Припрема ли Кина Пут соје?

Москва улагачима нуди милион хектара обрадивих површина на Далеком истоку, имајући у виду могућност драстичног повећања извоза соје у Кину. Уз то Казахстан се намеће као потенцијални добављач соје који би у наредним деценијама могао да парира Бразилу и САД на кинеском тржишту

Остварујући удео од десетак одсто у укупном америчком извозу у Кину, соја стоји раме уз раме с авионима и микрочиповима. Реч је о једном од америчких стратегијских извозних производа. Стога је одлука кинеске владе од 6. јула да додатно опорезује увоз соје из САД стопом од 25 одсто тешко погодила фармере у Илиноису, Ајови и другим савезним америчким државама са знатном производњом ове биљне културе. Због тога је цена соје на америчком тржишту пала за двадесетак одсто, и делимично принудила произвођаче да овог лета траже друга тржишта, пре свега у Европи, на Блиском истоку и у југоисточној Азији.
У једном извештају „Ројтерса“, објављеном у јулу, наводи се да је удео кинеских купаца који су унапред резервисали залихе соје из предстојеће јесење жетве у САД – са шездесет одсто пао на седамнаест процената.
Рачуна се да су кинески купци само у априлу, у јеку одлука које су биле увод у каснији почетак трговинског сукоба, отказали куповину око 60 хиљада тона aмеричке соје. У мају отказана је куповина вишеструко већих количина.
Кина је највећи светски увозник соје. Она увозом задовољава преко 60 одсто тражње за сојом. Процене говоре да је током претходне сезоне увоз соје у ту земљу износио више од сто милиона тона (према неким изворима 97 милиона тона), од чега приближно 34 одсто отпада на увоз из САД.
Кинески увоз соје обухвата око 60 одсто соје која се појави на међународном тржишту и око 30 одсто укупне светске производње те биљне културе.
Различити извори наводе различите податке о вредности америчког извоза соје у Кину. Процене вредности крећу се од 12,3 до преко 14 милијарди долара. Поређења ради, Мексико као други по величини увозник соје на свету, лане је увезао пет милиона тона сојине сачме.
Глобалне процене говоре да ће увоз соје у Кину током жетвене сезоне 2018/2019. опасти на 95 до 97 милиона тона.

[restrict] ПОНУДА ОД МИЛИОН ХЕКТАРА Упркос најављеном паду увоза, многи виде шансу на кинеском тржишту соје, поремећеном започињањем трговинског рата са САД. Сви значајни светски медији средином овог месеца пренели су вест да је Русија улагачима понудила милион хектара обрадивих површина у Далекоисточном федералном округу, очекујући даљи раст извоза соје у Кину.
Валериј Дубровскиј, један од директора руске агенције за улагања и извоз на Далеком истоку, изјавио је тим поводом да очекује да ће половина улагања пристићи из Кине, а по четвртина из Русије и земаља као што су Јапан или Јужна Кореја.
Русија се на овај корак решила охрабрена наглим растом извоза соје у Кину који је у периоду од јула прошле године до средине маја 2018. достигао 850 хиљада тона, скоро се утростручивши.
Стручњаци, ипак, имају резерве када је ова понуда у питању. Они сматрају да су најбоље парцеле у поменутом подручју већ заузете и обрађене.
Према речима Џиаји Џоу, која ради као истраживач на једном шведских института, Москва се годинама труди да привуче инвеститоре како би поспешила развој привреде у Далекоисточном федералном округу, али су тамошња инфраструктура и транспортни капацитети и даље недовољни. Она сматра да је земљиште које је боље повезано с градским подручјима привлачније за улагаче, али да то овога пута није случај, пошто се ради о удаљенијим парцелама мање родности.
Уз то експерти очекују и извесан отпор могућности да кинеске компаније закупљују ову земљу. Џанг Син, експерт за руске студије при Нормал универзитету у Шангају, каже да локално становништво може да буде скептично о питању прилива кинеских радника и кинеског начина производње, због повећане употребе пестицида и ђубрива.
Експерти сматрају да је одлука да се милион хектара ораница на руском Далеком истоку понуди улагачима највероватније донета у Москви, али да пут до њене реализације води преко прихватања на самом терену.
Две земље јачају сарадњу у области пољопривреде руским увозом пољопривредних машина и пестицида из Кине, али, према речима Михаила Олеговича Синеговског, шефа економског тима при Сверуском истраживачком институту за соју, Русији су потребна улагања у прераду пољопривредних производа, а не само у текућу култивацију њива.
Понуда Москве, коју су светски медији пренели, није до краја јасна, тим пре што је Данил Кхотко, аналитичар Института за тржишне студије пољопривреде у Москви, изјавио за „Блумберг“ да се поља под сојом на Далеком истоку неће драстично мењати за време предстојеће сезоне и да ће се простирати до 1,4 милиона хектара. Кхотко тврди да би поља под сојом могла да буду проширена до 20 одсто током наредне две до три године.

