Либерали и глобалисти победу Жаира Болсонаруа на председничким изборима у Бразилу одржаним 8. октобра 2018. године оцењују као победу национализма, „фашизма“, „милитаризма“ и „хомофобизма“
Колико глобалисти нису задовољни избором Жаира Болсонаруа сведоче ставови Вилсона Гомеса, професора теорија комуникације на Федералном универзитету Баии (Universidade Federal de Bahia) и отвореног либерала и глобалисте. Професор отворено каже да је за њих Болсонару „фашиста“. Међутим, када су друштвене мреже преплавили контрааргументи, при чему је постављено и питање да ли су онда и сви његови гласачи фашисти – њих 42 милиона, професор је изменио одговор: „Нису сви фашисти. Ради се о 42 милиона противника Партије рада који бирањем Болсонаруа потписују договор са ђаволом. Бирачи су дали бланко поверење фашисти, иако они сами то нису.“ Истовремено, део бразилских, кинеских и руских медија сматрају да се ради „о устанку народа против нереда, анархије и корупције“ које су створили глобалисти. У првом кругу председничких избора у Бразилу победио је кандидат мало познате Социјално-либералне партије Жаир Болсонару. Добио је 46 посто гласова изашлих бирача, док је на другом месту кандидат Партије рада (Фернандо Хадад) са освојених 29 посто гласова. Оволико преимућство се не губи лако, тако да је Болосонару други круг пука формалност.
[restrict]САМ ПРОТИВ СВИХ На изборима је победио бивши официр бразилске војске (капетан по чину), који је последњи месец председничких избора провео у болници после тешког рањавања на једном митингу (убоден је ножем у леђа). А победа је значајна пошто је ем био медијски бојкотован, ем се против њега водила и негативна кампања од стране државних и великих приватних медија. Свима је било јасно да глобалисти не желе Болсонаруа на месту председника водеће државе Јужне Америке. Одлучујућу улогу, као и у случају кампање Доналда Трампа, одиграле су друштвене мреже, уз једну разлику. Нико у Бразилу није оптуживао Русију да се меша у домаће изборе. Жаир Болсонару је у предизборној кампањи привукао бираче својим политичким програмом који предвиђа смањења дуга и дефицита буџета на рачун приватизације одређених ресурса и предузећа, као и најавом да ће заменити постојећи пензиони систем (добровољно, индивидуално прикупљање новца), да ће створити нови механизам формирања минималне плате и пензије, а у међународним односима ће се оријентисати на основу двостраних договора. „Бразилски радници ће морати да бирају између мањег броја радних места и већих права“, нагласио је председнички кандидат.
Зашто је, дакле, становништво Бразила гласало за Жаира Болсонаруа? Избор Болсонаруа, (белог мушкарца) средњег дохотка, хришћанина, који је радну каријеру започео као возач и радник у ресторану, да би доспео до професионалца средње класе веома је речит. Бивши официр Бразилцима је обећао борбу са уличним криминалом који је у последње две године постао неподношљив, тј. да ће градске улице учинити безбедним, тако што ће пооштрити казне у кривичном закону, дозволити ношење ватреног оружја и дати већа овлашћења полицији. Болсонару је обећао и да ће одбацити политику „давања приоритета различитим мањинама“, пре свега геј популацији, а јавно је рекао да би одбацио и свог сина да је геј. Бразилцима, који су „сити“ политичке коректности и трпељивости на своју штету, свиђа се Болсонаруов хришћански конзервативизам и предност коју даје породичном животу, његово поштење и то што није учествовао у корупционашким скандалима током петогодишњег посланиковања у федералном Доњом дому (парламенту). Док су се други посланици отимали да стекну што више новца учешћем у различитим махинацијама, Болсонару је градио лик „праведног оца“ који штити нацију. Својим бирачима је ставио и до знања да је харизматични мачо мушкарац, који је изазвао отуђену елиту и глобалисте на борбу. Управо је у своје време и бивши председник Инасиу Лула да Силва дошао на власт градећи лик харизматичног механичара који уме да „притисне газду-капиталисту“. Иза Болсонаруа поред обичних грађана стоји и део националне буржоазије, са различитим очекивањима у односу на средњи слој и раднике Бразила, тако да новом председнику неће бити једноставно да балансира у унутрашњој политици.
НЕЗАВИСНОСТ ОД САД Што се тиче спољне политике, очекује се да ће Бразил остати у БРИКС-у и да ће водити независнију политику у односу на захтеве САД, тј. више ће водити рачуна о интересима Бразила и осталих држава Јужне Америке, Кине, Ирана па и Русије него Вашингтона. Све набројане државе нису биле задовољне неолибералном владом Бразила на чијем челу је в. д. председника Мишел Темер, који је покушао да државу изведе из БРИКС-а и промени геополитички курс.Болсонару има подршку држава БРИКС-а. Амерички лист „American Thinker“ који се бави(о) догађањима у Јужној Америци, посебно Бразилу, констатује да САД губе контролу над овом територијом, јер је Кина „упала у америчко двориште“ преко економије. То одлично показују подаци. Трговинска размена Кине и држава Јужне Америке 2000. године износила је 12, а 2017. 280 милијарди долара, при чему наставља да расте. Истовремено, обим трговине САД и Јужне Америке 2016. износио је само 1,3 милијарди долара, а наставља да пада. Кредити које даје Кина државама Јужне Америке (у области енергетике и инфраструктуре) превазилазе кредите које дају САД преко Светске банке и ММФ-а заједно, при чему Пекинг нема политичких услова за доделу зајмова. Јасно је да Кина оваквим економским позицијама утиче и на политику држава Јужне Америке, при чему Бразил није изузетак, као и да је „на невидљив начин“ подржала кандидатуру Болоснаруа. Због свега наведеног у Бразилу и свим јужноамеричким државама погледи су уперени у председничког кандидата Жаира Болсонаруа. Његова реторика, „оштар језик“ и понашање које манифестује одсуство стида или ограничења у изјавама (говори шта други мисле, а не смеју да кажу) умногоме подсећају на америчког председника Доналда Трампа, а сви његови митинзи завршавају се смехом, на шта му завиде политички противници. На пример, на једном од скупова разматрано је како се полиција бори са уличним криминалом, на шта је Болсонару исплазио језик, да би показао шта о томе мисли. Има мишљења да је смех његово главно оружје у борби за власт. На питање како да се поправи морал младих Болсонару је одговорио: „Ако видите да се ваше дете лоше понаша, узмите каиш у руке. На тај начин ћете као родитељ ставити до знања деци да не треба да узимају наркотике, скитају и да треба да боље уче у школи и не буду хомосексуалци.“ Људи масовно долазе на његове митинге и одлазе насмејани, с новом надом да ће постојеће тешко стање бити промењено. На оптужбе глобалистичких медија да је Жаир Болсонару „фашиста“ (и да ће милитаризовати друштво) реаговали су бројни портали и грађани преко друштвених мрежа одговарајући да етикета која му се лепи заправо вређа његове бираче. Суштина је друга: становницима Бразила је доста понижења којима су их подвргли неолиберализам и глобализам, доста наметања геј политике као једино исправне. Ради се о „народном устанку“ против свега што су наметнули глобалисти. Другим речима – хоће промене и достојан(ствен) живот. До избора у Бразилу створила се невероватна ситуација: богати су отворено кренули на сиромашне показујући колико их презиру, југ против североистока, жене (феминисткиње) против мушкараца, образованији против необразованих. Једноставно, либерали су створили немогућу ситуацију, како би задржали контролу над Бразилом.
[/restrict]