Како Америка уништава Бразил?

У изборном инжењерингу којим ће Бразил бити натеран да своју политику усклади са САД користе се најразличитија средства – од Врховног суда до ножева

Почетком септембра светски медији пренели су вест о тешком рањавању кандидата за председника Бразила Жаира Болсонароа, што је изазвало питање – шта се то догађа у Бразилу? Одговор је скоро једногласан. Данас Бразил представља пример како држава која слуша САД о питању „борбе са корупцијом“ саму себе разара. САД су за последње две године буквално „приватизовале“ Бразил, а доласком на власт неолиберала становништво почиње да схвата да је обмануто. Живот постаје све тежи, а што је најгоре, уништава се и нада да је могућ повратак на старо (које је било боље од новог).

ФАЛСИФИКАТИ И ЕКОНОМСКО ПРОПАДАЊЕ Промена власти у Бразилу догодила се у јуну 2016. када је изгласана смена председнице Дилме Русеф, кандидата левих политичких партија. Смена је извршена уз помоћ лажи и фалсификата о „кршењу буџетске дисциплине“ и „корумпираности бразилске председнице“. Уместо Дилме Русеф на власт је дошао неолиберал Мишел Темер. Сада се зна да је смена бразилске председнице дело САД, које су за тај прљави посао поткупиле медијску групацију „Глобо“ и довољан број сенатора, те тако медијски „успавали“ јавно мњење и приволели га да прихвати одлуку корумпираних сенатора.
Иако су неолиберали на власт у Бразилу дошли без избора (нови треба да се одрже следећег месеца) значајно су променили политику и економију државе, наравно, нагоре. Економија све ово време бележи пад (по три одсто сваке године), плате су „замрзнуте“, као и пензије. Национални статистички институт саопштио је да је пала потрошња становништва, док је извоз умањен за 2,8 посто, а без посла је остало 12 милиона људи, при чему расте и буџетски дефицит. Државу потресају свакодневна открића нових афера повезаних с корупцијом државних званичника, посебно министара владе Темера, који је и сам оптужен за иста кривична дела. Неке бразилске компаније објавиле су списак политичара који су тражили новац за своје „услуге“, али су тужиоци одбили да истражују ова недела.

[restrict]

ЗАБРАНА ЗА ЛУЛУ Бивши популарни председник Бразила Луис Игнасио Лула да Силва огласио се указујући на то да је нова неолиберална власт „постављена да уништи све што су током претходних година остварила руководства Бразила и Аргентине“ и најавио своју кандидатуру на изборима у октобру 2018, али му је суд забранио да учествује на изборима за председника државе.
Бесперспективност која се системски подстиче: држава се све више задужује код страних банака, пре свега код Међународног монетарног фонда, производња и извоз падају, јавља се депресија становништва (с повећаним бројем самоубистава отпуштених радника), нема довољно лекова, расте улични криминал, све више малих и средњих предузећа банкротира… А све то да би се на рачун Бразила (и Аргентине) обезбедила економска корист за САД.
Вашингтон је о потреби смене власти и политичког курса Бразила почео да говори још 2009, што је открио „Викиликс“. Први корак је био семинар у Рио де Жанеиру „Пројекат мостови“ где се говорило о борби са „изношењем капитала“, а који је намењен за тужиоце и федералне судије из 26 држава Бразила и 50 сарадника федералне полиције. Семинар је, како наводи бразилски политиколог Емир Садер, заправо био припрема пуча, тј. смене председнице Дилме Русеф.
Парола „борба с корупцијом“ данас је главни мотив приликом извођења савремених обојених револуција. Одлични су примери Украјина, Јерменија, али и Бразил, где је Сорош алфа и омега у политици, а судски и фискални системи купљени од САД.

