Preminula Smilja Avramov

Vest o smrti profesora Smilje Avramov objavljena je u trenutku kada je ovaj broj Pečata, već zaključen, krenuo u štampu. Svesni da je reč o nenadoknadivom gubitku za srpsku nauku i društvo, redakcija našeg lista, koji je imao izuzetnu čast i zadovoljstvo da profesorku Avramov ubraja u svoje saradnike i prijatelje, izražava duboko žaljenje zbog njenog odlaska.
Ovom prilikom objavljujemo i govor koji je uvažena profesorka održala prigodom uručenja Sretenjskog ordena prvog stepena za „naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti naučne i prosvetne delatnosti“ – priznanja kojim ju je predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao 2015. godine za Dan državnosti Srbije.

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Smilja Avramov preminula je u Beogradu u utorak, 2. oktobra 2018. u 101. godini. To je saopštilo Udruženje „Oganj“.
Smilja Avramov je rođena 15. februara 1918. godine u Pakracu. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947. godine. Doktorirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950, a stručno se usavršavala u Londonu i u SAD, na univerzitetima Harvard i Kolumbija.
Od 1973. do odlaska u penziju 1985. godine, bila je šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu.
Predavala je po pozivu i na brojnim univerzitetima u Evropi, Aziji i Americi, a od 1980. do 1982. bila je na čelu svetskog Udruženja za međunarodno pravo.
Bila je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za problematiku genocida a tokom 1991. i 1992. godine, kao stručni konsultant predsednika Srbije Slobodana Miloševića, učestvovala je na međunarodnim konferencijama vezanim za raspad SFRJ. Kasnije će biti jedan od osnivača Odbora za zaštitu Srba od Haškog tribunala, formiranog 1996. godine.

Smilja Avramov

Vostani, Serbije!

Kao istorijski narod, sećamo se tragičnih trenutaka iz naše istorije, jer ovo nije prva istorijska kriza u koju je upao srpski narod

Privilegijom godina pripala mi je čast da se u ime odlikovanih zahvalim Vama, gospodine predsedniče, i srpskom narodu za odlikovanja koja smo upravo primili, a koja ćemo sa ponosom staviti na svoje grudi.
Značaj ovog čina je utoliko veći što nam se orden dodeljuje na Sretenije – Dan državnosti, kada je Srbija dobila svoj Ustav, krenula teškim i trnovitim putem izgradnje slobodne, moderne države, nakon vekovnog ropstva.
Trnovit, ali slavan bio je njen put.
U ovom danu slavlja, ne možemo zatvoriti oči da se – posle pobedonosnih ratova i ogromnih žrtava koje su pale za slobodu otadžbine, ali i Evrope, zločina genocida koji je počinjen nad srpskim narodom – Srbija nalazi u teškoj ekonomskoj, političkoj i moralnoj krizi iz koje su proizašli korupcija i kriminal, koji teško tište ovu zemlju.
Iz Hladnog rata Srbija je neopravdano izašla kao jedina poražena zemlja u Evropi.
Srpski narod veštački je rasparčan, satanizovan i lišen kolevke svoje duhovnosti i svog bitisanja.
Iščezla nam je vertikala naše istorije u koju su utkane vrhunske civilizacijske vrednosti.
Zlonamerno nam je prekrojena istorija uz veštački iskonstruisane optužbe. A žrtve genocida osuđene su na prezir i negiranje. U šezdeset kraških jama leže i danas hiljade srpskih žrtava, neopojanih i zaboravljenih.
Kao istorijski narod, sećamo se tragičnih trenutaka iz naše istorije, jer ovo nije prva istorijska kriza u koju je upao srpski narod. Otuda delim mišljenje svih dobitnika odlikovanja da ovo veliko priznanje primamo kao poziv i opomenu da ujedinimo svoje snage u najkritičnijem momentu naše novije istorije, da uložimo svoje snage u vaspostavljenju i obnovi srpske države.
Predstoji nam, gospodine predsedniče, još jedan zadatak: da podsetimo Evropu i svet na doprinos, na istorijsko služenje srpskog naroda čovečanstvu ne samo kroz ratne pobede protiv mračnih sila nacizma i ustaštva nego, pre svega, kroz naš doprinos koji su svetu dali veliki srpski umovi – Milanković, Pupin i Tesla, i time udarili temelje današnjoj tehnološkoj revoluciji.
Svojom bežičnom strujom obasjao je Tesla ne samo američku Kongresnu dvoranu, gde je prvi put zasijala Teslina sijalica, nego je obasjao i povezao planetarno čitavu međunarodnu zajednicu. Bez tog osvetljenja, Evropa i SAD ležale bi još dugo u srednjovekovnoj tami sa fenjerima u ruci.
Za Srbiju je od sudbonosnog značaja – kojim putem krenuti u cilju izlaska iz krize?
Reči Dositeja, upućene svojevremeno Karađorđu, koje imaju trajnu vrednost posebno u savremenim uslovima, kada se Zapad tako bezdušno poneo prema Srbiji i zasuo uranijumskim bombama teritoriju Srbije:
Vostani, Serbije!
Ti vozdignu tvoju carsku glavu gore!
Da te opet pozna i zemlja i more,
Pokaži Evropi svoje krasno lice!
U tom simbolično nazvanom carskom licu sadržan je kontinuitet srpske države u doprinosu svetskoj civilizaciji od Savinog Nomokanona, Dušanovog zakonika do Tesline bežične struje – ali i poruka Dositeja u vidu imperativa potonjim generacijama:
Vostani, Serbije! Davno si zaspala,
U mraku ležala; Sad se probudi!
I Serblje vozbudi…!
Sa ovom obavezom primamo orden.
Nemamo pravo na neutralnost i zaborav.

Reč na uručenju Sretenjskog ordena prvog stepena, na Sretenje, februara
2015. godine