Putovanje u jednom smeru

Istaknuti lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, svestrani erudita i član SANU Vladeta Jerotić preminuo je u utorak u Beogradu u 95. godini života

Ko zna da li se može nazvati obrazovanom jedna varoška dama pre nego jedna stidljiva čobanica u planini! Tu se nikad neće doći do saglasnosti, dok god se ne vratimo na narodni pojam obrazovanosti, i ne kažemo – obrazovan je onaj ko ima obraza. A ko nema obraza, nije obrazovan, pa ma gde živeo, ma kakav položaj zauzimao i ma koliko gomilu znanja u glavi nosio – govorio je Vladeta Jerotić, čovek za kojeg se sada, kada se njegov ovozemaljski život završio, definitivno može reći da je imao i obrazovanja, i obraza.

Rodio se u 1924. godine u Beogradu, gde je završio Drugu mušku gimnaziju i Medicinski fakultet (specijalizacija iz psihijatrije). Posle osnovnih studija na dalje usavršavanje iz oblasti neuropsihijatrije i psihoterapije odlazi u Švajcarsku, Nemačku i Francusku. Radio je najpre kao asistent na Nervnoj klinici Univerziteta u Beogradu, a zatim je bio primarijus i načelnik psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović” (od 1963. do 1985. godine). Više od dve decenije (1984–2005) predavao je po pozivu Pastirsku psihologiju na Teološkom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je na mnogim evropskim i svetskim kongresima psihijatrije i psihoterapije, a nekoliko meseci je proveo u Jungovom institutu u Cirihu u svojstvu lekara i praktičara. Bio je član Udruženja književnika Srbije i redovni član Medicinske akademije. Za dopisnog člana SANU izabran je 1994. godine, a za redovnog 2000. godine.

Akademik Vladeta Jerotić stvorio je obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti. Pored toga, održao je i niz predavanja i učestvovao u više diskusionih tribina u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je i brojnih nagrada i javnih priznanja. Jerotić je bio veoma popularan u javnosti čiji je veliki deo s interesovanjem i izuzetnim poverenjem slušao njegove besede o ljubavi, braku, deci, veri i mnogim drugim temama. O ovim komplikovanim, ozbiljnim i važnim temama za svakodnevni život svih nas, Jerotić je umeo da govori na jednostavan svima razumljiv i prijemčiv način, a takve su bile i njegove mnoge knjige. „Ne voli Srbin da plače. Ne treba veštački plakati, kad vam se plače – plačite. Naučite malo, neka bude i žena tu pored vas, da zna i ona da može i muškarac da plače. Nije on zbog toga slabiji. Naprotiv, hrišćanski gledajući je jači“, govorio je Jerotić. Imajući to u vidu, slobodno pustite suzu za ovim velikim čovekom, ali i ne morate – možete se radovati jer je otišao na mesto najveće ljubavi i sreće.