ШАНСА ЗА БРАЗИЛ Бразилска соја, која чини око половине кинеског увоза ове биљне културе, убрзано пристиже на кинеско тржиште, али се поставља питање може ли та земља да надокнади смањење увоза из САД?
Бразил годишње произведе око 119 милиона тона соје, приближно као САД, али значајне количине, према неким изворима најмање 43 милиона тона, ова јужноамеричка земља намењује сопственој сточарској производњи, па за извоз остаје око 76 милиона тона.
Док продаја бразилске и аргентинске соје у свету иде сасвим добро, ове две земље су после априла, према изјави Гранта Кимберлија из удружења произвођача соје из Ајове, почеле да увозе јефтинију америчку соју за властите потребе.
Извоз бразилске соје у Кину је у јуну порастао са 6,6 на 8,2 милиона тона, колико је износио у исто време пре годину дана.
Према речима Арлана Садермана, водећег економисте куће ИНТЛ (INTL FCStone) из Њујорка, бразилска соја била је око 20 одсто скупља од америчке. По њему, на кинеској страни је да одлучи хоће ли додатне трошкове пренети на потрошаче.
Судећи према доступним подацима, Бразил ће, што због цене, што због домаћих пореза и још неких чинилаца, као што је време жетве на јужној хемисфери, тешко надоместити америчку соју уколико трговински рат две суперсиле потраје. Многи експерти сматрају да Кина решење види у ширењу пољопривредне сарадње с Русијом и дуж Пута свиле.
Према Ивену Пеју, водећем аналитичару консултантске куће „Чајна полиси“ из Пекинга, трговински рат с Вашингтоном је добар окидач за развој пољопривредних улагања дуж Пута свиле.
Најподеснији кандидат за развој нечега што се у експертским круговима стидљиво назива могућим путем соје је Казахстан. Ова централноазијска земља је, уз Русију, најперспективнији кинески партнер који би знатнијим учешћем могао да надокнади изостанак извесних количина америчке соје. Казахстан је годинама, неки експерти помињу читаву деценију, покушавао да продаје соју Кини. То је овој земљи пошло за руком јесенас. Између септембра и марта из Казахстана је у Кину извезено скромних 8.400 тона.
Након почетних проблема и протеста због присуства кинеских пољопривредних предузимача, ситуација се у Казахстану знатно променила. Казахстан врло активно сарађује с Кином на инфраструктурним и саобраћајним пројектима, нарочито на плану успостављања копненог транспортног коридора Кина–Европа.
Односи две земље додатно су унапређени управо у јуну, у јеку распламсавања спољнотрговинских несугласица на релацији Вашингтон–Пекинг. Си Ђинпинг је тада у Пекингу разговарао с казахстанским председником Нурсултаном Назарбајевим. Посебан акценат стављен је на усаглашавање кинеске иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и казахстанског привредног плана названог „Светли пут“. Двојица лидера сагласила су се том приликом да ће две земље у билатералним односима бити усредсређене на транспорт, пољопривреду, улагања и међубанкарску повезаност, а посебно је наглашена важност извоза пољопривредних производа из Казахстана у Кину.
Према Тристану Кендердинеу, директору за истраживања тинк-танк организације „Фјучер риск“ из Алматија, Кина жели да иницијативом „Појас и пут“ развије линије сопственог снабдевања пољопривредним производима, али се улагања у ову област исплаћују спорије него у осталим привредним гранама. С друге стране, Казахстан је више него спреман да сарађује с Кином, како би развио сопствену економију.
Овоме треба додати и да је Кина у априлу, у Фујуену, започела изградњу докова за бродове који превозе усеве из Русије. Значајан део усева који буду истоварени у Фујуену требало би да буде соја. У овом контексту свакако треба поменути и улагања која Кина остварује у Украјини.
Према речима Јанга Шуа, директора централноазијског института при универзитету у Ланџоу, још постоје озбиљни изазови када је у питању увоз соје и других пољопривредних производа из земаља бившег СССР-а, као што су лоша инфраструктура и лоше снабдевање водом. Јанг сматра да ове земље у овом тренутку не могу да угрозе САД и Бразил на кинеском тржишту соје.
То ипак не значи да Кина у будућности неће радити на диверзификацији добављача соје и њиховог стављање под њен, пре свега инвестициони утицај. Пут свиле нипошто не треба замишљати као саобраћајни коридор између Кине и Европе. Пут свиле у будућности треба да постане много више од артерије која повезује два краја Евроазије.

[/restrict]