ГРЕСИ ДИЛМЕ РУСЕФ Током последње деценије, што у САД није скривано, главна геополитичка претња долазила је од БРИКС-а (овај блок држава чине: Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), који је између осталог угрозио доминацију долара у светској трговини и финансијском сектору. Посебно јер су му о питању „потапања долара“ пришли и Иран, Аргентина и Венецуела, при чему је било најава још неколико држава да ће се придружити. Зато су САД реаговале нападајући сваку чланицу БРИКС-а. Русију преко Украјине санкцијама и изазивањем нафтне кризе. Кину преко Хонгконга и „револуције сунцобрана“, Индију преко помагања прозападне „Партије обичног човека“ коју води копија руског Наваљног. У Бразилу је смењена председница нелегалним начином и лажним оптужбама, слично се догодило и у Аргентини, док се власти Венецуеле и Ирана још држе.
Јасно је због чега је бразилска председница дошла под удар САД. Русефова је потписала уговор о формирању Банке развоја БРИКС-а, при чему се обавезала да ће Бразил учествовати у почетном капиталу новоформиране банке са 100 милијарди долара, а исто толико новца ће дати у Резервни фонд за стварање нове светске резервне валуте. Пре тога је 2014. преко државне компаније „Телебрас“ иницирала полагање оптичког кабла за телекомуникације дужине 5.600 километара преко Атлантика до Европе, чиме би нарушила монопол САД на везе са Европом, не само на тему телефона него и интернета, па би онемогућила шпијунажу америчких служби јужноамеричких држава, компанија и грађана. Све ово је требало да се изведе без икаквог учешћа америчких компанија.
Мотив Дилме Русеф за овакав пројекат били су бројни обавештајни скандали повезани са САД. На пример, према подацима Едварда Сноудена, америчка ЦИА је контролисала сву електронску пошту бразилских државних институција. ЦИА је такође контролисала све телефоне у кабинету бразилске председнице, а продрли су и у државне нафтне и друге компаније, чак су имали увид и у личну преписку запослених. Русефова је свог министра спољних послова да ово питање реши са САД, али су Американци све развукли и избегли да било шта ураде. После њене смене ово питање је затворено. Трећи грех Дилме Русеф је био жеља да национализује велике америчке нафтне компаније које експлоатишу бразилску нафту и држе монопол на овом тржишту. Мотив су новооткривена налазишта нафте у приобаљу чије су резерве процењене на више од 100 милијарди барела, при чему је бразилска влада прихватила помоћ кинеске државне компаније „Синопек“. Американци су покушали да бразилску председницу убеде да одустане од ових пројеката. Када то нису успели, извели су „државни удар“ и довели свог човека на власт, а главну улогу имао је и има фонд, нама добро познате, Мадлен Олбрајт.

УСКЛАЂИВАЊЕ СА САД И ИЗБОРИ Америка од Бразила жели „усклађивање своје политике с државном политиком САД о свим питањима“. Другим речима, укида се самосталност Бразила и своди на савезну државу САД, наводи бразилски портал Folha.
Избори за новог председника заказани су за октобар 2018. и после тога вршилац дужности председника Бразила силази са нелегитимно преузетог трона. Уназад двадесетак дана водила су два кандидата – бивши председник Лула да Силва (Партија рада), који је претходних година Бразилу обезбедио економски развој и свеколики напредак због чега је 40 милиона људи спасено од сиромаштва, и поменути Жаир Болсонаро, кога у медијима називају расистом, фашистом и женомрсцем. Болсонаро је кандидат Либерално-социјалне партије, иначе је бивши војник, заговорник дисциплине и војне диктатуре. У спољној политици је антиглобалиста и националиста. Већина његових присталица су млади. Према истраживањима јавног мњења, до напада ножем и тешког рањавања Болсонароа водио је Лула да Силва са 37 одсто потенцијалних гласача, на другом месту је био Жаир Болсонаро са 18 одсто могућих гласача, на трећем Марина Силва са шест процената присталица, следили су Чиро Гомес са пет и Џералдо Алкмин са такође пет посто подршке.
Међутим, 1. септембра Врховни суд забрањује Лули да учествује у изборном процесу, а недељу дана касније ножем je нападнут и тешко рањен Болсонаро. Карактер ране говори да је напад требало да произведе смрт, а медији тврде да је нападач Лулин следбеник, те директно указују на то да је Лулина партија терористичка. Рејтинг обе партије после свега убрзано пада, иако се у изборним штабовима поменутих странака надају да ће прекренути ситуацију „повлачењем нових аргумената у завршници кампање“.
Болсонаро је преживео и сада је његов рејтинг 26 одсто, следи Чиро Гомес са 11, Марина Силва са девет, Џералдо Алкмин са девет и Фернандо Хадад са осам одсто подршке у бирачком телу. Болсонаров син је после атентата на оца изјавио: „Саопштење за бандите који су атаковали на живот мог оца – они су управо изабрали председника!“
Ипак, глобалистичка пропагандна машинерија „меље“ тражећи да нови председник буде либерал и савезник САД. И то преко свих својих медија, укључујући новостворену групу жена за рад на друштвеним мрежама (тврди се да та армија броји чак 500.000 феминисткиња и других плаћених жена, што није изненађујуће, јер Бразил има 205 милиона становника) како би ширили оптужбе против Болсонароа за сексизам, ксенофобију и расизам.
Какав се закључак може извести из бразилског примера?
Јасно је да свака држава има своје проблеме, у том смислу и проблем са митом и корупцијом, али борба са овим злом не треба да се води по наруџбини из САД, посебно ако се при томе уништава властита земља и државност. А да актуелно руководство Бразила, после нелегалне смене председнице Дилме Русеф, иде управо тим путем, показала је приватизација четири аеродрома, две луке и отварање свих државних пројекта, од инфраструктурних и грађевинских до научних и оних најпрофитабилнијих везаних за нафту и гас, за приватне компаније. Ово значи да ће „богати бити још богатији, а сиромашни још сиромашнији“. Нови председник, а верује се да ће то ипак бити Болсонаро, мораће нешто да промени ако жели да спаси свој народ и државу.

[/restrict]