Kako Amerika uništava Brazil?

U izbornom inženjeringu kojim će Brazil biti nateran da svoju politiku uskladi sa SAD koriste se najrazličitija sredstva – od Vrhovnog suda do noževa

Početkom septembra svetski mediji preneli su vest o teškom ranjavanju kandidata za predsednika Brazila Žaira Bolsonaroa, što je izazvalo pitanje – šta se to događa u Brazilu? Odgovor je skoro jednoglasan. Danas Brazil predstavlja primer kako država koja sluša SAD o pitanju „borbe sa korupcijom“ samu sebe razara. SAD su za poslednje dve godine bukvalno „privatizovale“ Brazil, a dolaskom na vlast neoliberala stanovništvo počinje da shvata da je obmanuto. Život postaje sve teži, a što je najgore, uništava se i nada da je moguć povratak na staro (koje je bilo bolje od novog).

FALSIFIKATI I EKONOMSKO PROPADANJE Promena vlasti u Brazilu dogodila se u junu 2016. kada je izglasana smena predsednice Dilme Rusef, kandidata levih političkih partija. Smena je izvršena uz pomoć laži i falsifikata o „kršenju budžetske discipline“ i „korumpiranosti brazilske predsednice“. Umesto Dilme Rusef na vlast je došao neoliberal Mišel Temer. Sada se zna da je smena brazilske predsednice delo SAD, koje su za taj prljavi posao potkupile medijsku grupaciju „Globo“ i dovoljan broj senatora, te tako medijski „uspavali“ javno mnjenje i privoleli ga da prihvati odluku korumpiranih senatora.
Iako su neoliberali na vlast u Brazilu došli bez izbora (novi treba da se održe sledećeg meseca) značajno su promenili politiku i ekonomiju države, naravno, nagore. Ekonomija sve ovo vreme beleži pad (po tri odsto svake godine), plate su „zamrznute“, kao i penzije. Nacionalni statistički institut saopštio je da je pala potrošnja stanovništva, dok je izvoz umanjen za 2,8 posto, a bez posla je ostalo 12 miliona ljudi, pri čemu raste i budžetski deficit. Državu potresaju svakodnevna otkrića novih afera povezanih s korupcijom državnih zvaničnika, posebno ministara vlade Temera, koji je i sam optužen za ista krivična dela. Neke brazilske kompanije objavile su spisak političara koji su tražili novac za svoje „usluge“, ali su tužioci odbili da istražuju ova nedela.

[restrict]

ZABRANA ZA LULU Bivši popularni predsednik Brazila Luis Ignasio Lula da Silva oglasio se ukazujući na to da je nova neoliberalna vlast „postavljena da uništi sve što su tokom prethodnih godina ostvarila rukovodstva Brazila i Argentine“ i najavio svoju kandidaturu na izborima u oktobru 2018, ali mu je sud zabranio da učestvuje na izborima za predsednika države.
Besperspektivnost koja se sistemski podstiče: država se sve više zadužuje kod stranih banaka, pre svega kod Međunarodnog monetarnog fonda, proizvodnja i izvoz padaju, javlja se depresija stanovništva (s povećanim brojem samoubistava otpuštenih radnika), nema dovoljno lekova, raste ulični kriminal, sve više malih i srednjih preduzeća bankrotira… A sve to da bi se na račun Brazila (i Argentine) obezbedila ekonomska korist za SAD.
Vašington je o potrebi smene vlasti i političkog kursa Brazila počeo da govori još 2009, što je otkrio „Vikiliks“. Prvi korak je bio seminar u Rio de Žaneiru „Projekat mostovi“ gde se govorilo o borbi sa „iznošenjem kapitala“, a koji je namenjen za tužioce i federalne sudije iz 26 država Brazila i 50 saradnika federalne policije. Seminar je, kako navodi brazilski politikolog Emir Sader, zapravo bio priprema puča, tj. smene predsednice Dilme Rusef.
Parola „borba s korupcijom“ danas je glavni motiv prilikom izvođenja savremenih obojenih revolucija. Odlični su primeri Ukrajina, Jermenija, ali i Brazil, gde je Soroš alfa i omega u politici, a sudski i fiskalni sistemi kupljeni od SAD.

