnika ove nauke u ovoj ustanovi. Iznete činjenice o ovom problemu jasno govore da njihovo obelodanjivanje nije potrebno samo da bi se one saznale, već i da bi se osvestile u kontekstu prikazanog mehanizma i upozoravajućih negativnih posledica njegovog tajnog delovanja.