GRESI DILME RUSEF Tokom poslednje decenije, što u SAD nije skrivano, glavna geopolitička pretnja dolazila je od BRIKS-a (ovaj blok država čine: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koji je između ostalog ugrozio dominaciju dolara u svetskoj trgovini i finansijskom sektoru. Posebno jer su mu o pitanju „potapanja dolara“ prišli i Iran, Argentina i Venecuela, pri čemu je bilo najava još nekoliko država da će se pridružiti. Zato su SAD reagovale napadajući svaku članicu BRIKS-a. Rusiju preko Ukrajine sankcijama i izazivanjem naftne krize. Kinu preko Hongkonga i „revolucije suncobrana“, Indiju preko pomaganja prozapadne „Partije običnog čoveka“ koju vodi kopija ruskog Navaljnog. U Brazilu je smenjena predsednica nelegalnim načinom i lažnim optužbama, slično se dogodilo i u Argentini, dok se vlasti Venecuele i Irana još drže.
Jasno je zbog čega je brazilska predsednica došla pod udar SAD. Rusefova je potpisala ugovor o formiranju Banke razvoja BRIKS-a, pri čemu se obavezala da će Brazil učestvovati u početnom kapitalu novoformirane banke sa 100 milijardi dolara, a isto toliko novca će dati u Rezervni fond za stvaranje nove svetske rezervne valute. Pre toga je 2014. preko državne kompanije „Telebras“ inicirala polaganje optičkog kabla za telekomunikacije dužine 5.600 kilometara preko Atlantika do Evrope, čime bi narušila monopol SAD na veze sa Evropom, ne samo na temu telefona nego i interneta, pa bi onemogućila špijunažu američkih službi južnoameričkih država, kompanija i građana. Sve ovo je trebalo da se izvede bez ikakvog učešća američkih kompanija.
Motiv Dilme Rusef za ovakav projekat bili su brojni obaveštajni skandali povezani sa SAD. Na primer, prema podacima Edvarda Snoudena, američka CIA je kontrolisala svu elektronsku poštu brazilskih državnih institucija. CIA je takođe kontrolisala sve telefone u kabinetu brazilske predsednice, a prodrli su i u državne naftne i druge kompanije, čak su imali uvid i u ličnu prepisku zaposlenih. Rusefova je svog ministra spoljnih poslova da ovo pitanje reši sa SAD, ali su Amerikanci sve razvukli i izbegli da bilo šta urade. Posle njene smene ovo pitanje je zatvoreno. Treći greh Dilme Rusef je bio želja da nacionalizuje velike američke naftne kompanije koje eksploatišu brazilsku naftu i drže monopol na ovom tržištu. Motiv su novootkrivena nalazišta nafte u priobalju čije su rezerve procenjene na više od 100 milijardi barela, pri čemu je brazilska vlada prihvatila pomoć kineske državne kompanije „Sinopek“. Amerikanci su pokušali da brazilsku predsednicu ubede da odustane od ovih projekata. Kada to nisu uspeli, izveli su „državni udar“ i doveli svog čoveka na vlast, a glavnu ulogu imao je i ima fond, nama dobro poznate, Madlen Olbrajt.

USKLAĐIVANJE SA SAD I IZBORI Amerika od Brazila želi „usklađivanje svoje politike s državnom politikom SAD o svim pitanjima“. Drugim rečima, ukida se samostalnost Brazila i svodi na saveznu državu SAD, navodi brazilski portal Folha.
Izbori za novog predsednika zakazani su za oktobar 2018. i posle toga vršilac dužnosti predsednika Brazila silazi sa nelegitimno preuzetog trona. Unazad dvadesetak dana vodila su dva kandidata – bivši predsednik Lula da Silva (Partija rada), koji je prethodnih godina Brazilu obezbedio ekonomski razvoj i svekoliki napredak zbog čega je 40 miliona ljudi spaseno od siromaštva, i pomenuti Žair Bolsonaro, koga u medijima nazivaju rasistom, fašistom i ženomrscem. Bolsonaro je kandidat Liberalno-socijalne partije, inače je bivši vojnik, zagovornik discipline i vojne diktature. U spoljnoj politici je antiglobalista i nacionalista. Većina njegovih pristalica su mladi. Prema istraživanjima javnog mnjenja, do napada nožem i teškog ranjavanja Bolsonaroa vodio je Lula da Silva sa 37 odsto potencijalnih glasača, na drugom mestu je bio Žair Bolsonaro sa 18 odsto mogućih glasača, na trećem Marina Silva sa šest procenata pristalica, sledili su Čiro Gomes sa pet i Džeraldo Alkmin sa takođe pet posto podrške.
Međutim, 1. septembra Vrhovni sud zabranjuje Luli da učestvuje u izbornom procesu, a nedelju dana kasnije nožem je napadnut i teško ranjen Bolsonaro. Karakter rane govori da je napad trebalo da proizvede smrt, a mediji tvrde da je napadač Lulin sledbenik, te direktno ukazuju na to da je Lulina partija teroristička. Rejting obe partije posle svega ubrzano pada, iako se u izbornim štabovima pomenutih stranaka nadaju da će prekrenuti situaciju „povlačenjem novih argumenata u završnici kampanje“.
Bolsonaro je preživeo i sada je njegov rejting 26 odsto, sledi Čiro Gomes sa 11, Marina Silva sa devet, Džeraldo Alkmin sa devet i Fernando Hadad sa osam odsto podrške u biračkom telu. Bolsonarov sin je posle atentata na oca izjavio: „Saopštenje za bandite koji su atakovali na život mog oca – oni su upravo izabrali predsednika!“
Ipak, globalistička propagandna mašinerija „melje“ tražeći da novi predsednik bude liberal i saveznik SAD. I to preko svih svojih medija, uključujući novostvorenu grupu žena za rad na društvenim mrežama (tvrdi se da ta armija broji čak 500.000 feministkinja i drugih plaćenih žena, što nije iznenađujuće, jer Brazil ima 205 miliona stanovnika) kako bi širili optužbe protiv Bolsonaroa za seksizam, ksenofobiju i rasizam.
Kakav se zaključak može izvesti iz brazilskog primera?
Jasno je da svaka država ima svoje probleme, u tom smislu i problem sa mitom i korupcijom, ali borba sa ovim zlom ne treba da se vodi po narudžbini iz SAD, posebno ako se pri tome uništava vlastita zemlja i državnost. A da aktuelno rukovodstvo Brazila, posle nelegalne smene predsednice Dilme Rusef, ide upravo tim putem, pokazala je privatizacija četiri aerodroma, dve luke i otvaranje svih državnih projekta, od infrastrukturnih i građevinskih do naučnih i onih najprofitabilnijih vezanih za naftu i gas, za privatne kompanije. Ovo znači da će „bogati biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji“. Novi predsednik, a veruje se da će to ipak biti Bolsonaro, moraće nešto da promeni ako želi da spasi svoj narod i državu.

[/restrict]